RETKI ZNAJU DA JE ONA PRVI ŽENSKI PROGRAMER IKADA: Evo kako je izgledala, ISPLIVALA I SLIKA (FOTO)

Mnogo puta smo čuli onu čuvenu rečenicu da će žene da promene svet, a opet često zaboravljamo da su u više navrata žene zaista promenile svet i na izvestan način uticale na njegov današnji izgled.

U prilog tome svedoči priča o ćerki jednog od omiljenijih pesnika Velike Britanije- lorda Bajrona, koja je zahvaljujući svom blistavom umu postala prvi programer na svetu ikada!

Ko je bila Ejda Bajron?

Ejda je rođena desetog decembra 1815. godine u Londonu, kao jedina ćerka iz braka čuvenog pesnika Lorda Bajrona i Lejdi En Isabele Milbenk Bajron, londonske aristokratkinje, koja je i sama bila matematičar.

Njihov brak nije potrajao dugo, pa su se Ejdini roditelji razišli samo nekoliko nedelja nakon što je ona rođena. Ubrzo je njen čuveni otac zauvek napustio Englesku, a malena Ejda nikada nije videla svog oca.

Od ranog detinjstva, pokazivala je talenat za matematiku i jezike, a majka je forsirala da se bavi naukom, pokušavajući da kod nje spreči pojavu očeve nemirne naravi. Ipak, ona je i pored toga bila izuzetan lingvista i muzičar.

Ljubav prema nauci

U školskim danima, između ostalih, njen tutor je bila Meri Samervil, škotska matematičarka i astronom.

Ona joj je usadila ljubav prema nauci, a zanimljivo je i to da je Meri bila prva žena koja je primljena u Kraljevsko Astronomsko Društvo Engleske.

Sa sedamnaest godina, Ejda upoznaje američkog izumitelja i matematičara Čarlsa Bebidža, koji se smatra ocem modernog računara.

Naime, on je izumeo "diferencijalnu mašinu", koja je zamišljena da izračunava matematičke kalkulacije, a već je radio na modelima "analitičke mašine" koja je trebalo da računa mnogo složenije matematičke operacije.

Fascinirana njegovim istraživanjima, Ejda ostaje da uz njega uči i radi, a imala je uvid u te mašine i pre nego su bile napravljene.

Kasnije su je zamolili da sa francuskog prevede tekst o Bebidževoj analitičkoj mašini, koji je napisao italijanski inženjer Luiđi Federiko Menabrea, a pored prevoda, Ejda je dodavala i svoje komentare, ideje i zapažanja, pa se na kraju ispostavilo da je tih njenih beležaka bilo mnogo više od samog teksta autora.

U tim beleškama, ona je nudila i opisivala rešenja za kodiranje slova i brojeva, na takav način da mašina može da ih razume i izvrši određene komande.

Zbog toga se Ejda smatra pionirom, odnosno začetnikom računarskog programiranja.

Taj njen rad je bio neprimećen sve do 1843. godine kada je objavljen u Engleskom naučnom žurnalu.

Privatni život

Ejda je 1835. godine upoznala Vilijama Kinga, za koga se i udala, a on nekoliko godina nakon toga postaje Grof od Lavlejsa, a ona dobija titulu grofice, pa su njeni radovi često potpisani samo sa AAL (Augusta Ada Lovelace).

Aristokratski život joj je doneo i priliku da se druži sa velikim umovima tog vremena, a najviše je vremena provodila u društvu Majkla Faradeja i pisca Čarlsa Dikensa.

U braku sa grofom je imala troje dece- sinove Bajrona i Ralfa Gordona i ćerku En Isabelu.

Umrla je od raka grlića materice, 27. novembra 1854. godine, a zanimljivo je to da je i njen otac, takođe u 36. godini života preminuo.

Sahranjena je, na lični zahtev, pored očevog groba u crkvi Svete Marije Magdalene, u mestu Haknal u Engleskoj.

Prošlo je mnogo vremena dok njen rad nije konačno prepoznat, pa tek 1950. godine B.V. Buden ponovo objavljuje njene beleške o analitičkoj mašini.

Od tada, Ejda posthumno dobija značajna priznanja za svoj rad, a Američko ministarstvo odbrane, u njenu čast, 1980. godine, svoj novi programski jezik naziva "Ada".

Iako je svet u kome je živela i stvarala bio po mnogo čemu "svet muškaraca", ipak je uspela da se izdvoji i postane tvorac svega što nam je danas dobro poznato. Prva žena "haker" je prva osoba ikada koja je postala programer, prešla je granicu stereotipne uloge žene i naslutila većinu od onoga što se danas smatra modernim računarstvom.

(Espreso/Zena.blic)