PROŠLOST
ZAŠTO JE HARKOV VELIKA META NADIRUĆIH RUSKIH SNAGA? Grad je dugo bio PUTINOVA VAŽNA TAČKA, a evo i zbog čega!
Bliži Rusiji od bilo kog drugog većeg grada u Ukrajini, Harkov je dugo bio važna tačka za ruskog predsednika Vladimira Putina, čiji je stav da je Ukrajina samo privezak Rusije nepravedno otet mahinacijama stranaca i zavedenih ukrajinskih nacionalista.
Harkov je ponovo napadnut u utorak ujutro. Snimci lokalne televizije na društvenim mrežama pokazuju eksploziju rakete, bombe ili projektila pored zgrade koju je "Kijev indipendent" identifikovao kao sedište regionalne vlade Harkova.
Harkov, drugi po veličini grad na severoistoku Ukrajine, velika je meta nadirućih ruskih snaga. Kako piše “Njujork tajms”, ovaj grad ima posebno mesto u verziji istorije Kremlja, koji ga predstavlja kao mesto koje pokazuje ludost Ukrajine koja pokušava da živi odvojeno od Rusije.
Bliži Rusiji od bilo kog drugog većeg grada u Ukrajini, Harkov je dugo bio važna tačka za ruskog predsednika Vladimira Putina, čiji je stav da je Ukrajina samo privezak Rusije nepravedno otet mahinacijama stranaca i zavedenih ukrajinskih nacionalista.
Kad su demonstranti u Kijevu svrgnuli proruskog predsednika Viktora Janukoviča 2014, Harkov se našao u fokusu ruskih napora da se okupi opozicija novoj vladi u Kijevu a Janukovič vrati na vlast.
Svrgnuti predsednik pobegao je, naime, u Harkov, gde je tadašnji gradonačelnik Genadij Kernes bio domaćin kongresa proruskih političara i zvaničnika iz regiona na istoku i jugoistoku Ukrajine u kojima se većinski govori ruski jezik.
Ti napori, koje su kako navodi “Njujork tajms” podržali ruski agenti i agitatori prekoputa obližnje granice – a Harkov je sa svojih 1,4 miliona stanovnika udaljen od granice sa Rusijom svega oko 40 kilometara – brzo je propao, ali je generisao mnoge propagandne klišee koje sada koristi Kremlj, poput navoda da su Ukrajinu preuzeli neonacisti, da su oni koji govore ruski u Ukrajini u smrtnoj opasnosti i da Ukrajina postoji kao država samo zahvaljujući stranom uplitanju.
Prva prestonica
Harkov, u kojem su već dugo različite etničke grupe uključujući veliku populaciju Jevreja, odigrao je posebno značajnu ulogu u oblikovanju Ukrajine tokom i nakon Prvog svetskog rata.
Služio je kao prva prestonica Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike (1922-1991), uvelike od strane Moskve kontrolisan entitet uspostavljen kao opozicija Ukrajinskoj Narodnoj Republici (1917-1920) u Kijevu koja je htela da se odvoji od Moskve i proglasi nezavisnu ukrajinsku državu.
Sovjetske snage bazirane u Harkovu brzo su ugušile ovaj rani pokušaj uspostavljanja ukrajinske država, zauzevši Kijev u februaru 1918.
Poučna epizoda
U podužem istorijskom eseju o Ukrajini objavjenom prošlog jula Putin je pomenuo ovu epizodu kao primer bezumnih pokušaja da se uspostavi ukrajinska država od strane “različitih kvazidržavnih formacija koje su se pojavile širom bivšeg ruskog carstva”, podseća “Njujork tajms”.
Ova istorija, dodao je Putin, nosila je poruku za sadašnje lidere Ukrajine: “Za one koji su danas prepustili punu kontrolu nad Ukrajinom spoljnim silama, bilo bi poučno da se prisete da se još 1918. takva odluka pokazala fatalnom za vladajući režim u Kijevu”.
(Espreso)