ZAJEDNIČKI NEPRIJATELJ! Putin uspeo da ujedini ZAPAD, da li je to najveća greška ruskog lidera?

Ruski predsednik Vladimir Putin je zapravo ceo svoj profesionalni život proveo boreći se sa Zapadom.

Prvo kao agent KGB-a u Istočnoj Nemačkoj, gde je bio svedok pada Berlinskog zida i početka trijumfa Zapada nad SSSR-om. Kasnije kao dugogodišnji predsednik Rusije, koju je u međuvremenu, zvaničnom državnom politikom, definisao kao civilizaciju za sebe, nasuprot dekadentnom Zapadu.

Uostalom, NATO je, kao vojni savez Zapada, odnosno SAD i Evrope, u Putinovim očima najveći neprijatelj i pretnja Rusiji, čije širenje želi da zaustavi svim sredstvima, uključujući invaziju na Ukrajinu.

Putin se u početku bavio uglavnom domaćim političkim izazovima

Kada je došao na vlast u Rusiji 2000. godine nakon haotičnih i uglavnom katastrofalnih 1990-ih za ruske građane, Putin je bio pretežno domaći. Progonio je izabrane oligarhe da bi potčinio druge, konsolidovao privredu, uveo neku vrstu reda i nemilosrdno se borio u Čečeniji. Time je ojačao svoju vlast od koje nije želeo da se odrekne ni po cenu zaobilaženja ustavnih ograničenja da se kandiduje za treći predsednički mandat.

U stvari, već 2008. godine, kada je jahao sa lojalnim pomoćnikom Dmitrijem Medvedevom, koji je postao predsednik na jedan mandat dok je Putin bio premijer, bilo je jasno sa kakvim čovekom i političarem imamo posla, ali je vremenom Putin postajao sve paranoičniji. o tome.Zapad je sve spremniji na konkretnu akciju u cilju njenog suzbijanja i potkopavanja.

Agent KGB-a na čelu Ruske Federacije

Mogao bi ponovo da se angažuje kao agent KGB-a, samo ovoga puta sa pozicije moćne Ruske Federacije, a poslednjih godina Rusija je postala sinonim za državno korišćenje interneta i društvenih mreža za manipulaciju demokratskim procesima u zapadnim demokratijama.

Bregzit, pobeda Donalda Trampa, masovno širenje lažnih vesti, hakerski napadi, curenje poverljivih dokumenata zapadnih vlada itd – svih ovih godina Putin je proteklih godina imao prste sa svojim farmama botova i vojskom od hakera. On, naravno, nije bio jedini igrač u toj igri, ali je jedan od najopasnijih, jer su Rusi pod njegovim vođstvom zaista izgradili kapacitet da neprestano rade na potkopavanju Zapada.

Putinov cilj je bio da destabilizuje Evropsku uniju i NATO

Na primer, velikodušno su finansirali ekstremno desničarske i desničarske populističke partije i pokrete u Evropskoj uniji, izvozili rusku homofobiju širom Evrope, pokušavali da vežu odmetnike liberalno-demokratskih vrednosti poput mađarskog premijera Viktora Orbana i seju razdor u EU uopštei Sjedinjene Države. Putin je svako nejedinstvo zapadnih saveznika računao kao svoju pobedu.

A ujedno, može se reći da je zabeležio neke značajne pobede, posebno za vreme mandata Donalda Trampa, kada se činilo da su odnosi između SAD i Evropske unije nepopravljivo narušeni. Ako je Putinov cilj bio da podeli i oslabi Zapad, onda je bilo trenutaka kada je ruski predsednik mogao biti veoma zadovoljan.

No, sada je otišao ne jedan, ne dva, nego tisuću koraka predaleko svojom invazijom na Ukrajinu, koja je u relativno kratkom roku za političke procese u zapadnim demokracijama proizvela ono što je uvijek bila Putinova noćna mora - jedinstvo Zapada.

Putin je Nemačku naterao na ekspresnu promjenu dugogodišnje politike popuštanja Rusiji.

Putin je u samo nedelju dana naterao Nemačku da iz korena promeni svoju dugogodišnju politiku prema Rusiji i pokaže kičmu te se odrekne energetske politike koja je ovisila o ruskom plinu. Ujedinio je i osnažio NATO savez kao nitko do sada; čak je i problematični turski predsjednik Erdogan na istoj liniji sa svima ostalima. Može se reći da je jedini glas koji trubi melodiju koja se Putinu sviđa hrvatski predsjednik Zoran Milanović, srećom posve nevažan čimbenik u NATO-u. Nadalje, svojim suludim pretnjama Rusija je potencijalno privukla neutralne Finsku i Švedsku u NATO te si stvorila još veći problem na granicama, ako joj je graničiti s NATO-om tako nepojmljivo.

Putin je sada nehotice ubrzao svetsku energetsku tranziciju, što je dugoročno jako loše za rusku ekonomiju koja se temelji na izvozu nafte i plina.Putin je demistificirao rusku vojsku i potopio rusku ekonomiju

Putin je i demistificirao rusku vojsku, jer je svima očito da ruski planovi za invaziju na terenu i u praksi ne idu tako lako. Nije isključeno da mu se dogodilo isto kao i nekim drugim ruskim despotima, a to je da su im podređeni, kako bi im ostali u simpatijama, lažno prikazivali pravo stanje stvari, jer ruska vojna sila u Ukrajini sve više izgleda kao neučinkovita nakupina dječaka koji se voze u šklopocijama koje pak ostaju bez goriva zbog slabe logistike.

Putin je sada i potpuno devastirao rusku ekonomiju, a još bolniji udarci dolaze kroz sankcije koje je isprovocirao. Zapravo se na primeru sankcija najbolje vidi kako su se zapadne zemlje u roku od nedelju dana ujedinile oko vrlo strogih sankcija, iako je prošlog vikenda izgledalo da će mnogi solirati. I jesu pokušali, unutar Europske unije su strože sankcije blokirali Nemačka, Italija i Mađarska, ali su ih Putinovi postupci na terenu i njegovi suludi javni nastupi naterali da se hitro predomisle.

Dodatan kohezivni faktor su najnovije Putinove prietnje nuklearnim oružjem.

Zajednički neprijatelj brzo ujedini ljude

Naravno, ne treba se ni zavaravati da je Putin trajno ujedinio Zapad i da su sada rešeni svi problemi koji muče liberalno-demokratska društva i odnose među državama. Ali se svi slažu oko toga da je Putin jednostavno preterao, otišao predaleko, pokrenuo staromodnu vojnu invaziju na suverenu državu i da se to ne sme tolerisati, već najstrože moguće kazniti uz sustavno ograničavanje mogućnosti širenja ratnog sukoba.

Putin je Zapadu u ovom trenutku dao ono što ljude i inače može na određeno vreme čvrsto ujediniti, a to je zajednički neprijatelj. Mladi agent KGB-a Putin bi verovatno prepoznao takav problem, dok ostareli Putin izluđen moći i samoćom Kremlja kao da ne shvata kako je ovih dana napravio dalekosežnu grešku koja po svemu sudeći predstavlja uvod u kraj njegove despotske vladavine Rusijom.

(Espreso/Index)