SVE JE VIŠE UMRLIH, A MRTVOZORNICI SE ČEKAJU PO NEKOLIKO SATI! Novi problemi u Beogradu

Jednoj Beograđanki majka je preminula u stanu u 14 časova, a mrtvozornik, koji jedini zakonski može da proglasi nekoga mrtvim ukoliko je preminuo van bolnice, došao je tek oko ponoći. Tragom te priče došli smo do jezivog saznanja - toliko ljudi umire dnevno da mrtvozornici jednostavno ne mogu da postignu da svuda da stignu što pre.

- Moja majka je preminula u 14 časova 21. februara. Odmah smo pozvali mrtvozvorničku službu gde su nam rekli da će doći do 20 časova. Pošto nisu došli do tada, ponovo sam ih pozvala i rekli su mi da imaju mnogo poziva, da je mnogo ljudi preminulo i da će doći do ponoći - kazala je za "Blic" Beograđanka (ime poznato redakciji) koja stanuje na opštini Zvezdara.

Puno ljudi umire, ne mogu svuda da stignu na vreme

Ožalošćene porodice čiji je bližnji preminuo u kući ili domu za stare neretko čekaju i po više sati na dolazak mrtvozvornika kako bi mogli da uđu u proceduru za pripremu pogreba, što nam je potvrdio i dr Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja "Dr Milutin Ivković" na Paliluli, pod čijom ingerencijom radi i Služba mrtvozorništva grada Beograda.

- Povećana je smrtnost u zadnje dve godine, ljudi sve više umiru, a tome je doprineo i kovid. Moja služba dolazi na poziv kad porodica obavesti da je osoba preminula u kući ili staračkom domu. Kad dobiju poziv u kol centru mog doktora vozač vozi na adresu preminulog, nevažno da li je to Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, moji idu - kazao je.

Do 80 poziva dnevno u Beogradu

Kako objašnjava, neophodno je da prvo prođu dva sata otkako je osoba preminula, što je zakonska osnova, da bi lekari mogli da konstatuju smrt.

- U toku dana mi imamo između 50 i 80 poziva, što je pokazatelj koliko veliki broj ljudi umire svakog dana - kaže dr Stojanović.

Služba mrtvozvorstva u Beogradu ima dve ekipe koje rade 24 sata na terenu, menjaju se po smenama koje traju po 12 sati i stalno su u pokretu.

- Imamo 10 doktora, pet vozača i dva vozila koji rade u službi mrtvozvorstva. Od toga jedan ili dva doktora su uvek na godišnjem, pošto oni imaju otežane uslove rada i njihov posao je veoma stresan. Nekada je jednostavno nemoguće sve fizički postići. Oni moraju da obiđu svakog pacijenta, uđu u svaku kuću, ustanove smrt, a ako se sumnja da smrt nije nastupila prirodnim putem onda se obaveštava dežurna služba MUP-a - objašnjava dr Stojanović.

Nije u svakom gradu isto

Situacija je nešto drugačija u ostalim gradovima u Srbiji, pa tako u Novom Sadu i pored povećanog obima posla mrtvozorstava u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć u tom gradu kažu da nemaju velikih problema da u najkraćem mogućem roku njihove ekipe izađu na teren i konstatuju smrt.

- Svesni koliko je to stresna situacija za porodicu odgovaramo na svaki poziv u veoma kratkom roku. Objasnimo porodici šta treba da rade i ekipa stiže na teren veoma brzo da ispiše umrlicu i utvrdi vreme smrti. Za sada sve funkcioniše besprekorno. Jedino malo sporije naše ekipe stižu do prigradskih naselja i okolnih sela koje pripadaju teritoriji Grada Novog Sada, ali i tu uvek ispoštujemo zakonski rok koji je propisan, a to je da najduže dva sata po pozivu naša ekipa mora biti na licu mesta da konstatuje smrt – priča za ’’Blic’’ portparol novosadskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć dr Zoran Krulj.

Ističe da se njihove ekipe maksimalno trude da stignu na lice mesta što pre ali da naravno prednost imaju hitni slučajevi odnosno pomoć živim ljudima koji imaju urgentno stanje.

- Čitava procedura može malo da kasni ukoliko utvrdimo da je reč o sumnjivoj smrti kada se mora obavestiti i policija, ali i u takvim slučajevima imamo zakonsku obavezu da u roku od najduže 12 sati ispišemo umrlice – podseća dr Krulj.

Prema saznanjima ’’Blica’’, dešava se da ekipa Hitne pomoći prilikom izlaska na teren tamo već zatekne neku pogrebnu službu koja dogovara sa članovima porodice kako će sahraniti pokojnika ali to se mahom dešava kada premine neka starija osoba ili osoba za koju su rođaci ili članovi porodice bili svesni da se njima dragoj osobi bliži kraj te su na neki način i pripremljeni za taj čin.

Svaki lekar i mrtvozornik

U Subotici svi izabrani lekari, a najčešće su to lekari Službe hitne pomoći, obavljaju i posao lekara mrtvozornika.

Ivanka Beoković, direktor Doma zdravlja u Subotici kaže da je i svaki lekar u subotičkim prigradskim naseljima mrtvozornik i da se u ovom gradu na njihov dolazak ne čeka.

- Kod nas se za utvrđivanje smrti ne čeka bukvalno ništa, samo ona dva sata koja su propisana kao zakonski minimum pre kog ne može da se utvrdi smrti. Imamo utvrđenu listu mrtvozornika koju je usvojio i Grad Subotica i lekari, svi izabrani i lekari Hitne pomoći idu na uzorkovanje i utvrđivanje smrti na teritoriji grada i u vangradska naselja – kaže Ivanka Beoković.

Smatra da je Subotica odlično rešila rad mrtvozornika, jer bi u slučaju da samo nekoliko lekara obavlja taj posao njihov rad bio otežan i verovatno bi u tom slučaju bilo čekanja na njihov dolazak.

- Imamo ugovor sa gradom i nema čekanja, jer svi lekari rade taj posao. Isti je slučaj i procedura ako premine korisnik usluga doma za stare – kažu u Domu zdravlja.

Subotičani potvrđuju da su na dolazak mrtvozornika čekali nešto više od jednog sata, tačnije dva sata.

- Pozvali smo Hitnu pomoć i rekli su nam da će doći čim budu mogli. Recimo, znamo da je taj dan bilo dosta posla za njihove ekipe i da je spašavanje živih prioritet u odnosu na utvrđivanje smrti, ali došli su za oko dva sata. U sve su nas uputili i nakon njihovog odlaska pozvali smo pogrebno preduzeće – kaže Subotičanka koja je krajem prošle godine imala smrtni slučaj u porodici.

Slična situacija je i u jugozapadnom delu Srbije, odnosno u Užicu, gde se na dolazak mrtvozornika da konstatuje smrt čeka poprilično kratko, često i ne duže od 10 minuta. Međutim, kako objašnjavaju u Hitnoj pomoći u ovom gradu, dešava se da se nekada čeka i po sat, dva, a to zavisi od obima posla koje lekar ima u trenutku kada stigne poziv da je lice preminulo.

U Nišu služba radi od 8 do 20

U Nišu mrtvozornička služba radi od 8 do 20 časova pa i vreme za koje će se mrtvozornici pojaviti kod nekoga zavisi od vremena kada je prijavljen smrtni slučaj.

Mirjana Ristić, glavna sestra specijalističke službe Doma zdravlja u Nišu, koja koordinira radom gradske mrtvozorničke službe, kaže da nisu do sada imali prijave nezadovoljnih građana i da četvoro lekara obavlja taj posao revnosno, iako se desi da bude dnevno i po dvadesetak prijava smrti.

- Služba mrtvozornika radi svaki dan u mesecu, bez prekida u vreme vikenda i praznika, i ima četvoro lekara koji, raspoređeni u smenama obavljaju taj posao. Radno vreme mrtvozorničke službe je od 8 do 20 časova. Sve što dobiju od jutra to se uradi u toku dana, zavisno od vremena kada je prijavljeno da je neko preminuo. Najmanje četiri sata mora da prođe od kada je neko preminuo, a prema rečima mrtvozornika sudska medicina čak preporučuje period od šest časova, da bi mrtvozornik mogao da izađe i konstatuje smrt. Što se prijavi uveče recimo oko 18 časova, izlazi se na teren odmah ujutru na početku radnog vremena, jer do 20 časova ne može da protekne zakonski potreban minimum od četiri časa - objašnjava Ristićeva.

Kako kaže, relativno brzo dolaze i revnosni su jer ljudima to mnogo znači da bi mogli da sprovedu dalje potrebne procedure oko prijave sahrane.

- Za 10 godina koliko im ja vodim radno vreme nije bilo pritužbi od strane rodbine - kazala je.

Dodaje i da ako je potrebno, povremeno, rad četvoro mrtvozirnika, “pojačava” i jedan lekar Doma zdravlja koji je ranije radio taj posao i upoznat je sa svim procedurama.

(Espreso/Blic)