PREDSEDNICA EVROPSKE KOMISIJE: Evropa je previše zavisna od ruskog gasa

Evropa je i dalje previše zavisna od ruskog gasa, poručila je predsednica EK Ursula fon der Lajen, istovremeno podržavajući odluku Berlina da suspenduje dozvolu za naftovod Severni tok 2. I dok vrednosti ruske i ukrajinske valute padaju, cene nafte i gasa dostižu višegodišnje maksimume. Potres izazvan rusko-ukrajinskim odnosima se odražava na stanje na berzama i, dugoročno, potencijalno i na stanje u energetskom sektoru.

Ursula fon der Lajen je na Tviteru navela da bi Evropa morala više da ulaže u obnovljive izvore energije. Ali, imajući u vidu da je Nemačka zatvorila tri nuklearne elektrane početkom januara, a da do kraja ove godine planira da ih definitivno izbaci iz upotrebe, pitanje je na koji način bi mogao da se brzo nadomesti nedostatak energenata.

Sećanje na krizu u energetskom sektoru je još prilično sveže. A potpredsednik Saveta bezbednosti Ruske Federacije, Dmitrij Medvedev poručuje da će Evropljani plaćati 2.000 evra za 1.000 kubnih metara gasa.

Nakon potresa na berzama u utorak, kada je za barel sirove nafte trebalo izdvojiti skoro 100 dolara, najviše u poslednjih sedam godina, cene se polako smiruju. Barel evropske nafte Brent sada košta 97 dolara, a u ponedeljak je iznosio 99,50.

Međutim, rublja i grivna, ruska i ukrajinska valuta, u daljem su padu. Rublja ima najnižu vrednost prema dolaru od marta 2020. godine, dok je grivna oslabila u odnosu na dolar više od jedan odsto.

I dok SAD razmatraju uvođenje novih sankcija Rusiji, Moskva, prema navodima ministarstva spoljnih poslova Rusije, ima "oštar odgovor".

Uticaj kaznenih mera protiv Rusije, prema pisanju Rojtersa, za sada je minimalan.

Velike ruske banke su duboko integrisane u globalni finansijski sistem, što znači da se sankcije najvećim institucijama mogu osetiti daleko izvan njenih granica.

Značajan uticaj na rusku ekonomiju mogao bi biti ukoliko se tim kompanijama onemogući internacionalno plaćanje (SWIFT). To bi se, ipak, moglo držati na rezervi.

Rusija je treći svetski izvoznik nafte i drugi izvoznik prirodnog gasa. Ako zapadne zemlje odgovore na situaciju u vezi sa Ukrajinom uvođenjem sankcija, očigledan protivpotez Rusije je da uzvrati smanjenjem prodaje goriva, piše Atlantik.

A svako povlačenje Rusije sa svetskih tržišta nafte podstaći će rast cena koji će se osetiti na benzinskim pumpama širom sveta. Ukoliko Rusija i smanji izvoz gasa, cene bi mogle još da porastu.

Cena gasa se kreće u ciklusima. Niske vrednosti cene 2010-ih obeshrabrile su ulaganja u novu ponudu, i tako postavile uslove za više cene u 2020-im. Kako je svetska ekonomija počela da se oporavlja od pandemije, rasla je i cena gasa. Cena ruskog gasa na spot tržištima je premašila 10 dolara za milion metričkih BTU u junu 2021. godine, zatim je rasla na 15 dolara, pa 20, a sada je oko 30 dolara, za nekoliko meseci.

Više cene omogućile su Rusiji, navodi Atlantik, da napravi velike zalihe dolara, evra i zlata. Ti fondovi sada premašuju 630 milijardi dolara, što je impresivna zaliha za zemlju sa BDP-om od 1,5 biliona dolara.

Još jedna važna stvar je što se nafta može mnogo lakše transportovati od gasa i kupuje se na globalnim tržištima. Postoji mnogo dobavljača koji mogu da povećaju proizvodnju, neki brže, neki sporije. Benzin je visoko oporezovan, tako da vlade mogu da privremeno smanje akcize. A SAD raspolažu ogromnim strateškim rezervama nafte koje se mogu povući – i dalje skoro 600 miliona barela, prema najnovijim podacima, uprkos prodaji desetina miliona barela u poslednjih šest meseci.

Prirodni gas je, međutim, teže zameniti. Nafta se može utovariti u tanker i otpremiti u bilo koju luku na svetu. Najjeftiniji način transporta gasa je, međutim, fiksnim cevovodima. Evropu ti gasovodi povezuju sa Rusijom. Zapadna Evropa je pre pandemije uvozila skoro 40 odsto prirodnog gasa iz Rusije.

Zato je i pitanje šta će se dogoditi ako Evropa uveze ruski gas. Alternativa sigurno postoji, samo je pitanje koliko košta.

(Espreso/Agencije)