OVO JE PRVI SRBIN KOJI JE USPEO U AMERICI - obećanoj zemlji! (FOTO)

Amerika - obećana zemlja. Ona je to danas za mnoge. Ali - da li je to oduvek bila?

Da li svako ko ode u ovu zemlju obavezno mora da "uspe u životu"? I da li ste se nekad zapitali ko je naš prvi čovek koji je tamo uspeo?

Đorđe Šagić registrovan je kao prvi naš doseljenik u SAD. On je Srbin iz mađarskog Sekešfehervara, a u Americi je postao Džordž Fišer.

Đorđe je rođen 1795. u mađarskom gradu Sekešfehervaru, a gimnaziju je pohađao u Sremskim Karlovcima. Po završetku škole želeo je da postane sveštenik, međutim, pošto u to vreme u Srbiji uveliko traje Ustanak.

Ipak, tada 18-godišnjak, Đorđe se odlučuje na put preko Save, kako bi se pridružio ustanicima. Ali kad on 1813. stigne u Beograd, Karađorđe je već poražen, a ustanak slomljen.

Šagić je tad otišao u Austriju. Pune dve godine je lutao po Evropi.

Od jednog Poljaka, kog je upoznao tumarajući po Evropi, saznao je za Novi svet, „daleku zemlju slobode Ameriku, gde ljudi mogu da budu ono što požele“.

Đorđe Šagić, poznatiji kao Đorđe Ribar, preko Filadelfije je otišao u tadašnji Meksiko. Godine 1825. pomagao je u osnivanju Jorske masonske lože.

Državljanin Meksika postao je 1829. i tad je primio obavezu da godišnje dovede 500 porodica u Teksas na teritorije Hedena Evarda.

Kasnije je postao carinik u Meksičkom zalivu, gde je nasledio veoma nepopularnog Džona D. Bredberna. Zahtevao je da se carina uplaća kod njega u Anahuaku, što je zbog udaljenosti mnogih teksaskih naselja i gradova izazvalo konfrontaciju sa teksaskim kolonistima. Godine 1832. bio je prinuđen da napusti carinsku službu.

U istoj godini započeo sa izdanjem liberalističkih novina Mercurio del Puerto de Matamoros u Matamorosu. Đorđe Ribar je sa Hoseom Antoniom Meksijom organizovao pokret u Nju Orleansu protiv centralističke vlade i sa ciljem jedne revolte u istočnim krajevima Meksika.

Postao je komisijski agent Hjustona 1837. , a sudija 1839. Godine 1840. postao je član gradskog odbora Hjustona. Godine 1843. primljen je kao major u miliciji Teksasa. Putovao je u Panamu 1850. i 1851. u Kaliforniju.

Kasnije je služio je u raznim gradskim odborima San Franciska, kad je 1870. postao konzul SAD u Grčkoj. Ženio četiri puta. Umro je u San Francisku 11. juna 1873. godine.

Impresivna biografija zar ne?

Zato ni ne čudi što je Vladislav Bajac napisao roman o njegovom životu koji se zove "Bekstvo od biografije".

(Espreso)