priča ko sa filma
NAŠ GLUMAC POBEGAO OD KUĆE SA SAMO 6 GODINA: Puzao kilometar do Brankovog mosta, a onda ga je pronašla SONJA SAVIĆ
Ivan Jevtović otkrio detalj iz detinjstva koji će večno pamtiti
Gostujući u emisiji „Balkanskom ulicom“, glumac Ivan Jevtović prisetio se avanture koju je doživeo kao šestogodišnjak, a koju i danas pamti do detalja. Uostalom, kako i ne bi kad je glavni junak priče njegov, u to vreme, omiljeni glumac.
Posle konflikta sa starijim bratom Rastkom, koji nije hteo da se igraju zajedno, Ivan je odlučio da pobegne od kuće.
‒ Inspirisan omiljenim filmskim junacima, Brusom Lijem i Slavkom Štimcem, obukao sam crne pantalone „zvoncare“, majicu sa likom Brusa Lija i krenuo. Od 33. bloka na Novom Beogradu dođem do opštine, a zatim nastavim da pešačim do zgrade CK, gde je danas Tržni centar „Ušće“. Tu čujem policijsku sirenu i bacim se u travu jer sam pretpostavio da je vreme da počnu da me traže. Puzao sam nekoliko stotina metara, možda i kilometar, do Brankovog mosta. Na levoj strani se radila ograda, pa sam dao ruku nekom radniku da me prevede na drugu stranu, a onda sam prepešačio most.
Prisećajući se rute koju je mnogo puta prošao sa roditeljima, popeo se uz Prizrensku ulicu, prošao pored hotela „Moskva“, došao do Bulevara revolucije, a odatle do Kalenićeve ulice gde su mu živeli deda i baba.
‒ Oni, nažalost, nisu bili kod kuće. Međutim, komšinica je otvorila vrata i pitala me šta radim. Odgovorio sam da me je mama poslala iz kola da pitam dedu da li će da siđe. „Zovi mamu na kafu“, kaže komšinica. „Mama je već popila kafu“, odgovorim joj i odem ‒ pričao je snalažljivi Ivan uz smeh.
Istim putem vratio se na Terazije, gde je neko vreme ćaskao sa taksistima.
‒ U jednom trenutku pojavljuje se Slavko Štimac i pita taksistu: “Šta je sa ovim malim?” On mu objasni da sam tu satima i da sam gotivan. Onda se Slavko obrati meni i pita me da li hoću da se vozim sa njim. Naravno da hoću. Kaže mi: „Vodim te na viršle, samo da odemo do moje devojke, ako nemaš ništa protiv.“ „Nema problema, hoću da upoznam tvoju devojku.“
Iznenađenjima nije bilo kraja.
‒ Stižemo u neki stan, mrak, spuštene roletne. Vrata nam je otvorio neki čupavi monstrum, koji je odmah počeo da se dere: „Šta me budiš, koga si to doveo, stalno mi dovodiš svoje obožavaoce“. Meni kaže da sednem, pomeri kosu, kad ono – Sonja Savić.
Čuvena glumica krenula je da propituje nepoznatog dečaka:
‒ Kako se zoveš? Ivan. A prezime? Jevtović. Kako ti se zove tata? Vladimir. Gde radi? U nekoj zgradi tamo na pustenjari.
Tu se Sonja okrenula zapanjeno ka Slavku uz konstataciju: „Pa ti si našao Vladinog sina“.
‒ Tada je moj tata Sonji bio asistent na Fakultetu dramskih umetnosti. Onda je krenula da telefonira i na kraju su me odveli do „Radio-Beograda“, gde je Vlada takođe radio.
Za razliku od većine roditelja koji bi nestašnog sina momentalno kaznili, Vladimir Jevtović je izašao i smireno pitao sina šta si to uradio.
‒ Tada sam počeo da plačem i tako se završio moj pokušaj bega od kuće ‒ zaključio je Ivan Jevtović.
Bonus video:
(Espreso/Hello)