NEVEROVATNO
"MLADI GINU ZBOG 1 STVARI"! Espreso patrolirao sa policijom, evo na kakve vozače nabasaju tokom JEDNE NOĆI (VIDEO)
Veliki broj saobraćajnih nesreća u Srbiji dogodio se od početka 2022. godine, stranice crne hronike popunjene su imenima žrtva kojih je bilo gotovo na dnevnom nivou
Ekipa portala Espreso petak veče je provela sa pripadnicima saobraćajne policije i snimila rutinsku kontrolu saobraćaja u kojoj su zaustavljeni mnogi vozači koji su morali da prođu alkotest kako bi nastavili put dalje.
Sa našom ekipom na terenu je bio oficir saobraćajne policije Novica Batar koji je govorio za portal Espreso.
Na pitanje koji je najučestaliji prekršaj, Batar nam je rekao da je pored nekorišćenja sigurnosnog pojasa, upotrebe mobilnog telefona i vožnje pod dejstvom alkohola, najčešći problem neprilagođena brzina.
"Jedan od najučestalijih prerkršaja jeste prekoračeje brzine koja se utvrđuje radarskim uređajima" , rekao je on.
Sagovornik nam je obrazložio i kojim metodama bi se najefektivnije stalo na put bahatim vozačima.
Podizanje novčane kazne se pokazalo kao neefikasno, možda bi se veća efikasnot postigla kada bi se produžila mera zabrane upravljanja motornim vozilom. Odnosno na neki način doneti mere po kojima bi se vozaču privremeno oduzelo vozilo, odnosno vozač se isključio iz saobraćaja jer samo na taj način ćete obezbediti da on ne bude na ulici i da ne čini prekršaje. Naravno, treba raditi i na edukaciji što je na auto školama, i da se više vodi računa kakav kadar se pušta u saobraćaj", ispričao je oficir saobraćajne policije za Espreso.
* Prema statističkim podacima, prvi od uzroka smrti kod mladih u Srbiji jesu upravo saobraćajne nesreće, zbog čega najviše mladi vozači ginu?
"Zato što mladi vozači misle da mogu sve, a nemaju dovoljno iskustva sa vozilom, ne znaju kako se vozila ponašaju. Dosta na to utiču i roditelji koji deci koja tek polože kupe jača vozila snažnijih kubikaža koja omogućavaju jako brzo kretanje", priča Batar.
*I dalje važi ona čuvena kako volan nije za žensko, ali da li su ipak žene opreznije u saobraćaju?
Žene više vode računa kako se ponašaju u saobraćaju samim tim što statistički manji broj žena vozi, međutim ima i onih ekstremnih slučajeva kada žene prave ekstremne prekršaje koje se muškoj populaciji ne dešavaju tako često", rekao je on.
Pored intezivnih kontrola pripadnika policije, problema u saobraćaju evidentno ima, a tim povodom razgovarali smo sa načelnikom Uprave saobraćajne policije u PU Beograd Zlatkom Belencanom.
"Mi se bavimo kontrolom i regulisanjem saobraćaja, vršenjem uviđaja saobraćajnih nezgoda i obezbeđivanjem određenih manifestacija i saobraćajnih obezbeđenja kako događaja tako i ličnosti" , počinje Belencan za portal Espreso.
Ograničenje brzine smanjuje procenat smrtnosti
"Nasilna smrt je na prvom mestu uzorka smrti kod mladih, a ono što je bitno reći jeste da je najugroženija kategorija jesu vozači, a najranjivija su pešaci zato što pešaci prilikom kontakta sa vozilom nemaju nikakvu šansu. Iz tog razloga Srbija se pridružila zemljama koje su ograničenje brzine kretanja u naseljenim mestima smanjile sa 60km/h na 50km/h. Kontakt vozila i pešaka prilikom brzine od 60km/h povećava procenat smrtnosti i teške telesne povrede, dok se sa brzinom od 50km/h značajno smanjuje procenat smrtnosti i teških telesnih povreda", ispričao je on.
Što se tiče stanja bezbednosti saobraćaja na teritoriji grada Beograda, situacija je prema podacima povoljnija u odnosu na 2019. i 2020. godinu o čemu svedoče sledeći podaci:
- Tokom 2019. godine poginulo je ukupno 93 lica na teriotoriji Beograda
- Tokom 2020. godine poginula su ukupno 92 lica na teriotoriji Beograda
- Tokom 2021. godine poginulo je ukupno 76 lica
Prošla godina je završena sa 521 poginulim licem na teritoriji cele Srbije, dok su u 2020. godini poginule 422 osobe.
Najugroženije beogradske opštine bile su: Novi Beograd, Voždovac, Palilula i Zemun, dok je Sopot imao najmanji procenat saobraćajnih nezgoda.
Podaci o korišćenju sigurnosnog pojasa su, blago rečeno, poražavajući. Naime, na prednjem sedištu vozači se vezuju između 85-88%, putnici na prednjem sedištu oko 79%, a na zadnjim tek 17%.
Bitno je napomenuti da su deca bila, ali su i još uvek najugroženija kada su sa svojim roditeljima što će možda nekome biti čudno i neverovatno, ali to je istina zbog toga što ginu kao putnici, manje ginu kao pešaci nego kao putnici. U proseku u Srbiji pogine oko desetoro dece godišnje, od te brojke 50-70% poginu kao putnici. To se dešava u slučaju nemara roditelja ili lica koje ih prevozi, kao i nekorišćenjem dečijeg sedišta" , rekao je Belencan za portal Espreso.
Veliki problem predstavljaju vozači koji koriste mobilni telefon prilikom upravljanja vozilom
"Koncentracija vozača je znatno smanjena ukoliko razgovaraju telefonom, prema istraživanjima na svetskom nivou takva vožnja može se porediti sa vožnjom u pijanom stanju, konkretno kada vozač razgovara telefonom njegova sposobnost upravljanja vozilom je kao da vozi sa 0,8 promila alkohola" , kaže naš sagovornik.
Pored vozača sankcionišu se i pešaci, prema podacima koje nam je dostavio načelnik Belencan, oko 80 pešaka na dnevnom nivou.
"Doprinos žrtve stradanju, kada govorimo o pešacima, je izuzetno velik što uključuje prelazak van pešačkog prelaza, prelazak na crveno svetlo, prelazak pešačkog prelaza sa slušalicama ili korišćenjem mobilnog telefona. Svi ovi faktori utiču na stradanje jer percepcija stvarnosti je sasvim drugačija ako se razgovara telefonom što je isti slučaj i kod vozača. Samo obratite pažnju na nekom frekventnijem pešačkom prelazu i uočićete da gotovo svaka mlada osoba ima slušalice ili mobilni telefon u rukama. Zakonodavac je rekao da je zabranjeno korišćenje pomenutih predmeta prilikom prelaska preko pešačkog prelaza. Imamo u proseku oko 80 pešaka na dnevnom nivou koji se sankcionišu zbog prelaska na crveno ili van pešačkog, a od toga sigurno 25% bude tih koji imaju slušalice" , priča naš sagovornik.
Dotakli smo se stravične nesreće na Novom Beogradu u kojoj je život izgubila maloletna devojčica (11).
Naime, devojčicu je udario kamion dok je pretrčavala ulicu van pešačkog prelaza, neposredno nakon što je izašla iz autobusa. Nažalost, od zadobijenih povreda preminula je na licu mesta 25. januara u Ulici Ivana Ribara oko 16 časova.
Nakon tragedije, dužinom ulice u kojoj je život izgubila devojčica, postavlja je ograda kako ljudi ne bi mogli da prelaze ulicu van pešačkog prelaza.
Inače, radi se o ulici koja u oba smera ima po 3 trake, a koju građani svakodnevno prelaze gde stignu, u to se uverila i ekipa Espresa koja je izašla na teren nakon nesreće.
Ne treba menjati svest, promenimo stavove
"Podizanje ograde je nešto što je po meni lično za neke ljude koji imaju neki poremećaj, kada govorimo o većini ljudi oni nemaju poremećaj psihičkog stanja, oni imaju poremećaj u stavu. Kada govore da treba da menjamo svest ljudi, ja često puta kažem da treba menjati stavove, a stavovi su negativni. Da kažemo da je većina ljudi iz tog naselja čula za tragediju i kada vidite porodicu koja prelazi tih 6 traka sa detetom iako su čuli za nesreću, uz objašnjenje u većini slučajeva da negde žure. Postavlja se pitanje gde žure? Grad Beograd je napravio bezbedne i propisne prelaze ali je negativan stav, kao i oko pojasa, kacige, brzine, alkohola, itd" , ističe načelnik Uprave saobraćajne policije.
Takođe, spomenuli smo nesreću na Karaburmi u kojoj je život izgubio devetogodišnji Stefan Balić. Dečak je ulicu prelazio na pešačkom sa ocem i bratom kada je na njih automobilom naleteo Lazar Galić. Samo četiri dana nakon nesreće, mali Stefan je preminuo.
Nedugo zatim, na mestu gde se nesreća dogodila postavljen je ležeći policajac.
"Kada govorimo o saobraćajnoj nesreći na Karaburmi, tu je otac sa decom učestvovao propisno i bezbedno, kriv je vozač koji je pored kričnog dela izazivanje opasnosti u saobraćaju, napravio i delo napuštanje lica mesta, nakon čega je sankcionisan. Ali kada govorimo o nesreći a Novom Beogradu gde je nažalost stradala devojčica od 11 godina, to je primer o doprinosu žrtve stradanju. Nepropisno, nebezbedno. I, zato kažem, te 2 saobraćajne nezgode nisu jednake, tragične su obe jer su stradala deca, ali moramo voditi računa o tome kako postupamo u saobraćaju, bilo da smo vozač ili pešak" , zaključio je Zlatko Belencan.
Apelujemo na sve učesnike u saobraćaju da brzinu kretanja prilagode ograničenjima, kao i da vode računa o svojoj i bezbednosti drugih u saobraćaju. Nijedan život nema cenu, jedan pogrešan korak može vas skupo koštati, mislite o tome!
Bonus video:
(Espreso/Dijana Spasov)