KADA ĆE POSKUPLJENJIMA DOĆI KRAJ? Oglasila se Jorgovanka, 1 faktor preti da nam pomrsi račune!

Čini se da se o poskupljenjima nikada nije više pričalo, i ne samo u Srbiji, nego i globalno. Inflacija obara rekorde i u najrazvijenijim ekonomijama, poskupljenja se mere iz nedelje u nedelju. Danas se tim povodom oglasila i Narodna banka Srbije i može se reći da guvernerka Jorgovanka Tabaković ima dobre vesti.

Suština najnovije analize i projekcija NBS jeste da bi inflacija mogla da počne da usporava od sredine godine, kao i da bi usporavanje moglo da se nastavi. U NBS se uzdaju u sezonski karakter, ali očekuju i slabljenje međunarodnih cenovnih pritisaka. S druge strane, spoljni pritisci jesu i faktor na koji ne možemo da utičemo i koji je ujedno i otežavajući i najveća neizvesnost.

- Prema februarskoj projekciji očekuje se da će se međugodišnja inflacija kretati oko tekućeg nivoa i da će od drugog tromesečja početi njeno usporavanje, kao i da će krajem godine biti u rasponu od 3,5 do četiri odsto, navodi se u Izveštaju o inflaciji - februar 2022.

Očekuje se da će infacija kasnije nastaviti da usporava, a usporavanju će najpre doprineti izlazak iz lanjskih poskupljenja naftnih derivata iz međugodišnje inflacije.

- Takođe, polovinom godine dolazi nova poljoprivredna sezona, što bi trebalo da rezultira sniženjem cena voća i povrća i sirovina u proizvidnji prerađene hrane sa sadasnjih visokih nivoa - navodi se u izveštaju koji je usvojio odbor NBS na sednici održanoj 10. februara.

Osim toga, navodi se u izveštaju, očekuje se slabljenje efekata viših troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja po raznim osnovama - svetskih cena primarnih proizvoda, zastoja u globalnim lancima snabdevanja, cena međunarodnog transporta, proizvođačkih i uvoznih cena.

Kada je reč o neizvesnosti oko ostvarenja projekcije inflacije ona i dalje najviše potiče iz međunarodnog okruženja, a odnosi se pre svega na dužinu trajanja zastoja u globalnim lancima snabdevanja i izglede privrednog rasta, koji i dalje u velikoj meri zavise od toka pandemije, zatim na kretanje svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i energenata, kao i na dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu.

Rizici iz domaćeg okruženja se najviše odnose na novu poljoprivrednu sezonu, a manje na dinamiku domaće tražnje i kretanje regulisanih cena, navode iz centralne banke.

(Espreso/Agencije)