DEVEDESETE
STRAŠNA SUDBINA CECINE KUME! Njena smrt je i danas MISTERIJA, a najveća ljubav joj je bio opasan Zemunac
Pred kraj života, Ćenta je sve češće je viđen kako opušteno sedi sa Majom u gradu, a počeo je da gradi i zajedničku kuću. Neki kažu da se previše opustio i u tom trenutku ga je stigla smrt
Pre tačno 25 godina 15. februar 1997. godine ispred kluba „F6” u Francuskoj ulici, u samom centru Beograda ubijen Rade Ćaldović zvani „Ćenta” (47), poznati kriminalac iz Zemuna, nekadašnji pripadnik klana Ljube Zemunca, a zajedno sa njim ubijena je i njegova devojka Maja Pavić (25) mlada novinarka u usponu, voditeljka televizije "Studio B".
Ubistvo su izvršila dvojica napadača, koja nikad nisu otkrivena.
Svetlana Ceca Ražnatović i Željko Ražnatović Arkan venčali su se 19. februara 1995. godine, a Cecina kuma na venčanju bila je upravo Maja.
Maja Pavić, još kao srednjoškolka, zbog lepote, visine i stasa postala je fotomodel, a onda je završila i dvogodišnje školovanje za novinara-voditelja, jer joj je novinarstvo bio životni san. 1991. počela je da radi na televiziji i da vodi emisije uživo.
Sa Cecom se upoznala 1993. godine kada je angažuje štab Arkanove SSJ da vodi promotivne skupove i stranke.
"Bio je neki mutan novembarski dan. Cecu sam upoznala u garderobi Hale sportova u Pančevu. Na prvi pogled nije mi bila naročito simpatične, a izgleda ni ja njoj. Zašto? Pa, jednostavno tako je bilo. To je trajalo tri dana, četvrtog smo sele u neki džip i otad smo nerazdvojne. Često smo spavale jedna kod druge, zajedno jele, družile se... Kasnije sam išla na sve njene koncerte, ona je dolazila na snimanje mojih emisije - pričala je Cecina kuma tada za domaće medije.
- Pristala sam naravno - pričala je Maja tada i dodala da je morala da izdrži višenedeljnu gužvu oko venčanja. Imala je osećaj kao da se ona udaje.
Njen momak Ćenta je važio za pripadnika stare garde žestokih momaka koji su dugo vladali asfaltom Srbije i Evrope. Ipak, poslednjih godina je delovalo da se povukao i da želi mrniji život. Sve češće je viđen kako opušteno sedi sa Majom u gradu, a počeo je da gradi i zajedničku kuću. Neki kažu da se previše opustio i u tom trenutku ga je stigla smrt.
Rade Ćaldović Ćenta bio je jedan od najbližih saradnika Ljubomira Magaša, zvanog Ljuba Zemunac, a bio je i Arkanov drug iz nemačkih i švedskih dana. Osuđivan je za iznudu novca, ucene, teško razbojništvo i krađu, a bio je optuživan i za krivično delo silovanja.
Rade Ćenta Ćaldović rođen je na Zvezdari, kao drugo dete u porodici vozača pri policiji i domaćice. Sredinom šezdesetih porodica se seli u Zemun i tada postaje nerazdvojan drug s Ljubom Zemuncem. Prvi put je uhapšen 1967. zajedno sa njim i Zoranom Milosavljevićem Robijom pod optužbom za silovanje. Zbog nedostatka dokaza Ćaldović i Milosavljević su pušteni na slobodu, a Magaš je osuđen na zatvorsku kaznu.
Početkom sedamdesetih pripada Magaševom klanu, koji je tada brojao desetak članova. U Italiji se bavio oružanim pljačkama, zbog čega je izvesno vreme proveo u zatvoru, a nemačka policija ga je početkom osamdesetih teretila za 37 krivičnih dela, ali je zbog nedostatka dokaza uvek ostajao na slobodi.
U Holandiji se kretao u kockarskim krugovima. Tu se sukobio s vođom jedne crnogorske kriminalne grupe Veljkom Krivokapićem. Krivokapić je od Ćaldovića na kocki izgubio veliku sumu, ali ga je uz pretnju pištoljem naterao da mu sve vrati. Nekoliko dana kasnije Crnogorac je ubijen u Beču, a za ubistvo su osumnjičeni Ćaldović, Jusuf Bulić i Ljubomir Magaš, ali su bili nedostupni vlastima.
Ćaldović je uhapšen prilikom reketiranja jednog kockarskog kluba u Nemačkoj i osuđen na tri godine i četiri meseca zatvora. Posle ubistva Ljube Zemunca 1986. nemačka policija ga je proglasila za novog „kuma“ jugoslovenskog podzemlja. Proteran je iz Nemačke 1992. godine, pa se vratio u Beograd, a odatle otišao u Južnoafričku Republiku, u Johanezburg, na duže. Kada se ponovo vratio u Beograd, započeo je poslove u Beogradu i Atini, gde je otvorio firmu.
Iste godine Rade Ćaldović dovođen je u vezu sa ubistvom Aleksandra Kneleta Kneževića, ubijenog 28. oktobra 1992. godine u beogradskom hotelu „Hajat“. Knežević je malo pre ubistva oteo automobil, luksuzni džip, od Ćaldovićevog zeta Miodraga Miše Cvetinovića. I sam Cvetinović je kasnije optuživan za ovo ubistvo.
Sredinom novembra 1993. godine na Ćaldovića je izvršen neuspeli atentat. U parkiranoj „ladi“ neposredno pored njegovog „mercedesa“ aktivirana je eksplozivna naprava, ali je Ćaldović prošao samo s lakšim povredama.
"Voja Amerikanac je ubio Ćentu. Imao je neki koji je napravio Ćenti veliki problem i Ćenta je rekao: “Ko mi odradi tog tipa, ko mi ga skine sa grbače, dobiće 80 000 ili 100 000 maraka.” Posle toga taj lik nestane i dođe Voja kod Ćente i kaže: “Jeste li obećali taj novac? Ja sam skinuo tog lika.” Kaže njemu Ćenta: “Koga si ti ubio klošaru, tebi da dam pare? Pogledaj se na šta ličiš! Ti nisi sposoban da hodaš, a kamoli nekoga da ubiješ, ajde beži tamo!” To je Voju strašno naljutilo, a njemu ne treba mnogo. Sačekao ga je u Francuskoj ulici kod Kluba književnika i ubio Ćentu i njegovu devojku Maju Pavić, koja je bila Cecina kuma – ispričao je Nebojša Tubić Žabac za beogradske medije.
Nije bilo svedoka, samo je malo kasnije jedan taksista slučajno primetio izrešetan automobil i stravičan prizor na prednjem sedištu. Znajući da „beogradske ubice“ u principu čekaju da žrtva ostane sama, pa makar morali da je prate danima, neki poznavaoci podzemlja su iz činjenice da je na Ćentu pucano dok je bio s devojkom zaključili da je ovaj morao da umre baš te noći... Tri sata nakon što je prošao dan Svetog Valentina.
Na taj dan 1929. u Čikagu se zbio jedan od najkrvavijih mafijaških obračuna, „masakr na dan Svetog Valentina“, u kojem je banda Ala Kaponea ubila sedmoricu suparnika.
Bonus video:
(Espreso)