ŠTA NAM TO DONOSI NAREDNI PERIOD? Dr Tiodorović je IMAO ŠTA DA KAŽE!

Broj zaraženih korona virusom na dnevnom nivou pada poslednjih nekoliko dana, ali nakon odmora koji su mnogi "uzeli" zbog državnog praznika Sretenje, brojke će najverovatnije ponovo početi da rastu, pa ćemo od 21. do 28. febuara imati novu srpsku grbu kaže za Telegraf.rs profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa. Posle trog perioda, profesor se nada smirivanju situacije, ali je uzdržan od prognoziranja, s obzirom na to da su nam dosad sojevi pokazali šta sve umeju.

Profesor kaže i da je stvarni broj obolelih tri puta veći i napominje i da je u toku sticanje imuniteta prirodnim putem, odnosno prirodni proces. Napominje da nam nove mere nisu potrebne, ali da ne treba ni postojeće da diramo.

S tim u vezi on svima koji praznuju poručuje, da to rade u krugu porodice, a oni koji su se uputili put planina, banja i ostalih odmarališta da se pridržavaju mera, jer su omikron, a pogotovo njegova podvarijanta stelt daleko zarazniji od delta soja, koji je, takođe, još prisutan u Srbiji.

- Odmarajte se, uživajte, lepo vreme će doprineti da praznici budu lepi. Budite sa svojom porodicom, ali pazite na osnovne mere, jer čuvajući sebe, čuvate i svoju porodicu i sve oko sebe - poručuje na početku razgovora prof. dr Tiodorović:

- Očekujem puna naša zimovališta, banje, odmorišta... Sve je isto kao prošle i pretprošle godine. Tek kada nam prođu praznici i nekih 7 dana iza praznika, znaćemo šta se dešava, a to znači da ćemo i tada opet imati situaciju kao i prošli put nakon praznika. tTada je bilo malo više vremena da vidimo posledice, 10 do 14 dana, a sada je ovde mnogo kraća inkubacija. Stelt i omikron su mnogo zarazniji i mnogo brže se prenose, ali je klinička slika uglavnom lakša. Ceh i dalje, međutim, plaćaju stari ljudi, teški hronični bolesnici, što se i vidi poslednjih dana po broju umrlih. U subotu smo dostigli broj umrlih kao u novembru, a tada je bio jedan od jačih i dužih talasa uopšte tokom ove dve godine.

- Elem. Skijanje je zdrava stvar, ali je stvar u tome gde sede posle i kako se ponašaju za vreme ručka, u kafiću, za vreme odmora. To je ono što treba da se prati. Ko je odgovoran i ko je savestan, paziće. Mislim da je potpuno popustila pažnja, i sada će to biti još više izraženo. Ja mislim da će od 21. do 28. februara u toj nedelji broj zaraženih ponovo početi da raste, da ćemo tada imati talasić, odnosno jednu srpsku grbu iza praznika. Neće to biti veliki talas, ali će biti povećanje koje će biti značajno u odnosu na ovaj broj koji sada imamo. Nažalost, u tom periodu ćemo imati veći broj umrlih, jer, znate i sami, kada imate veliki broj zaraženih imate i veliki broj hospitalizovanih, a kada imamo veliki broj hospitalizovaanih onda imamo i veći broj preminulih - objašnjava prof. dr Tiodorović.

Sagovornik očekuje smirivanje situacije u martu, ali je još suzdržan u davanju prognoza.

Osoba sa deltom zarazi 7,8 osoba, sa steltom skoro 20

- Sačekajmo da prođe praznik, da prođe taj period od 7 dana posle praznika, pa onda možemo da kažemo da počinje do pada. Ja očekujem da ćemo mi u martu, ipak, imati jedno smirivanje situacije. Ima onih koji kažu da dolazi do smirivanja, da ovo vodi završetku, ali ima i onih koji kažu: "A, šta ako se pojavi novi soj". Taj strah od novog soja treba razumeti s obzirom na to šta smo sve doživeli za ove dve godine. Treba biti malo strpljiv sa prognozama i umereniji - objašnjava prof. dr Tiodorović i dodaje da za vreme ovih praznika i grip ima svoju šansu:

- Ja sa jedne strane kritikujem svečanosti, okupljanja, kada je to neumereno, kada je je bez poštovanja mera, ali sa druge kažem da je to za ljude i da treba da se opuštaju, ali prema mogućnostima. Do sada, niti smo bili najoštriji, niti smo bili najpušteni, ali jesmo bili opušteniji od većine Evrope. Ja sam uvek za to da treba primeniti ono što će biti prihvaćeno. Znamo da to nije dovoljno, ali zato plaćamo taj ceh za 67 preminulih.

Prema profesorovim rečima, čovek sa deltom zarazi 7,8 ljudi, sa omikronom skoro duplo, a da podaci za stelt, koji su deficitarni, govore da osoba koja ima stelt virus prenese na još 2,3 osobe više.

- Za omikron je u početku bilo reči da zaraženi zarazi 10, a zatim više od 15 do 16 osoba, a kada govorimo o steltu, podataka je malo, ali kažu da jedna zaražena može da zarazi i blizu 20 osoba. To je ozbiljan podatak. Neka je i pola od toga, ozbiljno je, a kamoli 20 - navodi prof. Tiodorović:

- Moram da napomenem da još nemamo dovoljno podataka. Imamo samo podatak da je dokazan, ali to ništa ne govori dok se ne izjasne i epidemiolozi i kliničari koje su sad njegove karakteristike. Šta ima pored visokog stepena zaraznosti? Da li je tačno da baš on ima kao i prethodni istu kliničku sliku odnosno lakši oblik. Kratko je vreme za zaključivanje te vrste, još ne možemo da kažemo ništa, još mnogo što ga izdavaja od omikrona. On je njegova podvarijanta, činjenica je da je malo za razliku od omikrona još zarazniji i to se vidi.

Stvarni broj zaraženih 3 puta veći, u toku prirodni proces

On kaže da treba da imamo na umu da je stvarni broj zaraženih tri puta veći od brojke koju svakodnevno dobijamo, kao i da se najmanje 80 odsto ljudi koji nemaju simptomi kreće. Napominje i da kao i uvek u svemu što je loše ima i nešto dobro.

- A, to je da se sa tolikim brojem asimptomatskih i slučajeva sa lakšom kliničkom slikom prokužava, da se potiskuje virus, a praktično se stvara jedan širi kolektivni imunitet, koji će jednog trenutka da prevlada i da dovede u situaciju da je virus endemski prisutan. Neće on biti bezopasan, uvek će biti opasan za ljude sa oslabljenim imunitetom, sa hroničnim bolestima, kao i svaki virus - kaže profesor i dodaje da podaci iz bolnica govore da među preminulima ima i onih koji su vakcinisani, ali da nevakcinisani dominiraju.

- To znači da, ipak, oni koji su vakcinisani prolaze lakše i imaju lakšu kliničku sliku, mogu da obole, ali nisu toliko ugroženi kao nevakcinisani. To kliničari vide jasno pred sobom. Nema razlike u smislu pola, ali jesu starije osobe.

Kad raste broj obolelih, raste i vakcinacija, a treba obrnuto

Profesor kaže i da čim počne da raste broj obolelih, raste i broj vakcinisanih, ali čim pada i broj obolelih pada i broj vakcinisanih.

- Mi smo to doživeli nekoliko puta. To je, u stvari, vrlo pogrešno. Vakcinacija treba da se sprovodi kada je mirno. I kada postoje uslovi da se što više ljudi vakciniše, a ne da bude u inkubaciji, pa da se razboli posle vakcinacije. Još u junu prošle godine sam rekao da to nije dobro, da treba da se vakciniše što više ljudi tada i sporovode mere i oštro kažnjava njihovo nepoštovanje. Ali, ko će tada da se vakciniše, ljudi se spremali da idu na more, svako je razmišljao o banji. Tada sam rekao da nemamo obuhvat, koji je potreban, i da ako ne sprovodimo rigoroznu kontrolu mera, imaćemo prirodni proces. To sam rekao još u junu prošle godine i on se i desio. Sve ovo što se dešavalo, talasi, umiranje, sve je ovo sada prirodni proces - kaže profesor Tiodorović i podseća da smo u jednom momentu bili najbolji vakcinaciji.

Mišljenja je da bi što pre trebalo preporučiti četvrtu dozu vakcine, ali za osobe sa narušenim zdravljem.

- Mislim da tu nema dileme, da je trenutak za takvu odluku što pre, upravo zbog ovih koji imuju imunokompromitovano zdravlje, teške hronične bolesti. Zbog njih treba da se donese odluka o četvrtoj dozi samo za njih. Svako ko želi može da je primi, ali da bude jaka preporuka za osobe sa hroničnim bolestima - navodi sagovornik.

Šta da ukinemo? Maske?

Neke zemlje su počele sa ukidanjem mera, a kada je reč o našoj zemlji, profesor pita "a, šta bismo mi to mogli da ukinemo?". Podseća i da je stepen prenošenja delta soja niži, ali je klinička slika teža.

- Zato pred sobom imamo situacija da nikakve posebne mere ne treba uvoditi jer ne vredi, ali sa druge strane, ove postojeće mere ukidati je bespredmetno. Treba ostati na tim merama. Sve ostalo zavisi od individualne odgovornosti, da li će pojedinac staviti masku kada uđe u zatvoreni prostor, držati odstojanje. Napolju nikada nismo imali odluku o obaveznom nošenju maski, ali ako se nađete u nekoj gužvi, u nekom redu, onda treba maska jer manje od metar i po do dva, već predstavlja veliki rizik. Prema tome, omikron je vrlo aktivan, ovaj virus je vrlo zarazan, stepen njegove infektivnosti je veći nego svih do sada, kao što rekosmo. To se odnosi i na njeovu podvarijantu stelt.

-To što neko želi da mi skinemo mere, koje mere da skinemo? Koje smo imali, pa da ih skinemo? Ajde da budemo realni i objektivni. Naše su mere bile daleko elastičnije, mnogo manje rigorozne nego u svim ovim zemljama koje sada pričaju o popuštanju. U tim zemljama su mere bile vrlo oštre sa kažnjavanjem, primenom sile. Vidite šta rade Francuzi. To kod nas nema, i nismo imali to uopšte. Šta da ukinemo? Maske. Fizičku razdaljinu? Kao da je to neko poštovao? Ili broj dozvoljen od 500 ljudi u zatvorenom. Skidati ovo što mi još imamo zvanično na snazi bilo bi suprotno zdravom razumu. Kažu sa 19.000 spali smo na 8.000. Jesmo, ali stvaran broj obolelih je najmanje tri puta veći.

- Istina, ima mnogo više onih sa veoma lakom kliničkom slikom, pogotovo ako su mladi, jaki ili sa dobrim imunitetom. Oni se nisu ni javljali u kovid ambulante. Mladi ljudi su išli u kovid ambulante u onoj prvoj fazi to sam prognozirao pre Nove godine. Tad sam rekao da ćemo imati dve faze i eto, ispostavilo se da sam bio u pravu. Prvo smo imali pune ambulante mladih ljudi, pre svega, jer su oni bili o trgovima, na dočeku, a onda sam rekao biće nova tura, faza iza srpske Nove godine, kada uđemo u februar i tada ćemo imati starije. I sada kada se pogleda uzrasna struktura, vidi se da su svi zastupljeni, od dece ispod 5 godina, pa sve do starih ljudi preko 85-90 godina. Najviše su, istina zastupljeni među obolelima od 50 do 66 godina, a u bolnicama ubedljivo starije osobe preko 60 godina i više. To dokazuje da pored omikrona imamo i delt soj koji daje tešku kliničku sliku - rekao je prof. dr Tiodorović.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf)