neverovatno!
BORBA ZA SVAKI NOVI DAN! Lekari su je UBEĐIVALI da je glava boli od STRESA, 1 pregled promenio je SVE
Rebeka je noćima imala strašne bolove koji su je terali da satima bespomoćno plače
Kad nas zaboli glava, obično pomislimo da smo premoreni, da nismo popili dovoljno vode ili da, jednostavno, ne umemo da kanališemo svakodnevni stres kom smo izloženi. Većina nas tada posegne za analgetikom i većom količinom sna.
Slično uverenje imala je pre osam godina i Rebeka Hokins (25). Ipak, kako glavobolje nisu prestajale, devojka je zatražila lekarsku pomoć. Ali, lekari su je ubedili da je njena glavobolja posledica stresa zbog ispita.
Nažalost, ispostavilo se da nisu bili u pravu i da je uzrok glavobolje nešto mnogo strašnije…
“Osećala sam da nešto ozbiljno nije kako treba”
Rebeka je imala svega 17 godina kada su njena jutra započinjala snažnim glavoboljama praćenim povraćanjem. Zajedno sa majkom Deborom otišla je kod porodičnog lekara koji “nije mogao da nađe ništa loše“.
Rebeka je bila uporna; čak tri puta za sedam dana zatražila je lekarsku pomoć, ali je uvek čula istu rečenicu:
- Sve je to posledica stresa. Mnogo učite.
Rebeka je noćima imala strašne bolove koji su je terali da satima bespomoćno plače. Kad su joj se simptomi pogoršali, zatražila je pomoć u bolnici. I tamo je dobila isti odgovor - preopterećena je učenjem.
- Kćerka mi je govorila da lekari sigurno greše, jer ona intuitivno oseća da nešto ozbiljno nije kako treba - priča njena majka Debora.
Ali, jedan od doktora primetio je da se Rebeka zanosi u stranu dok hoda. Preporučio joj je da uradi skener mozga.
Snimak je pokazao da Rebeka ima tumor u zadnjem delu mozga. Tek tada joj je bilo jasno šta je uzrokovalo onako strašne bolove kojih nikako nije uspevala da se oslobodi ni pomoću analgetika.
Prva operacija trajala je osam sati, a recidivi ne prestaju
Rebeka je prebačena u Univerzitetsku bolnicu, gde je podvrgnuta osmočasovnoj operaciji. Dijagnostikovan joj je meduloblastom - tumor na mozgu koji se nalazi u blizini malog mozga i koji se uglavnom javlja kod male dece.
Punih osam godina, od trenutka kad joj je postavljena dijagnoza do danas, Rebeka živi na relaciji kuća - bolnica. Iako je prošla nekoliko ciklusa hemioterapije i zračenja, stalno se muči sa recidivom.
Nekoliko odlazaka u operacionu salu, kao i iscrpljujući postoperativni tretmani nisu mogli da prođu bez dodatnih posledica po zdravlje; Rebeka ima oštećen sluh, teško se kreće, otežano priča…
Na svake dve nedelje prima transfuziju, dva puta je dobila sepsu, život joj je mnogo puta visio o koncu…
U junu prošle godine morala je da prekine lečenje, a mesec dana kasnije snimak je pokazao da je njeno stanje stabilno. Ipak, snimak iz oktobra nije bio tako ohrabrujuć. Rebeka je ponovo dobila recidiv, a sve protiv čega se borila poslednjih osam godina palo je u vodu.
Strašne posledice teške bolesti
Njena majka Debora kaže da joj je srce slomljeno:
- Operacija i zračenje više nisu opcija, sada čekamo onkologa koji će biti spreman da joj odobri posebne terapije koje su veoma rizične i komplikovane i koje su palijativnog karaktera. Iščekivanje je mučno, ali mi jednostavno nemamo izbora. Zbog prethodnih terapija Rebeka otežano priča i ima problema sa kratkoročnim pamćenjem. Ponekad se ne seća onoga što se desilo pre pet minuta, ne seća se da li je jela. To je zaista teško, jer ona ne može ništa sama da uradi. Ne može sama da izađe, ne može da ponese ni šolju čaja…
Pre nekoliko meseci, Rebeka se povredila kada je pokušala da sebi spremi čaj. Nuspojave terapija kroz koje je prošla su tahikardije i izrazito nizak krvni pritisak, što joj dodatno otežava život.
- Otišla je u kuhinju, okrenula se i izgubila ravnotežu. Pala je, razbila nos i izbila nekoliko zuba - priča njena majka kroz suze, svesna da njenu kćerku može da spasi samo čudo.
Da bi joj olakšala kraj borbe protiv neprijatelja koji je Rebeki uništio život, njena majka Debora sada prikuplja sredstva za opremanje doma kako bi on bio što bolje prilagođen Rebekinim potrebama.
Borba za svaki novi dan
Rebeka je naterala majku da joj obeća da je neće smeštati u starački dom kada njena bolest uđe u poslednji stadijum.
- Neophodno je da Rebekin palijativni tretman počne što pre, iako ne znamo koliko će njeno telo moći da se nosi sa tim, pošto je njena koštana srž bila pod ogromnim stresom. Ali, nastavak lečenja joj je neophodan. Nadam se da ću uspeti da prikupim novac i prilagodim našu kuću njenim potrebama pre nego što se bilo šta dogodi - kaže Debora, pokušavajući da zadrži suze.
Uprkos bolu, preprekama i neizvesnosti koje donosi svaki novi trenutak, Rebeka ne posustaje. Uvek je nasmejana i spremna da se bori za dodatni dan života, bez obzira na to šta joj bolest donosi.
- Moja misija je da joj obezbedim sve što joj treba. Želim da bude ponosna na mene što sam to uradila. Rebeka to zaslužuje, ona to zaista zaslužuje - zaključuje njena majka.
Bonus video:
(Espreso/Telegraf)