KAO SIROČE SRBIJU NAPUSTIO GLADAN: Milomir se OBOGATIO, ali rodnu grudu nije zaboravio, slao joj je MILIONE (FOTO)

Milomir Glavčić (98) je neverovatni čovek, jedan je od najvećih dobrotvora koje Srbija ima. Njegovo ime treba izgovarati sa velikim poštovanjem, jer ponašanjem prema rođacima daje primer bezuslovnog pomaganja kakvo se danas skoro i ne viđa.

Ovaj deka bogati je žitelj kanadskog grada Nijagara Fols, ali njegov put do svega što je stekao bio je posut trnjem.

Rođen je u zaseoku Pope, podno Kopaonika. Rano je ostao bez roditelja, pa je kao siroče sreću potražio u Beogradu, gde ga je dočekao rat.

Kako je i sam jednom rekao, kao dete je uvek bio "više gladan nego sit".

Otkako je otišao iz Srbije, pred kraj Drugog svetskog rata, nikada se nije vratio.

I mada ovde više nikoga skoro i ne poznaje, Milomir svake godine rođacima i žiteljima svog sela šalje novčanu pomoć. Godine 2020., stariji i po porodičnom stablu Milomirovi bliži rođaci dobili su po 5.000 evra, mlađi po 4.000, a deca po 2.500 evra.

Milomirov sestrić Radoje ponosno nabraja da je Milomir još štošta pomogao Srbiji, ne samo njima.

- Samo u poslednjih desetak godina, gradu Kraljevu poklonio je više od dva miliona evra za izgradnju novog mosta na Ibru, dao je 250.000 evra za skener, magnetnu rezonancu i sanitetska vozila. Pomogao je da se izgradi dečji vrtić, a redovno pomaže i Srpskoj pravoslavnoj crkvi - istakao je jednom prilikom njegov sestrić Radoje.

Nakon razornog zemljotresa koji je 2010. pogodio Kraljevo i okolinu, ali i poplava koje su u više navrata nanele velike materijalne štete ovom gradu, Milomir je donirao velike sume novca za igradnju kuća. Nakon zemljotresa, svojim komšijama poklonio je oko pola miliona evra, kako bi mogli da kupe belu tehniku i sve ono što im je uništeno od kućnih aparata.

- Pomagao je i siromašnim ljudima koji su ga molili za pomoć. On je jedinstven čovek. U Kanadi živi sa suprugom i ima dvoje dece, sina i ćerku - priča Radoje.

Milomirov put do Kanade takođe nije bio lak. Pobegao je iz JNA u Grčku, a zatim je završio u logoru u Italiji.

Najpre je radio najteže poslove, u rudniku, a kada se doselio u Nijagara Fols postao je uspešan hotelijer. Tada se zarekao da će stalno pomagati svojima na Kopaoniku, što čini i danas u svojim poznim godinama.

(Espreso/Kurir)