BORBA
ŠAULIĆI SE BORE ZA PRAVDU: Uradiće sve što mogu, desila se prava TRAGEDIJA!
Iako zna da nikakva presuda ne može vratiti njenog oca među žive
Ildu Šaulić obuzeli su tuga i nezadovoljstvo, kada je čula odluku suda u Nemačkoj da vozača koji je izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je poginuo njen otac Šaban Šaulić osuđuje na tri godine i tri meseca zatvora.
Iako zna da nikakva presuda ne može vratiti njenog oca među žive, naivno je verovala da postoji pravda zbog koje vredi voditi pravnu bitku.
- Porodica će uložiti žalbu, učinićemo sve što možemo. Potresla me je i pogodila ovakva odluka. Tužna sam zbog svega. Bila sam jako vezana za oca, njegovim odlaskom ugasio se jedan deo mene. Ubrzo posle tragedije sam se vratila pevanju i počela da pričam o njemu. Ni sama ne znam odakle mi snaga, imam utisak kao da je tatina energija uvek prisutna i da sam mu, radeći ovaj posao, nekako bliža. Ne umem to da objasnim. Često razmišljam o njemu, posebno na putovanjima, a boraveći nedavno u Americi, stalno sam mislila na njega dok sam se vozila avionima i bila među oblacima. Pitala sam se koliko li je on sveta obišao i u tim trenucima se poistovećivala s njim, da takav neki život i sama živim. I to me hrani. Možda sad više nego ikad ranije imam potrebu da pevam i putujem. Da poslušam mamu koja kaže da treba da se odazivam svuda gde me ljudi zovu.
Na početku karijere na nju su gledali sa simpatijama upravo zato što je Šabanova ćerka.
- Mnogi možda nisu slušali njegovu muziku, ali su znali ko je on i poštovali ga. Ljudi me sada poistovećuju sa njim. Obilazeći brojne gradove u Americi, videla sam mnoge koji su s njim radili. Imali su potrebu da me vide, da ispričaju neke fine zajedničke priče, da pokažu fotografije. Bilo je to veoma lepo i emotivno, specifičan je osećaj.
Iako poslednjih godina u Americi boravi sve češće i duže zbog posla supruga Bojana Vučkovića, koji je tamo živeo punih 25 godina, o selidbi tamo ne razmišlja.
- Bili smo u Americi mesec i po tokom božićnih i novogodišnjih praznika. U aprilu i junu planiramo opet da idemo, ali o trajnom odlasku ne razmišljam. Kad smo u Americi, zbog Bojanovog posla baza nam je Vermont, koji se veoma dopada našoj ćerki Emi. Pronašli smo balans - tamo provodimo letnje i zimske odmore, a u Srbiji ostatak vremena. Kad Ema poraste, volela bih da u Americi završi srednju školu ili studije. Zasad ostajemo u Beogradu, pre svega zbog porodice jer smo svi izuzetno vezani. Prošlog leta okušala se kao instruktorka tenisa, a taj posao nastaviće i u junu ove godine. Bojan je vodio fudbalske, a ja teniske kampove i bilo je to lepo iskustvo. Ponovo sam bila na terenu posle duge pauze, s obzirom na to da sam se jedno vreme profesionalno bavila tenisom. Kao instruktor imam drugačiji pristup i sve mi je interesantno, na drugom jeziku razgovaram sa decom i prenosim im znanje. Prija mi takav način rada, a obnovila sam i kontakte sa igračicama sa kojima sam svojevremeno trenirala i takmičila se, one su mi pomogle da se dobro pripremim za trenerski debi. Radujem se našim novim druženjima - završava Ilda.
Bonus video:
(Espreso / Kurir)