naplaćuje se svaki dan kašnjenja
USKORO ISTIČE ROK ZA PLAĆANJE POREZA NA IMOVINU: Za kašnjenje kazne PAPRENE, kao i KAMATE!
Porez na imovinu fizičkih lica može se platiti i u manjem broju rata od zakonom propisanih, uključujući i plaćanje utvrđenog poreza ođednom, do dospelosti poreske obaveze za svako tromesečje
Rok za plaćanje poreza na imovinu na nivou cele Srbije ističe u sledeći ponedeljak, 14. februara, i ukoliko se ova obaveza ne uplati na vreme država će papreno naplatiti svaki dan kašnjenja.
Stručnjaci preporučuju da se građanima ne isplati da prekoračuju rokove jer pored uvećanog poreza na imovinu, ukupno zaduženje može da im optereti i kamata (9 odsto) ali i kazna od 50.000 dinara. Tu kaznu mogu da plate i oni koji još uvek nisu izmirili obaveze za prethodni kvartal.
Moguće plaćanja i u manjem broju rata
Poštovanjem navedenih rokova za uplatu poreza na imovinu ne obračunava se kamata za neblagovremeno plaćene ili neplaćene poreze, tako da moment dostavljanja rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu za tekuću godinu nema posledica na građane, saopšteno je u Upravi za javne prihode.
Porez na imovinu prikupljaju lokalne samouprave i izmiruje se u četiri rate: prva do 14. februara, druga do 15. maja, treća do 14. avgusta i četvrta rata se plaća do 14. novembra.
Porez na imovinu fizičkih lica može se platiti i u manjem broju rata od zakonom propisanih, uključujući i plaćanje utvrđenog poreza ođednom, do dospelosti poreske obaveze za svako tromesečje.
Inače, zakon je definisao i mogućnost zastarevanja naplate duga po osnovu poreza na imovinu.
- Građani koji ne poštuju propisane rokove za plaćanje poreza na imovinu mogli bi biti kažnjeni sa 50.000 dinara za svaki kvartal za koji nije plaćena rata poreza. Za godišnji porez na imovinu zakonodavac je propisao kvartalne rokove plaćanja što znači da se nepoštovanje propisanih rokova smatra neredovnim izmirivanjem obaveza - više puta je pojasnio za “Blic Biznis” Đerđ Pap, stručnjak za poreze.
Inače, zakon je definisao i mogućnost zastarevanja naplate duga po osnovu poreza na imovinu.
- Pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Ovde govorimo o takozvanoj relativnoj zastarelosti, koja se prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika - navodi Đerđ Pap.
Objašnjava i da posle prekida zastarelost počinje teći iznova, i vreme koje je proteklo pre prekida se ne uračunava u rok za zastarelost.
- Zakonodavac je uveo i pojam apsolutne zastarelosti, koja podrazumeva da kada istekne rok koji je za nju predviđen, poreska obaveza prestaje. Rok za njeno nastupanje je 10 godina od isteka godine kada je poresku obavezu trebalo utvrditi ili naplatiti - navodi Đerđ Pap.
(Espreso / Blic)