SLAVIŠA VESELINOVIĆ: Novinar bez hrabrosti obično je piskaralo

Urednik sportske redakcije na Kurir televiziji iskustvo je tokom tri decenije karijere sticao i u informativi, a posle svega što je prošao kaže da bi mogao da se oproba i kao voditelj kviza

Urednik sportske redakcije na Kurir televiziji Slaviša Veselinović diplomirao je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka, a magistrirao na Fakultetu za fizičku kulturu. Iza sebe ima trideset godina radnog iskustva tokom kog je na nekoliko uticajnih televizija radio u informativnim i sportskim redakcijama, i bio i na najvišim pozicijama. Izveštavao je sa svih ratišta u bivšoj Jugoslaviji, intervjuisao sve vodeće srpske političare, kao i predsednike i premijere Hrvatske, Crne Gore, Makedonije... Bio je reporter na Olimpijskim igrama, mnogim evropskim i svetskim prvenstavima u fudbalu i košarci, na Vimbldonu, Rolan Garosu...

Da li je pozicija urednika logičan sled u karijeri novinara?

- Uobičajeno je da dobri novinari posle određenog vremena postaju urednici, ali ne mora da znači da će dobar novinar biti i dobar urednik. Za tu poziciju potrebne su neke druge osobine. Onda redakcija gubi dobrog reportera, a ne dobija dobrog urednika. Pored poznavanja posla, urednička funkcija nosi i odgovornost da donosi odluke i u svoje ime i u ime onih kojima je nadređen. To često dovodi do sukoba. Tek kad uspe da se izbori sa svim tim izazovima, čovek može da kaže da je postao dobar urednik. Za to su potrebne godine.

Koliko je to što se bavite sportom i što ste magistrirali na DIF važan preduslov za vašu poziciju?

- Ljubav prema određenoj oblasti osnovni je preduslov da bi neko bar pokušao da bude uspešan. Ako je novac umesto te ljubavi inicijalna kapisla, onda bolje i da ne počinje. Što se tiče magistarskog rada, bio je usmeren na bavljenje rekreacijom, a ne na vrhunski sport. Trudim se da u svom novinarskom radu tom segmentu dam veći prostor, iako znam da je priča o vrhunskom sportu gledaocima atraktivnija.

Koliko se novinarstvo pre 30 godina razlikovalo od današnjeg?

- Internet je promenio sve. Ranije ste do informacije dolazili teže. Morali ste da telefonirate raznim ljudima, da arhivirate važne informacije isecanjem tekstove iz novina, raspitivali se od učesnika događaja, a sada je sve na izvol’te. Ukucate u kompjuter ključne reči i sve je tu. Ipak, treba iskustva da odvojite istinu od laži.

Šta sportsku redakciju Kurir televizije razlikuje od konkurentnih?

- Nikad nisam radio u sportskoj redakciji s manjim brojem ljudi i nikada nisam imao takvu pomoć kolega iz ostalih sektora kao što imam ovde.

U vašoj biografiji fale samo kviz i šou-program?

- Nemam više ambiciju da se oprobam u zabavnom programu. Niti sam ja neki naročito zabavan tip, niti to to treba da vode ljudi u mojim godinama. Što se tiče kviza, zašto da ne.

Kakvo vam je iskustvo donelo izveštavanje s ratišta?

- Niko ne bi voleo da se ta vremena vrate, ali su pokazala ko ima petlju da uskoči u rov iznad koga proleću meci, a ko sedi u redakciji i pravi se pametan. Za bavljenje novinarstvom potrebna je i izvesna doza hrabrosti. Bez nje si obično piskaralo, a kad prođu godine, nemaš ni čega da se sećaš. Naravno, i ta hrabrost treba da ima granicu. Oni bez nje često su tragično završavali.

Jeste li ikada napravili pauzu u vežbanju u teretani, u koju idete već 35 godina?

- Vežbanje pomaže regulaciji stresa. Moj problem je što dok vežbam, pred sebe postavljam zahteve kao i pre dvadesetak godina, a telo me opominje. Pauzu u vežbanju ne pravim, ali sam napravio pauzu u odlasku u teretanu zbog korone.

(Jasmina Antonijević Milošević)