KOM OPANCI, KOM OBOJCI: Znate li šta znači i kako je nastala čuvena izreka koju svi koristimo?

Da li zbog mode, ili zbog neke praktične upotrebe koja nije sasvim jasna, srpski opanci su najčešće imali šiljke na vrhu.

Kada hoćemo da kažemo da je život surova lutrija, kažemo „Kom opanci, kom obojci“. A zašto i kako se takva izreka ustalila u srpskom jeziku?

Sama izreka po sebi govori sve. Neko dobije jedno, a neko drugo. Ko dobije opanke je bolje prošao. Obojci su kraći deo slamke.

Obojci su, u stvari, komad platna koji se uvijao oko noge da je zaštiti od žuljeva i od hladnoće. Opanak je bolje štitio i bio osnovna obuća u Srbiji do prve polovine XX veka.

Još od ranih civilizacija se pravio od kože, da bi svoje mesto kasnije u industrijskom društvu dobila i guma. Izgled je zavisio od nekoliko faktora, ali najpre od umešnosti majstora koji ga je pravio.

Oni opanci koji nisu bili namenjeni za rad su imali ukrase. Na gornjem delu su imali prepletaj, upletene tanke trake od kože na zanimljiv način. Što sitniji prepletaj, to su opanci bili vredniji. Da li zbog mode, ili zbog neke praktične upotrebe koja nije sasvim jasna, srpski opanci su najčešće imali šiljke na vrhu. I zvali su se „Šiljkani“.

U „Srpskim narodnim poslovicama“ Vuk Karadžić piše ovako:

„Kom obojci, kom opanci. Kad se kazuje da će se ko s kim pobiti ili svaditi, pa ko bude jači, ili ko šta dokopa. Valja da su se negde dvojica otimala oko obuće, pa je jedan ugrabio obojke, a drugi opanke.“

Samo poreklo izreke nije sasvim istorijski precizirano, ali se veruje da je vezano za oružane sukobe. Opanci su bili deo ratnog plena skidanih sa pobeđenih, živih ili mrtvih, koji su ostajali u obojcima. Pa „Kom‘ opanci, kom‘ obojci!”

(Espreso / Opanak)