Ilustracija, Foto: Profimedia

NE ZANEMARUJTE

OVO MORATE ZNATI O MOŽDANOM UDARU: Može da vam spasi život!

. Šlog i dalje predstavlja jedan od naječešćih uzroka smrti

Objavljeno: 02.02.2022. 09:17h > 13:34h

Na svakih 20 minuta u Srbiji jedna osoba doživi moždani udar, koji je i vodeći uzrok smrtnosti žena u našoj zemlji što je stavlja u vrh od nekoliko evropskih zemalja sa najvećom stopom smrtnosti od moždanog udara.

Statistika kaže da svake godine moždani udar u Srbiji doživi između 20.000 do 22.000 ljudi. Glavni razlozi ovakve situacije su neredovna ishrana s puno loših masti, soli i šećera, fizička neaktivnost, praćena visokim krvnim pritiskom, ali i svakodnevni stres, koji se dovodi u vezu sa poslom i nepovoljnim socijalnim uslovima.

Moždani udar je hitno stanje u medicini zbog toga što može dovesti do trajnih oštećenja ili smrti osobe. Zato je neophodno da se u prvih tri sata od prepoznavanja simptoma šloga hitno javite lekaru. Simptomi šloga mogu biti: konfuznost ili naglo nastala promena stanja svesti, oduzetost (paraliza), slabost ili utrnulost jedne strane tela, otežan ili onemogućen govor, nagla jaka glavobolja, gubitak vida, „duple slike“, gubitak ravnoteže ili vrtoglavica... Sve to su simptomi koji moraju biti alarm da je možda došlo do šloga.

Prognoza šloga loša je i kod nas i u svetu. Šlog i dalje predstavlja jedan od naječešćih uzroka smrti. Šanse za preživljavanje se znatno povećavaju ukoliko se primeni specifična terapija (tromboliza), i zbog toga je neophodno da se unutar 3 do 4,5 sata od pojave simptoma hitno javite lekaru!

SIMPTOMI:

Konfuznost ili naglo nastala promena stanja svesti

Oduzetost (paraliza) jedne strane tela

Slabost jedne strane tela

Utrnulost jedne strane tela

Oduzetost/slabost ruke i noge

Otežan/onemogućen govor

Naglo nastala jaka glavobolja

Gubitak vida

Duple slike

Gubitak ravnoteže

Vrtoglavica

FAKTORI RIZIKA:

Pol

Godište

Genetika (homocistinurija)

Povišen krvni pritisak (hipertenzija)

Srčana aritmija (aritmija absoluta, oštećenje zalistaka)

Šećerna bolest (dijabetes melitus)

Povišen nivo masnoća u krvi (visok LDL holesterol i nizak HDL holesterol)

Suženje krvnih sudova vrata (karotidnih arterija) zbog ateroskleroze

Aneurizma (Pucanje proširene arterije u mozgu)

Pušenje

Gojaznost

Konzumiranje droga (kokain, amfetamini)

Alkohol

(Espreso)