SEZONSKA DEPRESIJA MOŽE BITI OPASNA: Psihoterapeut za Espreso otkriva KAKO DA PREPOZNATE SIMPTOME

Neraspoloženje, melanholija ili depresivnost su neretko problemi sa kojima se mnogi ljudi susreću u zimskom periodu.

Takozvana sezonska depresija dolazi sa meteorološkim promenama, a prema istraživanjima, ovim problemom znatno su pogođenije skandinavske zemlje. Zbog čega i na koji način nastupi sezonska depresija objasnila nam je psihoterapeut Marija Petrović koja je govorila za portal Espreso.

- Rađena su brojna istraživanja na ovu temu, odnosno o korelaciji vremena i raspoloženja. Pa je tako jedan od podataka da nivo vitamina D u direktnoj vezi sa količinom sunčeve svetlosti, te sa nivoom serotonina u mozgu (jedan od hormona sreće) . Takođe, u skandinavskim zemljama, na osnovu istraživanja, zbog niske količine sunčevih zraka i dugih perioda mraka veoma je visoka stopa depresivnog poremećaja. Pored toga, hladno vreme, ali i veoma toplo, takođe pogoduje i u vezi je sa poremećajima raspoloženja. Zimi dakle, dan kraće traje na prvom mestu, a time imamo i manje vremena za ispunjavanje dnevnih aktivnosti (neispunjen dnevni plan negativno utiče na raspoloženje), zatim mnogo je manje aktivnoati na raspolaganju, ali i veća prevalenca virusa koji su u ovom periodu aktivni (utiče na pasivnost, a pasivnost na depresivno raspolozenje) - počinje naša sagovornica.

Zatim smo se dotakli praznične depresije. Obično praznična euforija utiče na sve nas, porodice su okupljenje, kuće ukrašene, spolja sve deluje idilično. Ali, šta se zapravo dešava unutar nas?

- Zimski period vezuje se za sezonske i praznične depresije. Uglavnom je to pretpraznična depresija, na koju pored prethodno pomenutih razloga, utiče i praznični duh, i nametanje dobrog raspoloženja, posebno kod ljudi koji se iz nekog razloga praznicima ne raduju (žaljenje za izgubljenim članom porodice, nepotpuna ili disfunkcionalna porodica, suočavanje sa godišnjim učinkom…). Značajan je i fenomen postpraznične depresije koja nastupa u tom smiraju u kome smo primorani da se povučemo i suočimo sa sobom i sa svime od čega uspešno bežimo tokom godine uz razne radne obaveze i aktivnosti. - objasnila je Marija za portal Espreso.

Zanimalo nas je da li je tačno da se pokuša ili izvrši veći broj samoubistava u zimskom periodu, kao i da li je porodično nasilje u ovom periodu učestalije.

- Za zimu se vezuju prethodno pomenuti fenomeni ali ne može se reći da su zima i depresija usko povezane, poremećaji raspoloženja se mogu javiti i u drugim godišnjim dobima. Nema uobičajenog perioda za pokušaj suicida, i čak se uprkos očekivanju da je stopa samoubistva veća tokom ili pre i posle praznika, istraživanja zapravo kažu suprotno, da je veća stopa samoubistva na proleće i leto (istraživanja američkih univerziteta i klinike Mayo). Uprkos pretpostavci da je porodično nasilje u ovom periodu učestalije, veći je rizik jer su članovi porodice usmereni jedno drugom i najviše vremena provode u porodici, te to procenjujemo kao veći rizik. Ali iako postoji veći rizik, ipak je i periodu leta čak možda učestalije. Zaključak je da ne treba generalizovati statistike i istraživanja prikazuju određene informacije, ali vazno je da istaknemo da je svaki pojedinačni slučaj važan i treba apelovati da se svaki pa i pojadinačni spreči. - kaže Petrovićeva.

Najugroženiji su definitivno hronični bolesnici.

- Vreme utiče na sve hronične bolesnike, pa tako i one koji se hronično bore sa mentalnim bolestima.

Možda najbitnije od svega jeste kako zapravo da sami spoznate da ste možda upali u zimsku depresiju i na koji način sprečiti takvu pojavu, naša sagovornica je detaljno objasnila koji su simptomi ovakve depresije.

- Treba razlikovati tugu i nerapoloženje od kliničke depresije. Svi se možemo osećati loše, tužno, potišteno, imati manjak volje ili motivacije… važno je da sagledamo da li postoje akutni uzroci, ili je neraspoloženje generalno i nema poseban uzrok, takođe, koliko dugo traje i da li utiče na funkcionalnost u porodičnim, socijalnim, poslovnim relacijama. Treba dozvoliti sebi da osetimo i prijatna i neprijatna osećanja, da podelimo to sa nekim u koga imamo poverenja, a ukoliko neraspoloženje, izolovanost, bezvoljnost traje naročito tako da utiče na posao, odnose sa drugima, tada teba potražiti i stručnu pomoć. - ispričala je Marija Petrović za portal Espreso.

RHMZ je objavio biometeorološka prognozu za Srbiju za danas i sutra, a najteže će biti po hronične bolesnike.

- Očekivane biometeorološke prilike izazvaće uobičajene tegobe kod većine hronično obolelih. Oprez se savetuje astmatičarima i srčanim bolesnicima. Kod meteoropata su mogući reumatski bolovi i nesanica. Učesnicima u seobraćaju se preporučuje pojačana pažnja. - piše u saopštenju za danas.

- Usled očekivane biometeorološke situacije hroničnim bolesnicima i osetljivim osobama se savetuje izvesna opreznost. Poseban oprez se savetuje astmatičarima, cerebrovaskularnim i srčanim bolesnicima. Osetljive osobe mogu osećati pojačane meteoropatske reakcije u vidu glavobolje, razdražljivosti i bolova u kostima i zglobovima. U saobraćaju je neophodna izuzetna opreznost. - piše u saopštenju za sutra.

Bonus video:

(Espreso/Dijana Spasov/Jelena Mladenović)