AKO PADNETE PO LEDU I POVREDITE SE, MOŽETE DA UZMETE 100.000 DINARA! Iz OSIGURANJA za Espreso objašnjavaju POSTUPAK

Formiranja ledenog sloja na javnim površinama koje su namenjene za kretanje znači svakodnevnu opasnost od pada, a time i od povreda.

Obaveza održavanja javnih površina bezbednim za kretanje je na gradu ili opštini. Takođe, posao uklanjanje snega i leda može biti poveren i nekom preduzeću.

Lokalnim odlukama propisana je obaveza i stanara da uklanjaju led i sneg sa javnih površina koje se nalaze ispred objekata u kojima žive.

Naplata novca za povrede koje Beograđani zadobiju posle pada na neočišćenim trotoarima mogu ići na teret skupština stanara, preduzeća ili pojedinaca, kao i javnih gradskih preduzeća. U slučaju da stanari ili preduzeća poseduju polisu osiguranja od odgovornosti, građani će se za naknadu štete obratiti osiguravajućoj kući.

- Rešavanjem štetnih događaja, u svakoj osiguravajućoj kući bavi se služba za likvidaciju šteta. Osiguravajuća kuća će isplatiti štetu ukoliko skupština stanara ima polisu osiguranja zajedničkih prostorija. Takođe, u polisi osiguranja zajedničkih prostorija mora biti ugovoren rizik osiguranje od odgovornosti kako bi se nastala šteta pozitivno rešila, kaže za Espreso Miloš Piščević, zastupnik i posrednik u poslovima osiguranja.

Piščević napominje da treba napraviti razliku između materijalnih i nematerijalnih šteta. Za obe štete, i materijalne i nematerijalne, mora postojati zapisnik MUP-a. Osim toga, kod nematerijalnih šteta mora neizostavan je i izveštaj lekara.

- Taj postupak je isti kao kada se dogode saobraćajne nezgode. Dakle, tada ljudi dođu u Urgentni centar sa povredama, a lekari pozovu policiju kako bi povređeni građani dali izjavu. Da ne bi bilo zloupotreba, i kada su nematerijalne štete u pitanju, policija mora napraviti zapisnik. Zapisnik može da se uradi na licu mesta, u Urgentnom ili Kliničkom centru. Kada šteta nastane, zbog snega, leda ili npr. fasade, oštećeni mora da se obrati policiji i treba da se uradi zapisnik. Dakle, mora postojati validan zapisnik MUP-a. Tek sa tim zapisnikom stiče se pravo potraživanja štete od skupštine stanara zgrade. Ako skupština stanara nema polisu osiguranja onda moraju skupiti novac i platiti štetu, ističe Miloš Piščević i dodaje:

- Po novom Zakonu, bilo da su nastale štete materijalne ili nematerijalne, šteta se mora namiriti iz zajedničkog fonda zgrade ili skupštine stanara. U slučaju da šteta nije namirena, a oštećeni uđe u spor sa skupštinom stanara, može se desiti da zgrada ode pod hipoteku. Time se može desiti da niko ne može prodati stan dok se spor ne reši.

Kada je reč o nematerijalnoj šteti iznos koji se naplaćuje zavisi od toga kakve su povrede u pitanju.

- Tu se pravi razlika između lakih i teških povreda. Zavisno od stepena povrede naplaćuje se i različita suma novca - isto kao i kod naplate nematerijalne štete kod saobraćajnih nezgoda. Iznos je od 100.000 dinara, pa naviše. Kod materijalnih šteta mora da se nadoknadi stvarna šteta, kaže za Espreso zastupnik i posrednik u poslovima osiguranja, Miloš Piščević.

(Espreso)