MOLITVA SVETOM SAVI: Vladika Nikolaj napisao ju je na listovima Jevanđelja u putu na jedno od najjezivijih mesta

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Savindan, praznik posvećen Svetom Savi koji se smatra najvećim srpskim svetiteljem.

Sveti Sava je darovao ljudima mnoga znanja i veštine, mnoga materijalna i duhovna dobra. Po nekim predanjima, veruje se da je Sveti Sava još živ i da boravi među Srbima.

U društvu Boga ili nekog drugog sveca, on putuje s kraja na kraj zemlje i ljudima deli pravdu.

Često se zamišlja kao starac sede brade prerušen u prosjaka, koji iskušava bližnje moleći ih za gostoprimstvo ili kakvu drugu uslugu. U zavisnosti od njihovih postupaka, on ih blagosilja ili proklinje.

Molitva Svetom Savi nastala je na putu za najjezivije mesto! Putujući za logor smrti Dahau, episkop Nikolaj Velimirović Žički tri nedelje je proveo u Beču. Kao crkvenom verodostojniku bilo mu je dozvoljeno da posećuje crkvu u Beču nedeljom. I dok su neprijatelji stražarili i marširali ispred crkve, na praznim listovima Jevanđelja Sveti Nikolaj je napisao ovu molitvu Svetome Savi:

Svetitelju oče naš Savo, moli Boga za nas: da se srpski narod oboži, složi i umnoži. – Ti koji si angelski živeo, apostolski propovedao i mučenički se borio i stradao, čuj danas usklike male srpske dece u Otadžbini i po celom svetu koja ti s ljubavlju pevaju:

Sveti Sava Srbe voli,

Za Srbe se Bogu moli,

Srpskom rodu daje krila,

Srpsku decu blagosilja.

Pa kad čuješ danas ovakve usklike ljubavi dece srpske na obe hemisfere, isprosi u Hrista Boga milost da se svi Srbe obože, slože i umnože.

Tebi, duhovniče, koji si bio prvi ureditelj srpske crkve i ujedinitelj srpskoga naroda, mole Ti se danas sveštenici srpski, izmučeni i napaćeni, po razorenim hramovima i po spaljenim zadužbinama Tvojim, po opustošenim selima i opustelim gradovima: ne ostavi nas, oče naš duhovni, no umoli blagog Hrista, da nam oprosti nemar naš i nemoć našu te nas sve oboži, složi i umnoži.

Tebi koji si blagoslovio i krunisao prve kraljeve srpske u Žiči i koji si na hrišćanskom temelju utvrdio kraljevinu srpsku. Savo premudri, isprosi oproštaj i milost rodu Tvome, te da se oboži, složi i umnoži.

Tebi koji si se posle mnogotrudnog života upokojio pre 710 godina, mole se bezbrojne matere srpske nad svežim grobovima svojih sinova i kćeri: Savo Sveti, roditelju naš duhovni, moli Hrista milostivoga, da deca naša, pokošena pre vremena kao neuzrelo žito, budu tamo gde si Ti, u Nebesnoj velikoj Srbiji, u raju sladosti, gde se ne zna za bolest, muku i smrt, i da se preostatak Srba na zemlji oboži, složi i umnoži.

Pročitajte i SMS poruke za Srpsku novu godinu: Čestitajte Pravoslavnu novu godinu svim dragim ljudima uz ovih 15 fantastičnih čestitki Tebi koji si bio neustrašivi pobornik pravde Božije i dobre volje meću ljudima i narodima i borac protiv svake laži i nasilja, mole se danas srpski vojnici i vojenačalnici: pomozi nam, Sveti oče Savo, sa svom Nebesnom Srbijom, pomozi da istrajemo do kraja na putu koji vodi u život večni; kome si nas Ti kao Hristov učenik naučio i pomozi da se svi Srbi obože, slože i umnože.

Tebi, narodoljupče, na današnji Tvoj dan peva Ti pohvale sav srpski narod, potišten, ponižen, ostavljen od ljudi, neopran od krvi svoje, jecajući u ranama po bolnicama i tamnicama, na zgarištima svojih domova, po gorama i zbegovima, po kulačama i pešterama uzdiže Ti molitve: ne zaboravi nas Savo, putevoditelju naš no isprosi milost u Svevišnjeg Boga, da upokoji i proslavi milione novomučenika vere Tvoje i poštenja Tvoga, braće i dece naše, a nas preostale na zemlji da oboži, složi i umnoži.

Tebi, Učitelju učitelja naših, Care careva naših i Nastavniče duhovnika naših, Plemiću Hristov, plemeniti Oče Savo, Ukrase naš i lepoto istorije naše, evo i mi sabrani danas u ovome hramu posvećenom Tebi u ovom velikom svetskom gradu nejaki i grešni, siromašni u svemu osim u gresima našim, Tebi evo uzdižemo srca i molimo Ti se: kao dostojni i uvenčani Svetac naš moli sa prečistom Bogorodicom i svim

Svetim Hrista Boga za nas da se obožimo, složimo i umnožimo.

– Amin.

U Beču 27. januara 1945.

(Espreso / Opanak)