MISLILI STE DA JE PIVO ZDRAVO? Razmislite još jednom, OVO JE MALO KO ZNAO!

Kako je potražnja za bezalkoholnim pivom veća nego ikad, ovo je dobra vest i za one koji vole pivo, ali izbegavaju alkohol.

Umerena konzumacija štiti od kardiovaskularnih bolesti

Istraživači tvrde da pet od šest studija koje su izabrali za pregled tvrdi kako umereno ispijanje alkohola može štititi od razvoja kardiovaskularnih bolesti.

Pivo štiti muškarce od razvoja dijabetesa

Istraživači su izjavili kako su muškarci koji ne piju alkohol uopšte pod većim rizikom od razvoja nenormalnih nivoa glukoze od onih koji povremeno popiju pivo.

Pivo se povezuje sa zdravom gustinom kostiju

Ako posmatramo gustinu kostiju i opasnost od loma kostiju kod starijih pojedinaca, istraživači tvrde da su oni koji su, čak i malo, konzumirali pivo u manjoj opasnosti.

Ponudili su i naučno objašnjenje: “Drugi sastojci piva deluju u sinergiji sa silikonom i stimulišu osteoblastične ćelije koje popravljaju strukturu kostiju i pomažu reminelarizaciju kostiju i zuba.”

Pivo može sniziti holesterol

Nekoliko studija upućuje na to da pivo pomaže razvijanju dobrog holesterola i regulisanju proizvodnje onog lošeg u telu, zahvaljujući velikom udelu antioksidansa.

Važno je dodati da se ovo događa kada se konzumira vrlo mala količina piva.

Popularnost piva je jedan od ključnih razloga što su zanatske mikropivare počele da "niču kao pečurke posle kiše". Pivo je lako napraviti, kod kuće, od prirodnih sastojaka. Upravo to pivo, bez konzervansa, nepasterizovano, od ječmenog slada, hmelja i kvasca, premašuje sva naša očekivanja. Sve zavisi od toga šta ćemo raditi sa sirovinama i kako ćemo ih sjediniti.

Sirovine koje se koriste u industrijskoj i zanatskoj proizvodnji su manje-više iste. Međutim, zanatska proizvodnja je komplikovanija, jer je mnogo teže napraviti pivo uvek istog kvaliteta u malim serijama. U Srbiji su sve popularnija i pšenična piva. Glavna razlika između pšeničnih piva i svih ostalih jeste da se udeo slada zamenjuje pšenicom. Nekada i do 60% bude ova supstanca, ističe Cvetkovićeva.

Evo jednostavnog recepta: pet kilograma slada (dve vrste), 30-40 grama hmelja (dve vrste), kesica kvasca i voda.

Kada je u pitanju odnos za kuvanje, on bi bio da na jedan kilogram slada ide 3,6 litara vode. Kuvanje slada se obično sprovodi na 66 stepeni, a posle, kad se procedi, kuva se na temperaturi ključanja. I sve može da bude gotovo za tri, četiri sata. Pomešati slad i kvasac, pa sve to sipati u posudu. Fermentacija traje oko 10 dana. Da dolazi do ovog procesa, najbolje se vidi po pojavi prstenasto naslaganih mehurića, nakon čega se smesa pretvara u kremastu, smeđu masu, koja bi s vremenom trebalo da splasne, piše Ekapija.

Sledeći korak je da se pokupi pena, nakon toga sledi pretakanje piva čistim crevom. Pretače se samo tečnost iznad guste mase, koja se istaložila na dnu posude. Gusti talog ostaviti u posudi. Predhodno sterilisane flaše napuniti, ali ne do vrha, već ostaviti prazninu od oko 30 mm od grla. U flaše sipati po pola kašičice šećera i sve to ostavite pet dana, da šećer fermentira. Posle ovog postupka, staviti pivo na hladno i tamno mesto da se filtrira. Nakon dve nedelje, pivo je spremno za upotrebu.

Zašto je zanatsko pivo bolje od industrijskog?

Vrenje kod zanatskog piva traje oko dve nedelje, jer je toliko potrebno da bi pivski kvasac pretvorio šećer u alkohol, dok kod industrijskog - to traje jedan dan.

Bilo svetlo ili tamno, mutno, bistro, ječmeno ili pšenično ukoliko ste ljubitelj piva konzumiranje u umirenim količinama je zdravo. Preporučena dnevna doza piva za pripadnice lepšeg pola je 0,5 a za muškarce jedan litar, naglašava kruševački stučnjak, piše Ekapija.

(Espreso/Informer)