EVO ŠTA NAS ČEKA
EVO KOLIKO ĆE NAS NA RAFOVIMA KOŠTATI SETVA: Stručnjak OTKRIO zbog čega bi hrana MOGLA DA POSKUPI
Na kraju „cunami“ cene stigne do potrošača koji se zaprepasti koliko sada koštaju meso, mleko, ulje, pekarski proizvodi
Cene đubriva, koje su u 2021. godine eksplodirale i u svetu i kod nas, ozbiljno su poremetile rad ratara u jesenjoj setvi, a dodatni udar spremile su im sada, kada je na red došla zimska prihrana, potom i prolećna setva.
- Sa ovim cenama, bilo povoljnih kredita ili ne bilo, paori neće bacati đubrivo, a to znači manji prinos i verovatno više cene manjeg roda. Poremetiće se i setvena struktura, jer mali proizvođači će se više okrenuti soji nego kukuruzu i pšenici – kaže za 24sedam Petar Rodić, savetnik za poljoprivrednu proizvodnju u Zadružnom savezu Vojvodine.
A kada je skupo đubrivo, koje čini velik deo ukupnog troška proizvodnje pšenice, kukuruza, soje ili suncokreta, taj talas većih cena dalje narasta u skuplje brašno, tovljenike, živinu… Na kraju „cunami“ cene stigne do potrošača koji se zaprepasti koliko sada koštaju meso, mleko, ulje, pekarski proizvodi…
Žarko Galetin, agroekonomski analitičar i nekadašnji direktor Produktne berze u Novom Sadu, upozorava da bacanje manje mineralnog đubriva danas nosi dugoročne posledice.
- Prinos bez dovoljno đubriva mogao bi da bude 20 -30 odsto manji, i to ako su vremenski uslovi dobri. A ako godina bude preterano kišna ili sušna… Korelacija je jasna, ne možete očekivati niske cene hrane u prodavnicama a visoke u proizvodnji. To može da bude poremećeno na kratko vreme, kao što smo imali prošle godine sa tovljenicima i mesom, čije su cene kaskale, ali na kraju je i to prilično poskupelo - kaže Galetin za 24sedam.
Država nudi kredit na tri godine
Ministar poljoprivrede je danas najavio dve mere koje bi trebalo da ublaže nestašicu đubriva na domaćem tržištu, kao i nadoknade ratarima dela troškova koje su nazidale cene na svetskim berzama.
Prva mera su krediti za đubrivo bez kamata na tri godine u kojima bi kamatu platila država. Druga mera je uvoz đubriva bez carine od 10 odsto u sledećih šest meseci, što bi trebalo da obori cenu na domaćem tržištu.
Trenutna cena je 920 evra po toni, a ratari bi đubrivo na kredit dobili po 850, a možda i manje kada proradi bescarinski uvoz.
- Danas je, recimo u Bešci, cena uree 118 dinara za kilogram sa PDV-om, a AN je 95 dinara. A to je pre godinu dana bilo red veličine od 30 do 40 dinara za kilogram. Mali poljoprivredni proizvođači, a velika većina kod nas ih je takvih, ne može da plati tu cenu ni na kredit, to je njima preskupo. Oni će kalkulisati sa manjim prinosom bez đubriva, jer nisu sigurni da mogu da izvuku zaradu sa ovolikim troškovima setve, a sada bi još trebali i da se zaduže. To se već videlo jesenas u setvi, kada su mnogi posejali bez đubrenja. Sada smo u prihrani, a problemi se nisu rešili. Došli smo u situaciju da za prolećnu setvu dosta poljoprivrednika razmišlja o tome da poseje soju umesto kukuruza i pšenice, jer manje gubi prinos bez đubriva, pošto deo azota nadoknadi iz vazduha – napominje Radić za 24sedam.
Žarko Galetin podseća da je trošak đubriva u ukupnim troškovima ratarske proizvodnje odmah iza onog za dizel gorivo.
- Cena uree je skočila 200 odsto, a KAN-a oko 100 odsto, što je ogroman rast za godinu dana. To će ljude naterati na redukovanu primenu đubriva, a to onda znači da osiromašujete zemljište ne samo za ovu godinu nego i za naredne godine, jer ne potroše biljke sve bačeno u jednoj sezoni – napominje Galetin.
Radić objašnjava da je malo đubriva pristizalo u zemlju, čak i onog plaćenog, jer mnoge fabrike u Evropi i Rusiji nisu radile.
- Razlog je naravno cena gasa, zbog koje nije bilo isplativo čak ni Rusima da sa svojim gasom prave đubrivo. Sada se stanje malo popravilo, ali to neće oboriti cene đubriva. A gde su tu još troškovi inostranog semena, jer smo uništili svoju proizvodnju, kao i kod đubriva, zatim goriva, koje naši ratari plaćaju najskuplje u regionu… Ratar ulaže od oktobra do jula, sve „vadi iz džepa“, a tek onda krajem jula sazna kolika će biti cena i da li će zaraditi - kaže Radić za 24sedam.
I Radić i Galetin se slažu u tome da će ratarska proizvodnja biti dovoljna za domaće potrebe, ali je pitanje koliko će preostati za izvoz.
- Naš paor će uvek nešto posejati, neće sigurno svoju zemlju ostaviti u parlogu, ali ne možemo se nadati dobrim rezultatima, niti niskim cenama hrane – upozorava Radić.
(Espreso / 24sedam)