izbori
PREDSEDNIČKI IZBORI U ITALIJI: Berluskoni se povukao iz TRKE, 1 ime se posebno ISTIČE
Italija ima notorno nestabilan izborni sistem i videla je desetine vlada koje su dolazile i odlazile od Drugog svetskog rata
U Italiji danas počinje proces izbora novog predsednika države, a aktuelni premijer Mario Dragi smatra se favoritom.
Kako prenosi agencija Rojters, među italijanskim političarima postoji zabrinutost da bi rezultat mogao da izazove novu političku neizvesnost u trećoj najvećoj ekonomiji evrozone, koja se suočava sa ponovnim porastom infekcija i smrtnih slučajeva od posledica korona virusa.
Oko 1.009 članova dva doma parlamenta, Doma poslanika i Senata, i predstavnici regija i autonomnih pokrajina počinju da glasaju u 15:00 sati po lokalnom vremenu u prvom krugu izbora za naslednika Serđa Matarele.
Mario Dragi, koji se smatra favoritom, ne može da vrši obe funkcije, a u Rimu već nedeljama traju pregovori o tome kako će nastaviti sa radom njegova vlada u kojoj su zastupljene gotovo sve velike stranke u parlamentu.
Premijer Dragi je na čelu vlade nacionalnog jedinstva i jasno je stavio do znanja da bi voleo da preuzme tu funkciju.
Međutim, kako se navodi, u nekim strankama postoji dvoumljenje da li da ga podrže iz straha da bi njegov odlazak mogao da izazove politička previranja i prevremene izbore.
- U ovom teškom trenutku bilo bi opasno smeniti Dragija s mesta premijera - rekao je iz desničarske stranke Liga, Mateo Salvini.
Enriko Leta, lider Demokratske partije levog centra, rekao je da je Dragi bio "izuzetan resurs" za Italiju i insistirao da se razgovori nastave.
- Dragi je jedna od hipoteza na stolu - rekao je televiziju Rai.
Bivši premijer Silvio Berluskoni saopštio je u subotu da povlači kandidaturu, a ni desničarske stranke, kao ni levičarske se još uvek nisu dogovorile oko zajedničkog kandidata.
Te je zbog toga malo verovatno da će odluka biti donesena prvi dan glasanja jer je pobedniku tajnog glasanja u parlamentu potrebna dvotrećinska većina u bilo kojem od tri kruga izbora.
Među onima koji se smatraju mogućim kandidatima su bivši predsednik donjeg doma parlamenta Pjer Ferdinando Kasini, bivši premijer Ðulijano Amato i predsednica Senata Marija Elisabeta Alberti Kaselati.
Predsedništvo Italije je uglavnom ceremonijalno, ali šef države ima značajnu moć tokom političkih kriza, od raspuštanja parlamenta do izbora novih premijera i uskraćivanja mandata krhkim koalicijama.
EU reforme
Dragi, bivši šef Evropske centralne banke doveden da vodi vladu nacionalnog jedinstva pre godinu dana, smatra se najprikladnijim kandidatom.
Ali mnogi strahuju da bi njegov odlazak sa mesta premijera mogao da izazove haos dok se Italija oporavlja od razaranja pandemije koronavirusa.
S obzirom na to da su različite stranke u Dragijevoj koaliciji već u borbenom režimu uoči opštih izbora sledeće godine, dalja nestabilnost bi mogla da ugrozi evropske fondove za oporavak.
- Ovo su ključni i veoma komplikovani izbori, jer su političke partije slabe, one su u potpuno fragmentiranom stanju - rekao je za AFP Đovani Orsina, šef Luisove škole vlade u Rimu.
Italija ima notorno nestabilan izborni sistem i videla je desetine vlada koje su dolazile i odlazile od Drugog svetskog rata. Odlazeći predsednik Serđo Matarela video ih je pet tokom svog sedmogodišnjeg mandata.
Ali Dragi, koga je Matarela doveo u februaru 2021, vodio je izuzetno ujedinjenu vladu koja se sastoji od skoro svih političkih partija Italije.
Italija, treća po veličini privreda evrozone, vratila se rastu nakon teške recesije 2020. izazvane pandemijom, a Dragi je pokrenuo ključne reforme koje se traže u zamenu za sredstva iz šeme EU za oporavak nakon pandemije, čiji je Rim glavni korisnik, u iznosu od skoro 200 milijardi evra.
Mnogi međunarodni investitori su zabrinuti da bi Italija, opterećena dugovima, zaostala u gustom rasporedu reformi ako bi Dragi odstupio sa mesta premijera.
Drugi kažu da bi Dragi bio u boljoj poziciji da kao predsednik obezbedi političku stabilnost i dobre odnose sa Briselom, posebno ako bi krajnja desnica pobedila na sledećim izborima.
Sam Dragi (74), zaslužan za spas evra od dužničke krize dok je bio šef ECB, prošlog meseca nagovestio je da je zainteresovan za preseljenje u rimsku predsedničku palatu Kvirinal, ali je od tada ćutao.
Bonus video:
(Espreso/Telegraf)