PRESTONICA KOJA TONE: More GUTA sve pred sobom, država mora da izgradi novu METROPOLU! (VIDEO)

Kako bi sahranili Mukminu prošlog juna, morali su čamcima da donesu zemlju. Groblje u Timbulsloku, selu oko 300 kilometara od Džakarte, potpuno je pod vodom.

Iako mape i dalje pokazuju da se selo nalazi na severnoj obali Centralne Jave, zemlju oko njega je već davno progutalo more.

Mukmina je imala oko 70 godina kada je preminula, a da je živa svima bi pričala koliko je zeleno i napredno nekada njeno selo bilo. Polja su se pružala koliko su oči mogle da vide, a meštani su gajili kokos, luk, paprike, kupus, krompir i šargarepu, prenosi Nacionalna geografija.

- Šta god da ste bacili na zemlju, primilo bi se - reko je Ašar, vođa sela.

Voda je tokom protekle dve decenije nadošla veoma brzo.

Severna obala Jave tone, a nivo mora samo raste.

U prestonici Džakarti, gradu sa više od 10 miliona stanovnika, oko 40 odsto zemljišta se nalazi ispod nivoa mora.

Nova prestonica

Doneta je odluka da novi glavni grad Indonezije, koji će se nalaziti na jugoistoku ostrva Kalimantan, nosi naziv Nusantara, što znači arhipelag, izjavio je indonežanski ministar za planiranje nacionalnog razvoja Suharso Monoarfa na sastanku vlade o preseljenju glavnog grada.

- Upravo sam dobio direktnu potvrdu od predsednika (Džoka Vidoda) u petak koji je rekao da se nova prestonica zove Nusantara - rekao je Monoarfa, dodajući da je razlog za to to što je Nusantara poznata odavno.

- To opisuje naš arhipelag Republike Indonezije - istakao je.

Vidodo je najavio planove za preseljenje glavnog grada Indonezije iz Džakarte 2019. ali je zbog koronavirusa projekat bio na čekanju.

Gradnja nove prestonice mogla bi da počne ove godine, a Džakarta će ostati komercijalni i finansijski centar zemlje.

Okrug Demak, u kome se nalazi selo Timbulsloko, najteže je pogođeno. Iako se more podiže širom sveta zbog klimatskih promena, zemlja u Demaku tone 10 centimetara godišnje. Svake godine nestane hiljade hektara zemlje.

Kada su u selu, devedesetih, propali usevi, pirinač je postao crveno-crn, pa su se meštani prebacili na akvakulturu - uzgajanje riba i raznih vrsta rakova u ribnjacima. Nekoliko godina im je dobro išlo, ali sredinom dvehiljaditih je more progutalo i njih.

Kopno je sada udaljeno više od kilometar, pa se do tamo ide čamcima na vesla.

Kako bi im kuće ostale suve, morali su da izgrade drvene prilaze poput verandi ili da podignu podove, tako da kada ulaze unutra, udaraju glavom o plafone.

Nekada je na tom području živelo vše od 400 porodica, sada ih ima 170. Jedna od poslednjih stvari koje ih povezuje sa prošlošću je groblje.

Kod muslimana je običaj da se pokojnik što pre sahrani. Da bi se obavila sahrana Mukmine, žene sa početka priče, bilo je potrebno uposliti sedam muškaraca. Sat vremena su kopali po blatu, pokušavajući da izbace vodu iz rupe. Lopate su im udarale o kosti ranije sahranjenih pokojnika, ali su nastavili da kopaju. Mukmina je sahranjena sedam sati kasnije, usred noći, kada se voda malo povukla. Bila je "samo" do članaka. Pokopana je pod tonom zemlje koju su muškarci dovukli sa kopna u vrećama.

- Ne možete nikoga sahraniti uz blato i vodu. Morali smo doneti svežu zemlju - naveo je Ašar.

- Nije lako ovde živeti - dodao je.

On ne može da priušti da napusti selo jer ne može ni da proda kuću - ko bi želeo da kupi polupotopljeni objekat usred mora. Stariji ne žele da odu, sa druge strane, jer žele da budu blizu uspomena iz detinjstva. Žele da budu pored svojih predaka.

Nakon Mukminine sahrane, lokalci su se obratili vlastima za pomoć i zemljište groblja je podignuto za 1,5 metar što će meštanima na neko vreme dati malo mira.

Grad svetaca

Okrug Demak danas ima 1,2 miliona stanovnika. Krajem 15. veka, to je bio nezavisni sultanat, prva muslimanska država na Javi. Dominirala je severnom obalom, kao i jugom Sumatre. Velika džamija, izgrađena za vreme vladavine Radena Pataha, i dalje stoji u srcu grada Demaka. Više od 500.000 hodočasnika godišnje poseti grobove devet svetaca koji su pomogli da se raširi islam na Javi.

Kroz Demak prolazi put koji su holandski kolonijalisti izgradili u 19. veku. I danas predstavlja jednu od glavnih arterija Jave, sa 400 kamiona koji tuda prolaze svakog sata. Duž saobraćajnice se nalaze brojne fabrike koje proizvode sve od đubriva do elektronskih uređaja. Međutim, poslednjih godina je plima tolika da je put znatno oštećen što lokalnu ekonomiju košta milione.

Postoji nekoliko razloga zbog čega su poplave tako česte, a rast nivoa mora, usled klimatskih promena, samo je jedan faktor.

Klimatske promene najmanji problem

Javanska severna obala sačinjena je od aluvijalnog zemljišta, koje se taložilo hiljadama godina. Sediment počinje da tone pod sopstvenom težinom, objasnio je geolog Aron Melcner.

- To je veoma prirodan proces, ali pošto reke donose sve više taloga, više blata se taloži - rekao je.

Međutim, pošto su reke iskakale iz svojih korita, tokom sezona poplava, plavile su i donosile taloge i na druga područja, poput ravnica.

Poplave su pretile i modernim gradovima. Krajem 19. veka, Holanđani su gradili kanale i nasipe u svakom većem gradu u delti Jave, posebno u Džakarti i Semerangu, prestonici Centralne Jave.

Danas nasipi i betonski bedemi sprečavaju i da reke ne donose još više sedimenata ka ravnicama. Talog se zato gomila na dnu reke ili se šalje pravo ka okeanu. To je jedan od razloga zbog čega severna obala Jave tone.

- Čak i da nema porasta nivoa mora, činjenica da smo kanalisali reke i sprečili ih da migriraju znači da su prirodni procesi narušeni - ukazao je Melcner.

Heri Andreas, istraživač sa Tehnološkog instituta Nabdung koji više od 10 godina proučava tonjenje severne obale, kaže da je tome uzrok još jedna pojava - masivno izvlačenje podzemnih voda, odnosno, kopanje bunara.

Samo u Demaku je, do 2014. godine, bilo oko 250.000 bunara, kopanih na različitim dubinama. Danas ih verovatno ima i više, ali su lokalne vlasti prestale da vode računa o tim podacima. Većina bunara je privatna, ali ima i onih koja je sama država prokopala kako bi meštane 59 sela snabdevala pijaćom vodom. Pošto postoje podzemne vode, nema potrebe za gradnjom brana, rezervoara, akvadukta i kompleksnih sistema.

- Ljudi, posebno vlada, krive rast nivoa mora za sve, ali je naš zaključak da je dugogodišnja eksploatacija vode razlog zašto zemljište tone - tvrdi Andreas

Ipak, populacija Demaka i potražnja za vodom rastu, pa će sigurno rasti i gradnja bunara. Razlog je jasan - niko ne želi da uloži desetine miliona dolara u izgradnju rezervoara, fabrika i distributivnu mrežu kako bi se regionu ponudili alternativni načini snabdevanja vodom.

Borba sa plimom

Decenijama se javanske vlasti muče da zaštite obalu od erozije. Vlada se hvalila da je posadila više od tri miliona stabala duž Centralne Jave do 2011. godine, kako bi drveće sakupljalo energiju talasa i plima. Plan je da se pokrije teritorija od 800 hektara do 2023. godine.

Nevladine organizacije za zaštitu životne sredine, u saradnji sa lokalnim ribarima, postavile su ograde od bambusa duž obale u distriktu Sajung. Bambus bi trebalo da zadrži sediment koji nagomilavaju talasi, pogotovo tokom monsunskih oluja.

Ograde su jeftine i služe kao privremeno rešenje jer im je zadatak da sprečavaju prodor taloga kako bi zasađeno drveće moglo da se primi. Međutim, lako se ruše i moraju ponovo da se postavljaju.

Ni beton nije dugoročno rešenje jer je skup, a određeni stručnjaci predlažu kombinaciju ograda od bambusa i PVC cevi.

Nacionalna vlada, u naporu da sačuva industrijske zone, gradi auto-put i "morski zid" koji će se protezati od Semaranga do grada Demaka, što je oko 30 kilometara duga trasa. Projekat bi trebalo da se završi 2024. godine i košta 532 miliona dolara. Međutim, i ovaj poduhvat ima manu. Samo dva priobalna sela će biti zaštićena što je izazvalo bes kod meštana izvan zida koji treba da zaštiti kopno od mora. Među njima se nalazi i Timbulsloko čiji stanovnici smatraju da su ostavljeni na cedilu, tačnije, da se udave.

Kao jedino rešenje se nameće preseljenje na bezbedniju lokaciju.

- Ukoliko insistiraju da ostanu ovde moraju da se naviknu na ovdašnje uslove, da podižu izdignute kuće, na primer. Ukoliko žele svoju staru zemlju nazad, to nije moguće. Pod vodom je - rekao je guverner Centralne Jave Gandžar Pranovo.

Munjeviti razvoj Džakarte

Grad se širio i gradio sedamdesetih, tokom "naftnog buma", mnogo brže nego što je infrastruktura to mogla da izdrži. Usluge vodovoda su stigle samo do 60 odsto populacije, tako da kanalizaciju imaju i danas uglavnom bogatija naselja u centru i na jugu Džakarte. Reke, koje snabdevaju stanovništvo pijaćom vodom, postale su veoma zagađene zbog neregulisanog bacanja otpada. Zato se veliki broj ljudi, uključujući i vladine institucije, oslanja na izgradnju pumpi i bunara.

(Espreso/24sedam)