SVIMA JE POZNATA
ONA VAŽI ZA NAJLEPŠU CARICU IKADA! Imala je PREDUGAČKU KOSU, bila je opsednuta TEŽINOM, a umrla je na SVIREP NAČIN
“Lutam sama ovim svetom... Užitak i život odavno izbegavam... Nemam s kime podeliti sebe... Srodnu dušu nikad nisam otkrila...”, napisala je pre više od stotinu godina jedna nežna ženska ruka
Napisala je to u sumrak, posmatrajući travnjake ispred svoje vile na Krfu, tugujući zbog smrti sina Rudolfa. Taj bol odvojio ju je od ljudi - nju koja ionako nikad nije uspela da se sasvim srodi sa svojom okolinom.
Tužna pesnikinja je Elizabeta Austrijska, prekrasna Sisi, austrijska carica i ugarsko-hrvatska kraljica, supruga cara i kralja Franca Jozefa Prvog.
O njenom životu se mnogo toga pričalo: bila je prvi kraljevski celebrity, miljenica tadašnje Evrope, a o tome koliko je i danas zanimljiva govori činjenica da je pre četiri godine u Beču za više od 100 hiljada evra prodat njen šešir za jahanje.
Mnogo se toga o njoj zna: o opsesiji kilogramima, neprestanom vežbanju, zaljubljenosti u svoje mlado lice i posramljenosti koju je osećala kako je starila, o braku, četvoro dece, putovanjima, katastrofalno lošem odnosu sa suprugovom majkom...
Slučajna princeza
Politikom se nikad nije bavila, niti je ona zanimala, a svima je bila poznata po lepoti i eleganciji. Njen je kraj bio brz i okrutan - imala je 61 godinu kada ju je u šetnji Ženevskim jezerom zaustavio italijanski anarhista Luiđi Lučeni, koji je planirao da ubije princa Filipa, vojvodu od Orleansa. Kako mu to nije pošlo za rukom, jer ovaj na kraju nije ni doputovao u Ženevu, odlučio je da usmrti prvog sledećeg člana kraljevske porodice koji dođe u grad. Nažalost, to je bila Sisi. Zario joj je oštru turpiju pravo u srce. Nesrećna carica srušila se nakon nekoliko koraka, a umrla je dva sata kasnije. Sahranjena je u Carskoj kripti u Beču.
Rođena je 1837. godine u Minhenu kao najmlađe od četvoro dece i detinjstvo joj je bilo poprilično idilično. Njin otac, vojvoda Maksimilijan Josip Bavarski i princeza Ludovika Bavarska nisu baš preterano marili za dvorski protokol i odabrali su život u dvorcu na selu.
Upravo to poprilično slobodno odrastanje, stvorilo joj je kasnije probleme s dvorskom etikecijom i stotinama nametnutih pravila. Do 16. godine života bila je poput svih drugih devojaka njenog uzrasta i staleža, ali onda se sve preko noći promenilo.
Te godine je Sofija Bavarska (majka cara Franca Josifa i sestra Sisine majke Ludovike Bavarske) počela da traži idealnu devojku za svog sina i zaključila je da je najbolje da oženi neku plemkinju. Organizovala je da upozna Helenu, Sisinu sestru, koja se sa svoje 23 godine činila kao pravi izbor za kraljicu. Trebalo je da se upoznaju u Austriji, a Helena je krenula na put. U pratnji je bila i njena mlađa sestra.
Usne poput jagoda
Niko nije ni mogao očekivati da će se Franc na prvi pogled zaljubiti u devojku s “mekim, ljupkim očima”, koja je imala “usne poput jagoda”. Ne treba zanemariti ni bujnu, dugu kosu ni strukić čiji je obim bio 51 centimetar. Zaprosio ju je nakon svega pet dana, a ona je pristala. Venčali su se nakon devet meseci u bečkoj Augustinskoj crkvi.
Njihov brak bio je ujedinjenje dvoje nekompatibilnih ljudi - Franc je bio strog i pedantan, nije slušao muziku ni čitao knjige, a njegova mlada supruga je bila vrlo nekonvencionalna, volela je poeziju, putovanja i životinje (posebno konje i pse). Dan njihovog venčanja, koji je oboje usrećio, zapravo je bio kraj Sisinim danima slobode.
Sramežljiva i introvertna princeza bila je prisiljena da se prilagodi dvorskom protokolu Beča, što joj je bilo teško. Još je gora bila činjenica da joj se svekrva mešala u život: birala joj je dvorjanke, odabrala deci imena bez da je pitala njihovu majku, nije mladoj kraljici dozvolila da ih doji niti da ih odgaja...
U prvim godinama braka ipak je sve bilo dobro. Rodilo im se troje dece - Sofija, Žizela i Rudolf. Odgoj mališana je preuzela svekrva, a sve je dodatno pogoršala činjenica da je Franc Elizabeti posvećivao premalo vremena.
Sa samo tri godine umire njihova ćerka Sofija, a svekrva govori mladoj carici da je to dokaz da je loša majka. Istovremeno Sisi saznaje da joj je muž neveran.
Dijagnostikovana joj je tuberkuloza, pa je otputovala u portugalsku Madeiru na lečenje. Uspela je da se oporavi, ali tim putovanjem počinju njeni begovi širom Evrope. Putovanja su joj bila velika strast, ali istovremeno je, gledajući nove krajolike, upoznajući nove ljude i probajući novu hranu, pokušavala da pobegne od svega što ju je mučilo.
Bio je to, osim toga, odličan način da pobegne od stroge etikete bečkog dvora, kao i muža s kojim, shvatila je, ima malo toga zajedničkog.
Žena našeg vremena
Kao osoba bila je više žena našeg vremena, a ne svog. Njena opsesija bila je nega kose (svakog dana je trošila tri sata na brigu o njoj, a obično je učila jezike - ponajviše grčki, francuski, engleski i mađarski - dok su frizeri obavljali svoj posao), stalno je vežbala da bi bila mršava i u određenim periodima gotovo ništa nije jela, jer se užasavala ideje da bude debela kao britanska Kraljica Viktorija.
Njena opsesija hranom bila je takva da su istoričari utvrdili da je bolovala od anoreksije. Svoj tanki struk dodatno je isticala posebnim korsetima iz Francuske, koji su joj se ušivali u odeću.
Za razliku od mnogih žena njenog doba, nije bila preterana obožavateljka kozmetike i parfema, ali nega kože joj je bila prava opsesija i neprestano je eksperimentirala raznim preparatima, koje su lekari spremali posebno za nju. Najvažniji ritual bilo joj je stavljanje noćne maske za lice - pripremala se od jagoda, a kad ih nije bilo, onda su joj na lice preko noći stavljali sirovu teletinu. Bila je opsednuta svojim licem i, kako je starila, shvatala je da je lepota prolazna. Zbog toga je u 32. godini života zabranila da je fotografišu, tako da ne postoje fotografije carice s borama i podbratkom.
Njen i muževljev odnos se, nakon dugog perioda hladnoće i minimalne komunikacije, ipak poboljšao 1867. godine, a godinu dana kasnije rodilo im se i četvrto dete, ćerka Marija Valerija, koja je na svet došla u Budimpešti.
Sisi je tada konačno mogla da bude prava majka, jer stare Sofije nije bilo u blizini, ali izvori tog doba kažu da je preterivala i da je gušila dete prevelikom pažnjom.
Taman kad se činilo da je sve između nje i supruga postalo dobro, da se navikla na dvorske protokole i, uostalom, oslobodila neprestanih prigovora svekrve (Sofija je umrla 1872. godine) dogodila se tragedija.
Prestolonaslednik Rudolf ubio je svoju 17-godišnju ljubavnicu Mariju i sebe. Car je potvrdio da je reč o samoubistvu, ali svašta se šuškalo kraljevskim dvorom tih dana - između ostalog, znalo se da je Rudolf ima liberalne stavove, družio se s naprednim novinarima i političarima i nije bio sklon savezu s Nemačkom...
Careva ljubavnica
Taj događaj, koji bi neke parove samo čvršće vezao, bio je zadnji ekser u sanduku završene ljubavi. Carica je najpre pobegla na Krf, a potom je putovala Evropom. Tek povremeno bi došla u Švajcarsku. Njen suprug se za to vreme u Austriji družio sa svojom ljubavnicom, 23 godine mlađom bečkom glumicom Katrin Šrat.
Sisi je to znala, ali teško je reći da li joj je stalo do toga. Ipak, ona je njemu je bila važna. Kad su mu javili da je ubijena, bio je izrazito potresen. Nadživeo ju je punih 18 godina, što je i previše vremena za razmišljanje o nesrećnom životu žene koju je voleo.
(Espreso / Jutarnji.hr)