SUĐENJE
ODBRANA DEJANA STANOJEVIĆA TRAŽI VANREDNI PRAVNI LEK: Zahtevaju da se prvostepena presuda ukine!
Slavoljub Milošević kaže da presudu Apelacionog suda još nije dobio, ali da na osnovu onog što je saznao iz medija, smatra da postoje osnovi za podnošenje vanrednog pravnog leka, odnosno svojevrsne žalbe na pravosnažnu presudu
Odbrana Dejana Stanojevića (37), vozača bivšeg direktora "Koridora Srbije" Zorana Babića, koji je nedavno pravosnažno osuđen na četiri i po godine zatvora zbog saobraćajne nesreće na naplatnoj rampi Doljevac u kojoj je poginula Stanika Gligorijević, a povređene četiri osobe, najavila je da će podneti vanredni pravni lek na odluku Apelacionog suda.
Stanojeviću je 22. aprila prošle godine Osnovni sud u Nišu izrekao kaznu zatvora u trajanju od tri godine i deset meseci zatvora zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, uz zabranu upravljanja motornim vozilom B kategorije u trajanju od četiri godine.
Na ovu presudu žalilo se Osnovno javno tužilaštvo, koje je za Stanojevića tražilo pet godina zatvora, ali i njegov branilac Slavoljub Milošević sa zahtevom da se prvostepena presuda ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.
Apelacioni sud je uvažio žalbu tužilaštva i Stanojeviću povećao kaznu dok je pravni lek koji je podneo njegov branilac odbio u potpunosti.
Slavoljub Milošević kaže da presudu Apelacionog suda još nije dobio, ali da na osnovu onog što je saznao iz medija, smatra da postoje osnovi za podnošenje vanrednog pravnog leka, odnosno svojevrsne žalbe na pravosnažnu presudu.
- Što se tiče mog daljeg postupanja, ono zavisi od naloga mog branjenika. Međutim, verujem da će mi Stanojević naložiti da podnesem vanredni pravni lek, jer smatram da je do nesreće došlo i zbog doprinosa upravljača puta. Nakon što dobijem presudu, odlučiću koji ću vanredni pravni lek podneti. Ako je došlo do povrede materijalnog prava, podneću zahtev za zaštitu zakonitosti ili ću se obratiti republičkom javnom tužiocu i zatražiti da on podnese pravni lek - kaže Milošević.
Apelacioni sud procenio je da nije postojao doprinos upravljača puta, te da je sva odgovornost za nesreću isključivo na Stanojeviću, što je dokazano i izjavama svedoka, zapisnikom o uviđaju na mestu nesreće, izveštajem Republičkog hidrometeorološkog zavoda kao i nalazom veštaka saobraćajne struke.
Tokom prvostepenog postupka Stanojević se branio ističući da je na kolovozu bilo magle, zbog čega nije uočio saobraćajnu signalizaciju koja je ukazivala na nailazak na naplatnu rampu.
Međutim, Apelacioni sud naveo je da je na osnovu iskaza svedoka, ali i snimaka kamera, utvrđeno da se saobraćaj pre, za vreme i nakon saobraćajne nezgode odvijao bez smetnji i zastoja, te da magla nije onemogućavala učesnike u saobraćaju da blagovremeno uoče saobraćajnu signalizaciju te da se zaustave na naplatnoj rampi.
(Espreso/Novosti)