BEOGRAĐANIN (39) PRIMIO 2 SINOFRAMA I FAJZER, PA OPET DOBIO KORONU! Zarazio se 4 meseca od BUSTERA, ovako je prošao

Od samog početka imunizacije, proizvođači vakcina objasnili su da vakcinacija protiv korone ima svoj rok trajanja, te smo nakon isteka šest meseci od druge doze, primili buster dozu. U zavisnosti od proizvođača, imuniteta osobe, odgovora na vakcinu, zavisi dužina trajanja zaštite. U proseku vakcina štiti šest meseci, što opet zavisi od vrste vakcine ali i od stanja organzima.

Sada se nameće pitanje, kada je vreme za četvrtu dozu, jer već u februaru i martu mnogima ističe šest meseci od treće doze.

Tu je još jedno pitanje, koliko ćemo se puta vakcinisati godišnje, s tim što u ovom momentu lekari apeluju da je potrebno strpljenje kako bi Nacionalni koordinacioni tim za imunizaciju doneo krajnji sud o tome, kada je vreme za četvrtu dozu.

Ono što je do sada poznato je da mRNK vakcine daju jaču i nešto dužu zaštitu od Sinofarma, te se buster doza za ovu vakcinu preporučuje nešto ranije, već posle pet meseci. Dok čekamo odgovor struke, bavićemo se primerima iz prakse, a to je šta se dešava kod pojedinih ljudi nakon četiri meseca od treće doze?

"Sinofarm" – "Sinofarm" – "Fajzer"

Beograđanin N.M. (39) zarazio se koronom tačno četiri meseca nakon što je primio buster dozu. Njegov slučaj, pokazuje dve stvari, prvu, da vakcine i te kako štite od teškog oblika bolesti i nakon četiri meseci od buster doze, ali i nameće odgovor na to da je možda vreme razmišljati o četvrtoj dozi, bar dok se epidemija ne svede na sporadične slučajeve, kada će verovatno biti potrebno vakcinisati se kao protiv gripa. Tako barem kažu iskusni epidemiolozi.

- Pošto sam početkom godine primio dve doze „Sinofarma“ 30. avgusta sam se vakcinisao „Fajzerom“ kao buster dozom. Četiri meseca kasnije, u nedelju, 26. decembra osetio sam prve simptome korone. Imao sam temperaturu iznad 38 stepeni, curio mi nos i kašljao sam. Sutradan sam otišao na testiranje i nalaz mi je bio pozitivan – naglašava za „Blic“ N.M.

Kako kaže, nakon testiranja dobio je još jedan simptom.

- Dan i po sam imao dijareju. Maltene ništa nisam mogao ni da jedem. Na sreću, nisam imao upalu pluća. Doktor mi je prepisao samo vitamine. Dakle, nisam dobio ni aspirin da pijem. Temperatura me je držala tri dana, ubrzo sam prestao i da kašljem - objašnjava N.M.

Naš sagovornik ističe da se nakon nedelju dana oporavlja u svakom smislu.

- Još mi samo curi nos i osećam blagu malaksalost. U ponedeljak idem na kontrolu, nedelju dana nakon pozitivnog testa. A onda bi trebalo da imam još jednu kontrolu za nedelju dana – ističe N.M.

Šta kaže struka, koliko nas od novih sojeva štite postojeće vakcine

Tokom pandemije, virus mutira, modifikuje se, te se javljaju novi sojevi virusa. Ono što je prvo pitanje, koliko vakcine koje već imamo štite od novih sojeva, dok je drugo svakako, kada primiti narednu dozu kako bismo u kontinuitetu bili zaštićeni?

U novogodišnjem intervjuu, članica Kriznog štaba, virosulog prof.dr Tanja Jovanović objasnila je za “Blic” da su sve dostupne vakcine napravljene na prvu, vuhansku varijantu virusa sa kojom je započela pandemija kovida19.

- Na osnovu rezultata kliničkih ispitivanja, efikasnost vakcina iznosila je od 80 – 95% u odnosu na ovu varijantu. Virus se tokom vremena menjao, javljale su se nove varijante. Varijanta virusa od posebnog značaja, zbog kojih smo najviše bili zabrinuti su one u kojima je došlo do delimične izmene najpovršnijeg S- spike proteina, koji je upravo target za pokretanje vakcinalnog imuniteta. Dok se na primer u delta varijanti virusa nalaze dve promene u ovoj strukturi, kod omicrona je dokazano prisustvo deset promena aminokiselina u odnosu na 222 amninokiselina od kojih se sastoji ovaj protein. Tako je došlo do minimalnog gubitka efikasnosti vakcinalnog imuniteta u odnosu na alfa, britansku varijantu virusa, pa malo više na deltu, indijsku varijantu. Pošto je kod omikrona došlo do najveće promene ovog proteina, još više je došlo do smanjenja efikasnosti vakcina. Ali ono što je najvažnije, vakcinalni imunitet je još uvek dovoljno efikasan da nas zaštiti od teških forme i smrtnog ishoda. Posebno su zaštićene osobe koje su primile tri doze vakcine. Znači, i vakcinisane osobe mogu da se inficiraju, ali vakcinalni imunitet neće dozvoliti da dobijete tešku formu oboljenja, objasnila je profesorka Jovanović za “Blic”.

Što se tiče četvrte doze, profesorka objašnjava da je za sada aktuelna treća doza vakcine, za koju je pokazano da vrlo dobro podstiče specifičan imunitet protiv infekcije i drži ga na vrednostima koje nas dosta dobro štite.

-Treća doza vakcine povećava nivo antitela ali i imunitet posredovan limfocitima. Koja i kada će sledeća doza vakcine biti preporučena zavisi od dalje cirkulacije virusa i njegovih mutacija. Ona se već preporučuje osobama sa neadekvatnim ili oslabljenim imunitetom koje ni posle treće doze nisu razvile adekvatan vakcinalni imunitet, objasnila je profesorka Jovanović.

Da li ćemo se vakcinisati svake godine?

Epidemiolog i član Kriznog štaba, prof.dr Branislav Tiodorović u novogodišnjem intervjuu za “Blic” istakao je da ćemo verovatno doći u situaciju da ćemo se vakcinisati jednom godišnje kao protiv gripa.

-Sada moramo biti svesni nekih stvari, jer ako pogledamo Izrael, tamo je uvedena četvrta doza. A zašto? Pa oni su prvi počeli da se vakcinišu, prvi su imali masovnu vakcinaciju. Treća doza im je mnogo značila, ali videli su da postoji proboj imuniteta a to znači da i taj procenat nije bio garancija. Jer, ako postoji i 10 odsto stanovništva koje nije vakcinisano, virus tamo kruži i dobija nove forme, i sad oni su uveli četvrtu dozu. Mislim da ćemo i mi na proleće da uvedemo četvrtu dozu. Jer što je više vakcinisanih, više smo zaštićeniji, izjavio je profesor Tiodorović.

(Espreso/Blic)