istraga se nastavlja
POSLE 40 SEKUNDI OSETIO JE VELIKU HLADNOĆU, POSLE MINUT JE PRESTAO DA DIŠE: Poznati ronilac SVE OPISAO
I to pod uslovom da nije ostalo zakačeno za podvodno rastinje ili nešto drugo što može da se nađe na dnu reke
Potragu za Matejom Perišem pomnogo prati Nenad Stojković, profesionalni ronilac i instruktor plivanja iz Ovčar Banje, koji na osnovu 30-godišnjeg iskustva smatra da su male šanse da je Splićanin, sve pod uslovom da je uskočio ili upao u Savu, uspeo da ispliva iz reke.
Pred roniocima Žandarmerije je, kaže on, veoma zahtevan zadatak, a ukoliko oni ne uspeju da pronađu telo nestalog mladića proći će najmanje mesec dana dok ga voda ne izbaci na površinu. I to pod uslovom da nije ostalo zakačeno za podvodno rastinje ili nešto drugo što može da se nađe na dnu reke.
- Prvi veliki problem sa kojim se suočavaju žandarmi je što se, po mom mišljenju, kasnilo sa otpočinjanjem pretrage. Ne ulazim u razloge toga, ali da je akcija počela odmah uveren sam da bi telo bilo pronađeno blizu mesta sa kog je Matej dospeo u reku. Dovoljno bi bilo pretražiti 30 metara od stepeništa ka sredini reke i stotinak metara nizvodno uz samu obalu. S obzirom na brzinu vode, a kažu da je ona oko jedan metar u sekundi, plašim se da je Sava podalje odnela telo, ako se u međuvremenu ono negde nije zakačilo – prenosi Nenad Stojković.
Drugi problem je, navodi ronilac koji je učestvovao u nebrojeno akcija spasavanja na vodi i vađenja utopljenika, smanjena vidljivost. Visok vodostaj Save i niska temperatura vode, ističe naš sagovornik, ne bi trebalo da prestavljaju prepreku za profesionalne ronioce.
- Dokle je Sava mogla da odvuče telo – teško je proceniti, i to mnogo zavisi od terena na rečnom dnu. Tek, ako ga ronioci ne pronađu ranije, i pod uslovom da se nije negde zakačilo, proći će najmanje mesec – dva dok telo ne ispliva na površinu. Pri letnjim temperaturama vode ono mnogo brže ispliva na površinu jer posle 15 do 30 sati utopljeniku puca žučna kesa. U hladnoj vodi je drugačije, ljudsko telo je kao u frižideru. Opet, treba imatu u vidu da voda mnogo brže nosi telo površinom nego dnom reke – kaže ronilac iz Ovčar Banje.
Ipak, on navodi primer sa Uvačkog jezera na čijem dnu je posle pet meseci pronađen utopljenik. Njegovo telo voda nije izbacila na površinu iako je nije bilo zakačeno ni za šta.
U noći kada je Matej Periš nestao temperatura Save je bila četiri-pet stepeni.
- Posle 40 sekundi morao je da oseti veliku hladnoću usled koje je doživeo šok koga možda nije ni bio svestan. Posle toga je došlo do hipotenzije jer voda 30-ak puta brže oduzima temperaturu tela nego vazduh. Pri ovakvoj temperaturi i brzini vode, bez obzira koliko je dobar plivač, mogao je da fukncioniše najviše minut. Ako je bio pod dejstvom alkohola onda se i dezorijentisao – ukazuje Nenad Stojković.
More na koje je Matej naučio, nastavlja on, i koje je mnogo toplije od reke, nije isto što i tekuća voda, naročito brza Sava.
- Pod pretpostavkom da je u nekom trenutku pokušao da izađe iz vode on to nije mogao zbog konfiguracije obale i brzine ledene reke koja ga je nosila nizvodno i koju i najbolji plivači teško mogu da savladaju -
Stojković napominje da su ronioci svesni da u brzoj vodi i uslovima smanjene vidljivosti moraju brinuti o sebi, i da zato od njih ne treba tražiti da po svaku cenu što pre pronađu telo mladića iz Splita.
(Espreso / Blic)