OBIČAJI ZA BADNJI DAN I BOŽIĆ: Svaki VERNIK mora da zna šta se radi sa BADNJAKOM i ČESNICOM

Mir Božiji, Hristos se rodi! Srećan Božić!

Badnji dan

Dan uoči Božića, 6. januar naziva se Badnji dan. Naziv je dobio po tome što se tog dana seče badnjak. Dok se u gradovima uglavnom kupuje, na selu se rano ujutru kreće u šumu kako bi domaćin isekao badnjak. U kući se loži vatra i peče pečenica, a žene mese kolače i slatkiše i pripremaju bogatu trpezu za Božić.

Badnjak

Badnjak je obično mlado hrastovo ili cerovo drvo koje se na Badnji dan seče i donosi pred kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.

Badnje veče

Veče pred Božić tradicionalno podrazumeva da domaćin sa sinovima unosi u dom badnjak, slamu i pečenicu. Badnja večera je posna, i na stolu bi trebalo da se nađu prebranac, riba i druga posna jela. Uoči Božića, badnjak i slama stavljaju se ispod slavske ikone, kuća se okadi tamjanom i pale se sveća i kandilo.

Božić

Božić je najradosniji praznik kod Srba. Prvi dan je uvek 7. januara i praznuje se tri dana. Ljudi se pozdravljaju: "Hristos se rodi!", a otpozdravljaju: "Vaistinu se rodi!"

Na Božić, rano ujutru, u kuću dolazi specijalni gost (to se obično dogovori sa domaćinom). On se zove položajnik ili polažajnik. Smatra se da će ta osoba cele naredne godine donositi sreću u kuću.

Česnica

Rano ujutru, domaćica mesi testo od kojeg peče pogaču česnicu. U nju se stavljaju brojni dodaci, zrnevlje, komadić drveta, a najvažniji je metalni novčić (zlatni, srebrni, ili običan). Česnica se iznosi na sto na kojem je postavljen Božićni doručak, okreće se dok je ukućani drže u rukama kao slavski kolač. Preliva se vinom i onda kida rukama na onoliko delova, koliko ljudi ima u kući. Onaj u čijem je parčetu česnice novčić, imaće sreću i blagostanje tokom čitave godine!

(Espreso / Stvar ukusa)