NA TESTU
"LOŠE MOMKE" ČEKA TEŠKA GODINA! Postoji velika šansa da budu SRUŠENI SA VLASTI
Godinama su desničarski populisti osvajali položaje u novijim članicama bloka, inspirisali ekstremno desničarske grupe širom kontinenta i podsticali strahove o demokratskoj budućnosti Unije.
U 2022. bi moglo da dođe do ponovnog iscrtavanja mape Evropske unije.
Godinama su desničarski populisti osvajali položaje u novijim članicama bloka, inspirisali ekstremno desničarske grupe širom kontinenta i podsticali strahove o demokratskoj budućnosti Unije.
U Mađarskoj je premijer Viktor Orban učvrstio svoju moć nad medijima i pravosuđem. U Poljskoj, konzervativna stranka Pravo i pravda uvela je promene u pravosuđu zemlje koje su podigle uzbunu među institucijama EU. A u Sloveniji je premijer Janez Janša izvršio pritisak na državnu novinsku agenciju koja se finansira iz javnih fondova i potkopao proces imenovanja tužilaca u novoosnovano Evropsko javno tužilaštvo.
Sada je, međutim, budućnost evropskih vlada koje stvaraju "nevolje" neizvesnija nego što je bila godinama.
U Mađarskoj će ovog proleća biti održani parlamentarni izbori i po prvi put se Orbanova opozicija ujedinila u nastojanju da ga sruši sa vlasti. Dok se bori sa unutrašnjim podelama i neujednačenim izbornim terenom, premijerovi protivnici se nadaju da će iskoristiti zabrinutost zbog sistemske korupcije i ekonomskih problema kako bi došli do neodlučnih birača.
Pobeda opozicije promenila bi ne samo retoriku i politiku u Budimpešti, već i dinamiku u Savetu Evropske unije, gde je Mađarska često igrala ulogu pobunjenika. To bi takođe imalo geopolitičke implikacije za region: Orban je negovao veze sa Pekingom i Moskvom, a nova vlada bi verovatno napravila zaokret i pridružila se EU, Americi i NATO-u. Pobeda Orbana bi, s druge strane, učvrstila moć lidera veterana i omogućila mu da nastavi da gradi savez krajnje desničarskih i evroskeptičkih snaga širom kontinenta.
U Poljskoj bi 2022. mogla da donese veću konkurenciju između Prava i pravde i njegovih rivala, posebno bivšeg premijera Donalda Tuska. Uz produbljivanje tenzija između Varšave i Brisela, suprotstavljeni tabori će se verovatno sukobiti i oko vladavine zakona u zemlji i politike prema EU. Pravo i pravda — koji, za razliku od mađarskih kolega iz Fidesa, zavise od nepredvidivih koalicionih partnera da bi vladali — suočiće se sa unutrašnjim i spoljnim pritiskom uoči izbora zakazanih za 2023. godinu, ako se vladajući savez ne raspadne ranije.
A u Sloveniji će Janez Janša biti testiran na izborima koji se očekuju u prvoj polovini 2022. Njegova Slovenačka demokratska stranka već se oslanja na koalicione partnere da bi zadržala vlast. Istovremeno, vladino postupanje sa pandemijom u kombinaciji sa skandalima koji se ponavljaju pokrenulo je pitanja o političkoj budućnosti premijera.
I pored svih strahova EU oko degradacije demokratije i vladavine prava u Centralnoj i Istočnoj Evropi, ovo nikada nije bio problem koji će se rešiti u Briselu. Narednih nekoliko meseci pokazaće da li će se naći rešenje u "problematičnom" regionu.
Poljska
Sa svojom velikom ekonomijom i visokim geopolitičkim značajem, političke bitke u Varšavi imaju implikacije daleko izvan granica Poljske.
Jaroslav Kačinjski, 72-godišnji vođa Prava i pravde je najmoćnija osoba u Poljskoj — uprkos tome što nema zvučnu funkciju. Očekuje se da će politički veteran iza kulisa nastaviti da bude glavni akter u donošenju odluka u Varšavi, uključujući i način rešavanja spora sa Briselom oko nezavisnosti pravosuđa.
U međuvremenu, bivši premijer i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk vratio se na čelo opozicione stranke Građanska platforma. Iako je poljska opozicija podeljena, njegovi napori predstavljaju izazov za vladajuću stranku. Tusk vodi kampanju da ubedi Poljake — koji velikom većinom podržavaju članstvo u EU — da vlada dovodi njihove snove u opasnost.
Mađarska
Izbori u Mađarskoj 2022. će se pažljivo pratiti širom bloka. Ulozi su visoki i za vladajuću stranku Fides i za njene protivnike, a očekuje se da će kampanja postati ružna.
Za svoje fanove, Viktor Orban je patriota koji brani nacionalne interese Mađarske. Za njegove kritičare, on je autokrata. Predstojeći izbori mogli bi da budu prelomni trenutak za njegovu karijeru, ali i za njegove bliske saradnike kojima je pomogao da dođu do moći i bogatstva.
Peter Marki-Zaj, konzervativni gradonačelnik grada Hodmezevasarhelja na jugu zemlje, Orbanov je najveći izazivač na izborima 2022. Ali gradonačelnik, koji se kandiduje na platformi za borbu protiv korupcije, suočava se sa teškom borbom dok vladajuća stranka mobiliše sve svoje resurse protiv njega i opozicionog saveza.
Slovenija
Dok se evropska zabrinutost oko vladavine prava često vrti oko Mađarske i Poljske, retorika slovenačkog premijera Janeza Janše i diskutabilne objave na Tviteru takođe su podigle obrve u evropskim prestonicama.
Dugogodišnji političar blizak Orbanu ima poljuljanu poziciju kod kuće. Кritičari kažu da iako postoje zabrinutosti zbog poteza slovenačke vlade, posebno njenih napada na medije, demokratske institucije u zemlji ostaju netaknute.
Tanja Fajon, bivša novinarka i dopisnica EU, predvodi slovenačke opozicione socijaldemokrate. Trenutno je član Evropskog parlamenta, gde je radila na pitanjima kao što su odnosi sa Zapadnim Balkanom.
(Espreso/Blic)