strahovi i fobije
SRBI OTKRILI SVOJE NAJVEĆE STRAHOVE: Strahuju od visine, paukova, ali i OVOGA! Spisku nema kraja!
Neki su kroz svoje iskustvo opisali kako izgleda razvoj straha koji imaju i njegove posledice.
Bili strahovi racionalni ili ne, na svetu ne postoji čovek kojem se jeza ne uvuče u kosti kada makar i zamisli predmet svoje fobije, a kamoli dođe u situaciju da se suoči sa svojim strahom. Većinu njih je moguće na neki način pobediti, ali dok ne dođe do tog trenutka, strahovi mogu u velikoj meri da utiču na naš život i normalno funkcionisanje.
Jedna korisnica Redita nedavno je ostale upitala da opišu svoje najveće strahove i hrabri komentatori odmah su podelili šta ih to sve plaši, ali pružili pomoć i podršku jedni drugima.
Gotovo polovina korisnika kao najveći strah navela je visinu, opisujući da nekima od njih problem pravi čak i metar iznad zemlje, dok druge najviše plaši panika koja se u tom trenutku javlja.
"Visina jer mi je trip da ću skočiti ili gurnuti nekoga pored sebe iz čiste panike", "Visine veće od 2 metra, mozak mi se zaledi kad moram preći most peške", "Meni su i dve, tri stepenice na merdevinama problem", priznali su korisnici.
Odmah za njim sledi strah od insekata, paukova i nešto većih životinja kao što su žabe i golubovi, koji u većini slučajeva može da izazove nekontrolisanu reakciju i ostavi traume, rekli su Reditori.
"Jedini strah koji s vremena na vreme utiče na moj svakodnevni život je strah od insekata, buba. Nosim traume i da mogu, počinila bih genocid nad svim insektima, apsolutno me ne zanima njihova uloga u prirodi. Da, toliko sam sebična", "Stonoga, čim ugledam stonogu padam u nesvest. Ne mogu ni preko ekrana da je vidim kolika mi je frka. A i generalno insekata posebno velikih. Jednom nisam spavao u svojoj sobi mesec dana jer sam video kako karakondžula ide po podu sobe", opisuju korisnici.
Na podugačkom spisku fobija našle su se igle, zubar, prirodne katastrofe, eksplozije, ogledala, zmije, uski i zatvoreni prostori, dubina i otvoreno more, ali i strahovi o kojima većina nas ponekad razmišlja - strah od smrti, bolesti, starenja, gušenja, siromaštva, neuspeha, samoće, odbijanja...
"Plašim se neuspeha, to jest da ću svu podršku roditelja baciti u vodu svojim neradom", "Da nikada neću biti dovoljan (u karijernom, romantičnom ili bilo kom drugom smislu), bez obzira na uložen trud i rad", "Plašim se svega pogotovo upoznavanja novih ljudi i odlaska tipa da obavim neke stvari. Odnedavno sam počela da radim u većem kolektivu. I dalje je prisutan taj strah, ali nekako se borim sa tim", "Još od kad sam bio klinac uvek me je jeza hvatala na pomisao o ičemu vezano za iglu, uglavnom vađenje krvi, vakcinisanje... Ne padam u nesvest, ali što više izbegavam da dolazim u situaciju da vadim krv", "Ono što me zaista užasava je misao da ću zauvek biti prosek, kao 99% starijih od mene. To me baš onako budi noću. I užasavam se direktnog razgovora s ljudima, baš ne volim da pričam dok me neko gleda u facu, nisam otišla nigde godinama jer više ne mogu da trpim to znojenje i lupanje srca", hrabro su priznali.
Davljenje u snu, strah da će tableta "skrenuti" i udaviti nas prilikom uzimanja lekova, strah od dobijanja raka, ali i neke pomalo čudne i neuobičajene fobije, takođe, užasavaju naše ljude.
"Rak, da li neko od mojih da opet oboli ili ja. Izgubio sam mamu od raka, i svaki put kada me nesto zeza, zaboli ili traje neko vreme, moj um odmah skoči na rak, da ne pričam koliko Gugl i ta s*anja ne idu u korist (znam da nikada ne idu) ali samo pojača trip", "Nije mi prijatno kada vidim nekoga da kosi, ponekad okrećem glavu u stranu posto tripujem da može kamenčić da me pogodi", "Imam fobiju od malih metalnih stvari. Kovanica, ogrlica, minđuša, narukvica... Zove se kosmemofobija", "Dugmići. Ne nosim košulje, niti farmerke sa dugmićima. Stvarno je neobjašnjivo, ali više mi se gade dugmići, nego što ih se plašim. Na maturu sam išao u majci i sakou, a dole sam izvadio dugme i samo ušio između", "Vatra, znači ja ne znam upaljač i šibicu da upalim koliko se bojim vatre. I trudnoća, sama pomisao da drugo živo biće treba da se stvara u meni mi je pravi body horor, tako da neka ti ga fala", "Da ću slučajno da progutam oštar predmet (staklo, drvo, metal) i da će da mi se zakači za creva i geknem", "Radnici gradske čistoće kad čiste one sitne papiriće po ulici specijalnom spravom koja liči na koplje. E imam fobiju da će me neki od njih nabosti tom spravom", pišu.
Neki su kroz svoje iskustvo opisali kako izgleda razvoj straha koji imaju i njegove posledice.
"Napad panike. Letos nisam smeo iz stana da izlazim jer bih svaki put doživeo napad i svaki je bio toliko strašan da sam imao osećaj umiranja. Znači, desi se nasumično, iz nikakvog razloga, krene sa ubrzanim radom srca pa onda osećaj nedovoljnog vazduha pa onda krene da ti se vrti u glavi i da ti se trese telo a pogotovu ruke. Čak i da sedneš negde napolju je toliko vrućina da imaš osećaj da ćeš da kolabiraš iako sa sobom imaš flašicu vode i sediš u hladu. Zoveš prijatelja da te koliko toliko drži pribranim dok te taksi ne vrati kući. I onda taj horor traje 20-40 minuta sve dok lek ne počne da deluje, a kad prođe toliko ti je telo iscrpljeno od napada da za ništa nisi sposoban naredna 24h. Da dodam da sam sada na terapiji i da mi je zadnji napad bio u avgustu i presrećan sam zbog toga", napisao je jedan korisnik.
Druge muče problemi kojem ne mogu da nađu adekvatno ime, pa su odlučili da podele svoje iskustvo.
(Espreso/Blic)