ispovest
"DA LI SAM BILA SLEPA ILI SAMO GLUPA?": Ispovest OGORČENE mlade se širi svetom, BRAK joj je pukao posle 3 MESECA!
Bila je iznenađena snagom svojih emocija, ali najveći šok od svih koji je doživela došao je na kraju
"Ne mogu da odredim tačan trenutak u kojem je sve počelo da se raspada, ali mogu sa sigurnošću da kažem da je počelo još dok smo se prijavljivali za venčanje. Sećam se tog dana kao da je bio juče - stajali smo usred prodavnice i raspravljali se koje tanjire ćemo izabrati za spisak poklona. Želeo je nešto jednostavno i skromno, a ja sam naginjala onima sa šarama i bojama", počinje svoju ispovest Loren Velbenk.
Mislila je da je u pitanju stres zbog planiranja venčanja i da svi parovi prolaze kroz to, tako je barem pisalo u časopisima koje je čitala.
"Ti tanjiri su bili metafora za čitav naš odnos. Bili smo u suštini dva potpuno različita sveta. Nažalost, to smo shvatili četiri meseca kasnije. Htela sam da otkažem venčanje desetak puta pre nego što sam izgovorila "da", ali nisam. Samo sam nastavila da guram napred, jer sam verovala da u laž koju su mi prodali časopisi za mlade: da će sve biti lakše nakon što stres oko planiranja venčanja prođe. "Hajde da završimo ovo već jednom", obično nije mantra koju želite da ponavljate dok prilazite oltaru, a upravo to je bila melodija koja mi je odzvanjala u glavi dok me je otac predavao mladoženji", priseća se Loren.
Odmah nakon venčanja par je otišao na medeni mesec i uprkos Loreninim nadama da će stvari ubrzo krenuti nabolje, ništa se nije promenilo.
"Tokom medenog meseca kiša je padala skoro svakog dana. Bili smo mokri i oboma je postalo neprijatno kada smo se ponovo svađali oko tanjira u maloj meksičkoj prodavnici suvenira. Zaljubila sam se u smele boje i astečke printove koji su vladali u Meksiku, a on je izgleda želeo da naš dom ostane bez boja. Borbe su se nastavile tokom leta kući i prvih nekoliko nedelja našeg braka. Umesto da slavimo novootkrivenu slobodu posle obaveze kakva je planiranje venčanja, počeli smo da tražimo slobodu jedno od drugog", piše Velbenk.
Mesec dana nakon venčanja Loren je sedela sama na bračnom krevetu i jela suši, dok je njen muž bio odsutan od kuće. Tada je počela da gugla: "bračni savetnici u blizini" i "kako poništiti brak".
"Sledeći mesec smo proveli tražeći iskru koja će spasiti naš brak - Ponudio je da prestane da izlazi u bar svako veče sa svojom neoženjenom braćom. Obećala sam da ću raditi zabavnije stvari i manje vremena provoditi na poslu. Malo bismo se potrudili i vrlo brzo se vraćali starim navikama. Onda bismo plakali, borili se i pitali jedno drugo kako smo došli do ove tačke. Konačno sam zakazala sastanak sa bračnim savetnikom, ali dan pre nego što je trebalo da odemo, muž me je pozvao i priznao: "Nisam čak ni siguran da želim da ovaj brak funkcioniše". Znala sam na šta misli", sigurna je Loren.
Tanjiri oko kojih su se svađali i dalje su stajali neotvoreni u slobodnoj sobi, a Loren se pitala kako je njen brak mogao da bude gotov pre nego što su uopšte sklonili ili počeli da koriste stvari koje su dobili za početak zajedničkog života.
"Na dan kad se iselio videla sam da neki pokloni još imaju ukrasni papir i traku sa jedne strane. Na sastanak sa advokatom za razvode odvela me je majka. Bio je ljubazan čovek koji mi je tiho gurnuo kutiju sa maramicama preko stola kad sam počela da plačem. Na putu do kuće majka me je odvela u bar. Bio je utorak i sedele smo tamo u dva popodne, gurnula mi je hladno pivo u ruku i ponovo sam počela da plačem", priseća se Loren.
Kaže da se nikada u životu nije osećala gore nego tokom godine koja je prethodila tom popodnevu u baru, ali kraj njenog braka nije bilo rešenje kojem se nadala.
"Samo sam poželela da se nikada nismo ni venčali. Nije prošlo mnogo pre nego što je iz mene krenuo da izbija bes. Osećala sam se prevarenom što sam se udala za čoveka koji nije imao nameru da ostane sa mnom u braku. Smatrala sam da mi je ukrao vreme, oteo nekoliko poslednjih godina, ali i one koje dolaze. Krivica je dolazila u talasima. Šta li sam mogla da uradim drugačije? Gde sam pogrešila? Da li je trebalo da se promenim zbog njega? Zbog njegove porodice kojoj nikada nisam bila dovoljno dobra?", pitala se Loren.
Na kraju otkrila je punu istinu, koja je uključivala i prekoračenje isplata sa tekućeg računa, kao i postojanje druge žene.
"Krivica sa sebe sam preusmerila na pitanje: "Kako nisam mogla da vidim da je brak sve vreme bio osuđen na propast?". Bes se vratio, da li sam bila slepa ili samo glupa? Dani i nedelje nakon razvoda od mog muža su bili puni tuge i sramote. Krila sam se u svojoj kući dok nije prošlo dovoljno vremena da pretpostavim da se već vest proširila. Tuga je došla i prošla, a kako je vreme prolazilo shvatila sam da žalim za nečim što zapravo nikada nije ni postojalo. Čovek u koga sam se zaljubila i pristala da se udam za njega nije isti čovek kojem sam rekla "da". Tugovala sam zbog gubitka tog života isto koliko sam tugovala i zbog činjenice da ono što sam očekivala neće biti moja budućnost", iskrena je Velbenk.
Bila je iznenađena snagom svojih emocija, ali najveći šok od svih koji je doživela došao je na kraju.
"Jednog dana bih sedela sama na kauču i plakala zbog reklama za pelene, a već sledećeg sam se smejala sa svojom sestrom usred tržnog centra. Kao da su se prethodni meseci dogodili nekom drugom. Pet meseci i dve nedelje nakon mog venčanja upoznala sam ljubav svog života. Nije mu smetalo što sam stidljiva, razvedena u tridesetoj i što živim sa mačkama. Nije želeo da me menja. Pet godina i sedam meseci nakon tog dana venčanja, ponovo sam krenula prema oltaru. Još uvek smo zadovoljni našim tirkizno-belim kompletom tanjira koje svako veče koristimo dok večeramo sa naše dve ćerke. Na kraju, ne bih menjala ništa što se desilo, jer me je sve to dovelo ovde, gde mi je i suđeno da budem", zaključila je Loren na kraju svoje ispovesti za "Hafpost".
Bonus video:
(Espreso/Blic)