DINASTIJA KARAĐORĐEVIĆ SADILA VINOGRADE U SRPSKOJ TOSKANI: Sa kraljevskom etiketom njihovo vino obilazi svet (FOTO)

Sve lepote jedne zemlje turisti mogu osetiti kroz hranu i vino. Srbija definitivno ima adute kad je u pitanju vinski turizam, a Topola je glavni predvodnik u ovoj oblasti koja može mnogo ponuditi stranim enofilima.

Srpska Toskana može se pohvaliti viševekovnom vinskom kulturom, jer je još u doba vožda Karađorđa, na obližnjim proplancima rađalo grožđe, a 1931. godine napravljena prva Kraljeva vinarija u kojoj su čuvana vina od najkvalitetnijih sorti. Upravo ova vinarija sada je jedna od najstarijih u Srbiji koja je opstala uprkos teškim godinama.

“Kompleks kraljevih vinograda obuhvatao je nekad 40 hektara, nakon Drugog svetskog rata zemljište je oduzeto, ali početkom dve hiljaditih deo je vraćen i započeto je sa rekonstrukcijom. Danas se kraljevi vinogradi protežu na 13 hektara, ovde se proizvode četiri sorte vina po starim receptima uz pomoć savremene opreme, to su, suvinjon blan, pinot blank, šardone, kabernet suvinjon i muskat hamburg. U planu je da se u život vrati i sorta prokupac od koje će se praviti vino ružica, koje može postati svojevrstan srpski brend, kao što je šampanjac za Francusku”, rekao je upravnik zadužbine Kralj Petar I, Dragan Reljić za RINU.

Prva komercijalna berba bila je 2007. godine, a sada Kraljeva vinarija godišnje proizvodi oko 20 hiljada litara najfinijih belih i crnih vina, koje enolozi širom sveta ocenjuju najvišim ocenama.

Vina iz Kraljeve vinarije obišla su ceo svet, najčešći kupci su turisti koji posete Zadužbinu “Kralj Petar I”, pa su tako stizala i do najudaljenijih zemlja. Pre tri godine na Međunarodnom sajmu u Beogradu u konkurenciji od preko stotinu vina, internacionalni stručni žiri za šampionsko u kategoriji belih proglasio je “Šardone” koje je napravljeno u Topoli od grožđa koje je rodilo u vinogradima Karađorđevića.

“Druge vinarije proizvode mnogo više, ali nama je bitniji kvalitet od kvantiteta. Naš cilj jeste da sačuvamo ono po čemu je kraljeva vinarija prepoznatljiva, a to su vina izuzetnog ukusa i mirisa koja se prave od najkvalitetnijih sorti. Upravo ovde u vinariji se naše vino i proda, mala količina je određena za izvoz i nadamo se da će ta količina otići u Kinu“, kaže Reljić.

Recept za ova najfinija vina, prema rečima upravnika jeste poštovanje tradicije i iskustva predaka, uz znanje stručnjaka, ljubav i brigu radnika, ali iznad svega vinu poseban pečat daje sortiment grožđa, položaj vinograda, klima i zemljište.

(Espreso / RINA)