VAŽNO
IZRAČUNAJTE KOLIKU PENZIJU MOŽETE DA OČEKUJETE: Postoje određeni USLOVI od kojih ZAVISI koliko ćete novca DOBIJATI
Naime, kako objašnjavaju stručnjaci, da bismo došli do tzv. ličnog boda potrebno je da izračunamo lični koeficijent
Pravila za odlazak u penziju za žene u Srbiji menjaju se svakog 1. januara, i to tako što se starosna granica pomera za dva meseca do šest meseci godišnje. To je predviđeno izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2014. godine, a trajaće do 2032. godine, kada će žene moći da idu u penziju sa 65 godina starosti, identično kao muškarci.
Od ovog 1. januara pripadnice nežnijeg pola u penziju će ići sa 63 godine i četiri meseca života. Potreban broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina. Ono što podjednako zanima i žene i muškarce je svakako to koliko će im iznositi zaslužena penzija kada je dočekaju.
Računica nije laka...
Iako je računica za visinu penzije izuzetno komplikovana, i sastoji se iz proizvoda tzv. ličnog i opšteg boda, može se doći do nekog okvirnog iznosa koji svako od nas, u skladu sa sadašnjom zaradom, može da očekuje.
Naime, kako objašnjavaju stručnjaci, da bismo došli do tzv. ličnog boda potrebno je da izračunamo lični koeficijent. On se dobija tako što se svaka naša godišnja zarada podeli sa prosečnim republičkim zaradama u odgovarajućim kalendarskim godinama, pa se zbir dobijenih iznosa podeli sa godinama staža.
Nakon dobijenog koeficijenta on se pomnoži sa godinama staža da bi se dobio tzv. lični bod. Na kraju se tako dobijeni iznos pomnoži sa opštim bodom koji od januara 2020. godine iznosi 862 dinara.
U svakom slučaju, što je veća zarada, i penzija će biti veća, i to u odnosu na prosečnu platu u zemlji. Slično tome, što je više godina staža osiguranja, i iznos penzije biće veći.
Penzije uvek ispod zarade
Kako su svojevremeno sračunali u Fiskalnom savetu Srbije, građani koji su 40 godina radili za minimalac (32.000 dinara) mogu da računaju na penziju koja iznosi 17.300 dinara.
S obzirom na to da će od 1. januara minimalac biti nešto veći, 35.000 dinara, može se očekivati i da će penzija za ovu grupu građana porasti – okvirno će iznositi 18.500 dinara.
S druge strane, naveli su eksperti, svi oni koji su u toku radnog veka mesečno dobijali oko 50.000 dinara, uz staž od 40 godina, imaće penziju od 26.500 dinara. Takođe, zaposleni sa platom od 70.000 dinara dobiće penziju od 37.000 dinara, dok oni koji zarađuju 90.000 dinara tokom 40 godina staža mogu da računaju na penziju od 47.800 dinara.
Jednokratna pomoć u februaru
Podsetimo, danas prosečna penzija u Srbiji (za novembar) iznosi tačno 29.374 dinara, dok je minimalna penzija nešto veća od 16.000 dinara. Najviše najstarijih građana (oko 17 odsto) dobija između 15.000 i 20.000 dinara mesečno, a oko 12 odsto između 10.000 i 15.000 dinara mesečno.
Penzionerima i sledeće godine, kao i prethodnih, sleduje povišica u skladu sa tzv. švajcarskom formulom, a za 2022. godinu iznosiće 5,9 odsto. Takođe, prema najavama iz Ministarstva finansija, najstarijim građanima sleduje i jednokratna novčana pomoć u februaru od 20.000 dinara, što je predviđeno i budžetom za sledeću godinu.
Svuda "puca" sistem
Inače, u velikom broju razvijenih zemalja povećava se starosna granica za penzionisanje, i to ne zbog vitalnosti građana i sve dužeg životnog veka, nego pre svega zbog (ne)održivosti penzionih sistema.
Tako, na primer, i vlasti u Japanu planiraju da povećaju starosnu granicu za penzionisanje državnih službenika, i to sa 65 na 70 godina starosti, a nove zakone imaju i Crna Gora, Hrvatska i Poljska. U narednih 10 godina njihovi najstariji građani će moći u penziju sa navršenih 67 godina. Velika Britanija i Finska u međuvremenu će povećati granicu na 68 godina.
(Espreso / 24sedam)