ESPRESO PREPORUKA ZA ČITANJE: Ne čitajte kao deca i ambiciozni ljudi, čitajte da biste živeli - PISMA!

Kao današnju preporuku za čitanje izdvajamo "Pisma", genijalnog francuskog pisca Gistava Flobera.

Gistav Flober rođen je u Ruanu 1821. godine, u građanskoj katoličkoj porodici čiji su preci bili protestanti (a umro je u Kroaseu 1880). Sa Ernestom Ševalijem 1834. godine osniva rukopisni list Umetnost i napredak u kome objavljuje svoj prvi tekst. Piše eseje i priče u duhu „crnog“ romantizma u kojima izražava pesimističku viziju sveta. Da bi ga nagradili za položen ispit, roditelji mu omogućavaju da putuje na Pirineje i Korziku. Nije na književnost gledao kroz pravce i epohe i užasavao se samo na pomisao da ga svrstavaju u realiste. Mopasanu, njegovom učeniku, piše: „Ne spominjite mi realizam, naturalizam ili eksperimentalno!“

Prošlo je već više od 150 godina od pojave prvog Floberovog romana. A on bi itekako bio ponosan jer danas stoji rame uz rame sa svojim omiljenim piscima, Šekspirom i Servantesom.

Za Flobera slobodno možemo reći da je on najveći stilista u svetu književnosti, život je posvetio umetnosti, traganju za lepotom i savršenom formom istina koje je prenosio svojim čitaocima.

Njegova objavljena pisma nisu izuzetak jer se i ranije dešavalo da se objavljuju privatna pisma velikih pisaca. Dakle, nije to bila senzacija, ali su posebna jer nam pružaju mogućnost da bolje upoznamo Floberov intiman svet. Ovaj momenat je posebno zanimljiv jer se on zaista trudio da njega ne bude u delima. Pažnju je najviše posvećivao delu u kom se trudio da se pripovedačev glas i razmišljanje ne čuju, silno je želeo da prikaže više perspektiva i ono što on nije i nikada neće biti.

Najveći broj pisama upućena su Lujzi Kole, sa kojim je osam godina bio u intenzivnoj vezi, mada, mogu slobodno reći, ona je bila i njegova najveća ljubav.

Izjave ljubavi, nežne reči, ljubavne uspomene i sećanja čine ta pisma:

O, voli me, čuj, uvek, smatraj me za nabusitog, za ludaka, za sve što hoćeš, ali me i dalje voli, ostavi moje misli na miru. Šta ti one čine? Ne čine nikom zla, a možda čine dobra. Zar one, uostalom, kao svaka stvar, nemaju svoj razlog postojanja? Čemu služi korov? Kažu dobri ljudi; zašto raste? Pa zbog sebe samog, pobogu! A vi, zašto vi rastete?

Pisao je i o Igou, Bodleru, Mopasanu, Turgenjevu, Zoli, sa kojima je raspravljao o važnim književnim pitanjima.

Za njega su Homer i Šekspir dva genija književnosti koje je nemoguće dostići, a samo se savršenstvom stila može njima približiti. Dugo se protivio objavljivanju svojih dela, ali je na kraju ipak pristao da ona budu izdata.

Čovek nije ništa, delo je sve!

Mnogo se o njegovim poetičkim stavovima može saznati iz ovih pisama.

Po njemu, glavno je težiti lepom, jer ružna stvarnost treba da bude samo daska odskočnica za uzdizanje na veću visinu.

Moj život, o kom sam mislio da bude tako lep, tako ponosan, tako širok, tako ljubavnički, biće kao i drugi, jednolik, smišljen, glup; svršiću prava, položiću ispite, pa ću posle otići da dostojanstveno završim, da živim u kakvom malom mestu u unutrašnjosti...

Flober je jedan od onih pisaca koji smatraju da je naporan rad neophodan za nastajanje remek-dela. Naravno, talenat se mora imati, ali on ništa ne znači ukoliko se konstantno ne radi na njemu.

Ako čovek hoće mirno da živi, treba da živi sam i da dobro zapuši sve svoje prozore, da ne bi vazduh iz sveta dopirao unutra.

Politiku nikada nije razumeo, niti se mnogo njome i bavio.

Od cele politike samo jednu stvar razumem, a to je pobuna.

Neka vam ovo bude motiv da pročitate današnju preporuku i obavezno nam u komentarima pišite svoje utiske!

Ne čitajte kao što čitaju deca, da se zabavite, ni kao što čitaju ambiciozni ljudi, da nešto naučite. Ne, čitajte da biste živeli.

(Espreso / Tamara Dragićević)