MISTERIJA ĐORĐEVOG (13) NESTANKA: Majka 2 puta optužena da ga je UBILA, nesreća progoni PORODICU!

Nestanak Đorđa Andrejića (13) u julu 2010. godine jedan je od najmisterioznijih događaja koji su se ikada desili u Srbiji, a sudbina dečaka, koji bi danas imao 24 godine, do danas nije poznata. Zbog smrti dečaka osuđena je, pa oslobođena njegova majka Marina Andrejić, koja je u pritvoru provela 703 dana.

Andrejićeva i njen sin Đorđe nestali su u ataru sela Majilovac pre 11 godina, kada su krenuli u baštu, a posle dva dana pojavila se samo Marina, sa povređenom nogom i bez sina. Pričala je da se dečak izgubio, a u policiji je priznala da ga je ubila motikom. Međutim, na suđenju je negirala zločin i optužila policajce da su je tukli i primorali da prizna da je ubila rođeno dete.

- Posle nekoliko meseci nađena je lobanja u šumi, ali nije dokazano da ona pripada malom Đorđu - podseća izvor.

Pred sudom je oslobođena zbog nedostatka dokaza, a onda je tužila državu i dobila milionsku odštetu za vreme provedeno u pritvoru. Tu se nije zaustavila, pa je Srbiju tužila i u Strazburu.

Advokat Srbislav Stojanović, koji je zastupao Andrejićku, za Kurir kaže da je i dalje u kontaktu sa svojom klijentkinjom.

- Ona se sa ćerkom preselila u Novi Pazar, tamo živi i i radi, ali se i dalje čujemo. Slučaj u Strazburu nije okončan. O nestanku malog Đorđa novih informacija nema - rekao nam je Stojanović.

Na društvenim mrežama Marina objavljuje svoje slike, ali i slike unučeta. Čini se da vodi uobičajeni život, a interesantno je da se preselila daleko od mesta na kom joj je sin nestao.

- Ćerka dugo nije pričala sa Marinom, ali su se izgleda pomirile i sada su, reklo bi se, u dobrim odnosima. Marina čuva unuče, a ćerka neretko kači slike sa majkom na koju neverovatno liči. U Majilovac se nije vraćala - rekao je izvor Kurira iz ovog sela.

Đorđe Andrejić (13) misteriozno je nestao pre 11 godina u selu Majilovac 22. jula 2010. Njegova majka Marina je za smrt sina osuđena u dva navrata, ali je Apelacioni sud te presude ukinuo usled nedostatka dokaza.

Od priče da ga je majka ubila, do toga da su ga oteli i prodali njegove organe

On je navodno tog kobnog dana krenuo sa mamom u baštu, a prema navodima iz optužnice koja je kasnije podignuta protiv majke dečaka, koja zapravo i jedini svedok, ona i sin su se na putu ka njivi izgubili.

Koračajući tako kroz šumu, majka je navodno motikom povredila nogu, a ranu je previla dečakovom majicom. Ali, klompe su joj smetale. Zato ih je izula i ostavila i tako sa sinom nastavila još stotinak metara.

Kako se dalje navodi u optužnici, on se plašio da ide putem koji je zahtevala jer je počeo da pada mrak, te ga je udarila drvenim delom motike, nakon čega je on prvo pokleknuo, a zatim i pao na zemlju. Marina ga je kratko nosila, ali pošto je videla da ne diše, posle nekoliko metara ga je spustila na zemlju i prekrila lišćem i granjem i ostavila.

Posle 2 dana je krenula iz šume, i kada je stigla kući, prvo nije priznala suprugu šta se desilo. Istražnim organima navodno je prvo priznala zločin potom rekla da je to izjavila zbog pritiska policajaca. Osuđena je dva puta na višegodišnje zatvorske kazne, ali je usled nedostatka dokaza puštena iz zatvora posle 703 dana pritvora.

Lobanja dečaka pronađena je kraj puta tri meseca od užasne tragedije, a pronašli su je lovci i to u blizini mesta koje je pokazala Marina, a to mesto je dosta udaljeno od njive na koju su ona i sin krenuli 22. jula.

U obrazloženju oslobađajuće presude Apelacionog suda kojom je jula 2012. pravosnažno oslobodio njegovu majku Marinu optužbi da ga je ubila, navodi se da je lobanja naknadno donesena i tu ostavljena. Za sud je podatak da je lobanja pronađena kada je ona već bila u zatvoru i to bez ostalih delova tela, da se uzrok smrti Đorđa ne može ni ustanoviti niti pretpostaviti.

- Sama činjenica da je policija organizovala svakodnevne potrage na terenu s velikim brojem ljudi i da telo Đorđa nije pronađeno, a da je nakon više od tri meseca pronađena samo njegova lobanja, takođe ne ide u prilog činjenici da je prvobitno priznanje okrivljene istinito, jer da je okrivljena ostavila telo svog pokojnog sina Đorđa na način kako je to objasnila u svom prvobitnom priznanju, sasvim je sigurno da bi ono bilo pronađeno - navodi sud.

Lobanja je prvo odneta na Biološki fakultet u Beogradu i DNK analizom najpre je utvrđeno da je pripadala nestalom dečaku. Međutim, usledio je šok kada je druga grupa veštaka ustanovila da je lobanja bila oprana u izbeljivaču, što se radi kad se želi uništenje DNK.

Marinin branilac je zato zatražio da se zubi lobanje uporede sa Đorđevim zubnim kartonom, ali sud to nije dozvolio.

Marina, ali i jedan broj meštana Majilovca, tada je strahovao da je Đorđe zapravo bio otet, pa odveden u Italiju, gde je ubijen, a njegovi organi prodati na crnom tržištu za transplantacije.

Zla kob: Muž umro, rođaku ubio dečko

Dejan Andrejić, Marinin suprug i otac nestalog Đorđa, umro je nekoliko meseci posle hapšenja supruge. U kući je ostala njegova majka, koja je i sama preminula. Poslednja tragedija ovu porodicu je zadesila kada je 2016. godine, Jelenu Andrejić, njihovu rođaku, ubio bivši dečko, policajac Dejan Stojiljković u Požarevcu.

Bonus video:

(Espreso/Blic)