diplomata
ZAHAROVU SVAKI DAN VIĐAMO, ALI MALO LJUDI ZNA KAKO JE POSTALA POZNATA: Nećete ostati RAVNODUŠNI!
Dosta toga Zaharova je nasledila od roditelja - ljubav prema diplomatiji od oca, a strastven temperament od majke
Marija Vladimirovna Zaharova (46), jedna od najpoznatijih portparolki na svetu, na funkciji direktorke Odeljenja za informisanje i štampu Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije nalazi se tek nešto više od šest godina (od 10. avusta 2015).
Zaharova je rođena u Moskvi 24. decembra 1975. u porodici diplomata, ali se već sa šest godina preselila u Peking, kada je njen otac Vladimir Zaharov postavljen u sovjetsku ambasadu. Tamo je bila 10 godina, do 1991, kada se raspao Sovjetski Savez, a u Rusiju se vratila 1993. Njena majka Irina je istoričarka umetnosti koja je radila u moskovskom Puškinovom muzeju. Marija je diplomirala 1998. na Moskovskom državnom institutu međunarodnih odnosa Ministarstva inostranih poslova Rusije (MGIMO) u oblasti orijentalizma i novinarstva. Ima diplomu doktora nauka.
Od 2003. do 2005. i od 2008. do 2011. godine radila je u Odeljenju za informisanje i štampu Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije. Od 2005. do 2008. bila je sekretar za štampu Stalne misije Ruske Federacije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku.
Od 2011. do 10. avgusta 2015. Zaharova je bila zamenik šefa Odeljenja za informisanje i štampu Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije. Njene dužnosti su bile organizovanje i vođenje brifinga portparola Ministarstva spoljnih poslova, organizovanje rada zvaničnih naloga Ministarstva na društvenim mrežama i informativna podrška inostranim posetama ministra spoljnih poslova.
Zaharova je poznata po učešću u političkim tok-šou emisijama na ruskoj televiziji i po tome što je komentarisala osetljiva politička pitanja na društvenim mrežama. Jedan je od najcitiranijih ruskih diplomata. Često se suprotstavljala Džen Psaki, zvaničnom predstavniku američkog Stejt departmenta za vreme administracije Baraka Obame.
Naredbom Ministarstva spoljnih poslova, 10. avgusta 2015. godine Zaharova je imenovana za direktora Odeljenja za informisanje i štampu i tako je postala prva žena u istoriji odeljenja koja je obavljala tu funkciju.
Naredne godine našla se na listi Bi-Bi-Sijevih 100 žena.
Tokom ove godine posebno se istakla kritikujući masivnu vojnu vežbu NATO nazvanu „Branilac Evrope 21“, jednu od najvećih vojnih vežbi u Evropi u poslednjih nekoliko decenija, koja je počela u martu 2021. Ona je uključivala „skoro istovremene operacije namenjene obuci u više od 30 oblasti“, u Estoniji, Bugarskoj, Rumuniji i drugim zemljama. Ona je tvrdila da izvođenjem ovih vežbi NATO okuplja „udarnu pesnicu” u blizini granica Rusije, dok je sredinom aprila izjavila da samo u 2021. NATO planira sedam vojnih vežbi u Ukrajini.
Jedni je vole, drugi je mrze
Zaharova, koja je danas napunila 46 godina, potpuno je transformisala rusku diplomatiju. Suvoparne statistke zamenjene su bombastičnim jezikom i živopisnim šalama. Ona je jedan od retkih portparola u Rusiji koji su poznati po imenu. Njeni brifinzi napravili su od nje internet zvezdu, o čemu svedoče milionski pregledi snimaka na Jutjubu.
- Ona zaista voli svoj posao. Očigledno je oduševljena onim što radi. Podigla je PR menadžment Ministarstva spoljnih poslova na viši nivo - rekao je Aleksej Maslov, profesor na prestižnoj moskovskoj Visokoj školi ekonomije, koji je Zaharovoj bio akademski savetnik početkom dvehiljaditih.
Zaharove ima svuda - na brifinzima, u TV emisijama i na društvenim mrežama. Na Instagramu, gde ima 215.000 fanova, objavljuje uobičajene stvari, a na Fejsbuku briljira, izražavajući mišljenje o svemu, od poezije do problema Zapada, što redovno prati njenih skoro 485.000 pratilaca.
U ruskoj vladi ima mnogo pristalica, ali i protivnika, a njeni neprijatelji mogu se svrstati u dve grupe: konzervativce i racionalne. Prvi smatraju da je previše zabavna i opuštena, a drugi da je preterano dramatična.
- Neki ljudi je vole, a neki je mrze. Međutim, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov deo je prve grupe, i to je ono što je važno - rekao je ruski diplomata koji trenutno radi u SAD.
Hrabro probijanje kroz mušku teritoriju
Zaharova dolazi iz loze diplomata. Njen otac Vladimir Zaharov preselio je porodicu u Peking krajem 1981. da bi radio u tamošnjoj sovjetskoj ambasadi. Zaharov je najveći deo svoje karijere posvetio Kini, najpre radeći u ambasadi, a zatim dospevši do mesta zamenika generalnog sekretara Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS).
U intervjuu za „Meduzu", letonski portal na ruskom i engleskom, Zaharova je tu selidbu, koja je došla na njen šesti rođendan, opisala kao šok.
- To je bio prelazak iz snežnobele i praznične, prednovogodišnje Moskve u okrug koji je bio siv, prašnjav i užasno hladan. Tamo nema snega, samo šiba vetar. Svi su nosili one domaće kapute od ovčije kože i kačkete sa crvenim zvezdama - rekla je ona.
Dosta toga Zaharova je nasledila od roditelja - ljubav prema diplomatiji od oca, a strastven temperament od majke. O njima je Marija često pričala i u medijima.
- Moji roditelji su očekivali dečaka. Doktori su im rekli da će ga dobiti. Kada su umesto toga dobili devojčicu, mislim da me nisu ozbiljno shvatali, naročito otac. Voleo me je, odgajao me je, ali su mu očekivanja bila mala. Nisam to svesno shvatala, ali mislim da je to ostavilo traga na meni - ispričala je ona.
Dok je bila u srednjoj školi, rekla je majci da sanja o tome da postane diplomata ili dopisnik iz inostranstva, na šta se Irina uznemirila.
- Rekla mi je: „Moraš da shvatiš da ti nijedan put nije otvoren. U našoj zemlji nema žena diplomata ili dopisnica iz inostranstva" - prisetila se Marija Zaharova.
Prestižni MGIMO upisala je 1993. godine, pošto je Rusija bila uvučena u haos zbog kolapsa sovjetskog sistema i iznenadnog naleta kapitalizma.
Zaharova se fokusirala na Kinu i diplomirala sa odličnim uspehom 1998. godine. Uz pisma preporuke vodećih kineskih stručnjaka, prijavila se za svoj prvi posao u Ministarstvu spoljnih poslova, u odeljenju za Aziju. Ipak, nisu je primili, što ju je tada prilično pogodilo.
Na kraju je primljena u saveznu poresku službu. Tada su njene veze počele da rade umesto nje. Tadašnji ruski ambasador u Kini Igor Rogačov blisko je sarađivao sa njenim ocem.
- Bio je u Pekingu, ali je nekako saznao da nisam primljena, i mislim da su moji roditelji sugerisali da bih možda mogla da uđem u pres-službu - rekla je Zaharova.
U to vreme ju je vodio Vladimir Rahmanjin, koji je dobro poznavao Zaharove, pošto je takođe radio u kineskoj ambasadi. Ona se pridružila Ministarstvu spoljnih poslova, kao službenik za štampu u njegovom odeljenju za Kinu, nedeljama nakon što je prvi put odbijena.
Otprilike u to vreme, 2003. godine, Zaharova se srela sa Aleksandrom Jakovenkom, koji je nastavio da vodi pres-službu Ministarstva spoljnih poslova (i na kraju postao ruski ambasador u Velikoj Britaniji). Seća se da ga je srela jednog dana u MGIMO i da su podelili taksi putujući do sedišta Ministarstva spoljnih poslova u centru grada. Tada mu se predstavila i objasnila mu kako vidi informativnu politiku, a novi šef Odeljenja za informisanje zamolio ju je da zapiše na papir ono što mu je rekla.
Te noći napisala je okvir za izradu komunikacione strategije ministarstva, a već sledećeg dana započela je novi posao.
Ne samo što je zamislila kako da se modernizuje pres-služba ministarstva, nego je želela i da je izgradi iz temelja.
- Sovjetski sistem propagande prestao je da funkcioniše, tako da nije bilo ničega što bi moglo da se uništi ili promeni – morali smo da izgradimo nešto na potpuno drugačijim temeljima - rekla je ona.
Gledala je na zapadne modele, uključujući i američke. Ubrzo je odeljenje prestalo da sprovodi nedeljne brifinge i fokusiralo se na blagovremene odgovore na upite medija. Obnovljena je veb-stranica ministarstva. Jakovenko je počeo svakodnevno da viđa novinare, čita im izveštaje sastavljene od odgovora na njihova pitanja i učestvuje u direktnim prenosima.
Rame uz rame sa Lavrovom u SAD
Otprilike u isto vreme, početkom dvehiljaditih, Zaharova je upoznala Sergeja Lavrova, koji će postati ministar spoljnih poslova 2004. Sledeće godine otišla je na svoj prvi inostrani zadatak, u Njujork, da vodi pres-službu ruske misije pri Ujedinjenim nacijama, gde je Lavrov bio ambasador UN pre unapređenja u ministra spoljnih poslova.
- Stalna misija Rusije uvek je bila Lavrovljeva teritorija. Svi koji su bili tamo bili su mu prilično bliski. A ako je tamo bila Marija, to znači da su u to vreme već morali da budu u dobrim odnosima - rekao je za „Meduzu" izvor u ruskoj vladi.
Kako je kasnije pričala, Zaharova je u Njujork otišla očekujući mnogo od ideala koji su je tamo čekali. Bila je potrebna jedna zatvorena sednica Saveta bezbednosti UN da se predomisli.
- Isti ljudi koji javno govore o ljudskim pravima lako se razbacuju ljudskim životima iza zatvorenih vrata. Nisam bila spremna na sve to, na cinizam i grubost. Nema ljudskih principa u igri, samo zajedničkih interesa oko kojih će se ljudi boriti do gorkog kraja - izjavila je ona jednom prilikom.
Naredne tri godine provela je u Njujorku, a danas priča da grad i dalje voli, ali da više nema iluzija o tome da SAD zastupaju više ideale i humanističke vrednosti. Između ostalog, priznala je i da joj je smetalo to što američki novinari nikada nisu napisali ništa dobro o Rusiji - njih su, kako je rekla, zanimali samo kriminal, terorizam i korupcija.
Zaharova je bila u UN četiri godine nakon što je Džordž V. Buš pogledao Vladimira Putina u oči i rekao da je osetio njegovu dušu. Tokom njenog mandata Putin je možda konsolidovao moć i centralizovao autoritet, ali odnosi između SAD i Rusije i dalje su bili relativno dobri.
Preobražavanje lica ruske diplomatije
Karijera Zaharove naglo je uzletela dok je Dmitrij Medvedev bio predsednik. Medvedev, koji je stupio na funkciju predsednika između Putinovog drugog i trećeg mandata, veoma se ugledao na svog tadašnjeg američkog kolegu - Obamu. Želeo je da se prikaže kao moderan, liberalan i tehnološki potkovan.
U tom kontekstu Zaharova upoznala još jednu uticajnu ženu u ruskoj politici, Nataliju Timakovu, koja je mesec dana pred njihov susret bila Medvedevljev sekretar za štampu. Profesionalizam Zaharove i njeno razumevanje medija impresionirali su Timakovu. Svidelo joj se što se nije krila iza zvaničnih saopštenja i što se nije plašila da izrazi svoje mišljenje. Timakova je rekla da je ubedila Lavrova da promoviše Zaharovu „iz želje da podrži još jednu pametnu ženu“.
Izvor blizak vladi rekao je da je bez ove podrške malo verovatno da bi Zaharova bila primljena u Ministarstvo spoljnih poslova, koje je poznato kao najseksističkije vladino telo u Rusiji. O tome govori i činjenica što je Zaharova danas jedina žena na čelu nekog odeljenja u Ministarstvu spoljnih poslova.
Ipak, početak nije bio lak. Bila je 2008. godina, a ministarstvo je delovalo nespremno za moderno doba. Niko nije razumeo zašto su, na primer, društveni mediji važni.
Zaharova je 2011. godine postala zamenik direktora odeljenja za štampu, odgovorna za organizovanje brifinga, poseta inostranstvu i vođenje naloga Ministarstva spoljnih poslova na društvenim mrežama. Bio je to ogroman potez za Zaharovu, koja se i sama transformisala u skladu sa tim. Počela je da trenira i da se priprema da izgleda i deluje kao lice ruske spoljne politike.
- Maša je tome pristupila veoma metodično. Počela je da ide u teretanu, unajmila je ličnog trenera koji joj je organizovao ishranu i fitnes režim, a promenila je i način oblačenja - rekao je za „Meduzu" izvor blizak Zaharovoj.
Ministarstvo spoljnih poslova otvorilo je tada nalog na Tviteru, koji je promovisao imidž Rusije i energično branio njene stavove.
Provokativan stav dobro joj je poslužilo i na profesionalnom planu. Zaharova se pokazala veštom u borbi sa najmoćnijim, najvećim napadačem Rusije od svih: Sjedinjenim Američkim Državama.
Miljenica medija
Zbog spremnosti da reaguje, čak i borbeno, stekla je neke obožavaoce u ruskim medijima. Kako su navikli na nepristupačna ministarstva i zvaničnike koji se klanjaju medija, u Zaharovoj su videli nekoga s kim može da se priča. Ona će reagovati kritikom i ljutnjom, ali će odgovoriti na pitanje.
Novinari joj takođe odaju priznanje za rad sa svim medijima, uključujući i nezavisne, koje Putin stoga smatra delom „opozicije“.
- Nikada nije tražila da se pitanja unapred odobre i uvek me je puštala da govorim ne znajući šta ću da pitam - rekao je Anton Želnov, koji je radio u medijskoj grupi Ministarstva spoljnih poslova za nezavisni TV kanal „Rain".
Odgovarala je čak i na pitanja o roditeljima i detetu (ima ćerku staru 11 godina), ali nikada o svom mužu, čoveku po imenu Andrej Makarov, za koga se udala 2005. godine u Njujorku i o kome se gotovo ništa ne zna.
Prema rečima Maslova, njenog bivšeg savetnika, uspeh Zaharove je rezultat toga što se našla na pravom mestu u pravo vreme, baš kada je ruskoj vladi bio potreban zanimljiv lik da predstavlja njenu spoljnu politiku.
- Marija Zaharova je, nesumnjivo, ostavila svoj pečat. Ona oličava novu fazu razvoja ruske diplomatije. Kada se ova faza završi, mogli bi se potpuno otarasiti zanimljivih likova - rekao je on.
- Ona je sve samo ne glupa i dobro zna da pleše na minskom polju. Do sada ju je Bog štitio od eksplozija. Najgore bi bilo da se ova talentovana osoba pretvori u dosadnog člana Ministarstva spoljnih poslova. Možda se popne na veoma visoku poziciju, ali ako izgubi svoj šarm, biće mnogo manje interesantna. Umetnik je važan samo dok stvara umetnost - zaključio je Maslov.
(Espreso/24sedam)