Ilustracija, Foto: Printscreen/RTS

POSLE SPORAZUMA

GUŽVE NA GRANICAMA: Na prelazu Preševo–Tabanovce rezervisana traka samo za kamione sa robom za "Otvoreni Balkan"

Za tri do šest meseci na prelazu Preševo-Tabanovce izgradiće se dve dodatne trake od kojih će jedna biti rezervisana za privredu u okviru "Otvoreni Balkan"

Objavljeno: 24.12.2021. 07:36h

Do pre desetak godina gotovo da nije bilo robne razmene sa Albanijom. Za prvih 10 meseci ove godine ona je već dostigla 77 miliona evra. Sa Severnom Makedonijom do kraja godine je realno da dostigne 250 miliona evra. Još bolji rezultati očekuju se posle sporazuma u Tirani.

Kada od 1. januara srpski kamioni sa robom budu krenuli put Severne Makedonije ili Albanije, ali i obrnuto, na granici će biti dovoljan sertifikat dobijen u laboratoriji u matičnoj zemlji. Neće više biti čekanja u kilometarskim kolonama, carinskih troškova i izdataka za dodatne analize.

Za tri do šest meseci na prelazu Preševo-Tabanovce izgradiće se dve dodatne trake od kojih će jedna biti rezervisana za privredu u okviru "Otvoreni Balkan". Tako se nikada više neće desiti da zbog zastoja na granici propadne roba i firma pretrpi štetu.

FOTO: Printscreen/RTS

"Dok dođe do Moskve, putuje po 15 dana. Tako da, pozdravljamo ovo što je potpisano. Planiramo sada sada sa 'Otvorenim Balkanom' idemo i ka Albaniji", kaže Branko Petrović iz "Frut kompani", Udovice.

Kako se razvija inicijativa "Otvoreni Balkan" tako se menja i redosled na spoljnotrgovinskoj listi. Crna Gora i Bosna i Hercegovina koje nisu pristupile sporazumu jesu i dalje naši najvažniji regionalni spoljnotrgovinski partneri, ali je saradnja sa Severnom Makedonijom i Albanijom sve intenzivnija.

"Sedamdeset miliona evra novog suficita koji smo zabeležili sa Zapadnim Balkanom su 22 miliona od razmene sa BiH i Crnom Gorom, a čak 48 miliona od razmene sa Severnom Makedonijom i Albanijom", kaže Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj Ekonomskog instituta.

Sporazumi se ne odnose samo na slobodan protok robe, već i kapitala, usluga i ljudi što otvara mogućnost i za zajedničku proizvodnju i plasman na trećem tržištu.

"Postoji mogućnost da izađemo sa jednim proizvodom, recimo sa nekom vrstom povrća koje ćemo biti u mogućnosti nekom trećem kupcu da dostavljamo u dužem vremenskom periodu s obzirom da zrenje kod njih počinje dosta ranije kod njih, a završava dosta kasnije kod nas", kaže Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je srpski izvoz u Severnu Makedoniju porastao 15 odsto, a u Albaniju 19 odsto.

Posle potpisanih sporazuma u Tirani na samitu "Otvoreni Balkan" privrednici očekuju još bolje rezultate.

(Espreso / RTS)