STRAŠNO
IZVADIO BAKI SRCE, A ONDA IZGOVORIO MORBIDNE REČI: Nepokretni brat otkrio nepoznate detalje zločina u Kotežu
Kobnog dana, kaže, ne želi da se seća, ali, nažalost, bio je jedini svedok onoga što se zbilo
Stefan D. (27), unuk Desanke D. (72), koju je na monstruozan način usmrtio unuk David (24) prošle srede u beogradskom naselju Kotež, svoju potresnu ispovest za Objektiv započeo je rečima da neprestano misli na baku i na sve te trenutke kada ju je njegov brat David udarao i ubadao do smrti, te naveo da noću ima košmare zbog užasa koji je proživeo.
Naime, on je opisao kako je David ubio njegovu baku Desanku i šta se dešavalo pre kobnog napada, o čemu je Objektiv već pisao.
Stefan je godinama živeo van Srbije. U našoj zemlji imao je samo baku i ujaka Đorđa, Davidovog oca.
– Živim u Francuskoj dugo, a u Srbiju sam došao kako bih položio vozački ispit. Kako sam hteo da tih nekoliko meseci, koliko traje obuka, budem i od neke koristi, a ne samo da trošim novac, zaposlio sam se na građevini – navodi ovaj mladi momak.
Kako navodi, gazda ga nije prijavio, a na njega se obrušio ceo zid armature krajem septembra.
– Tom prilikom zadobio sam prelom obe noge i ugrađene su mi šipke, zbog kojih nisam mogao da se brinem sam o sebi. Kako ujak non-stop radi, baka je jedina koja je mogla da se brine o meni – uz uzdahe se priseća Stefan.
Kako kaže, o baka Desanki bi mogao satima da priča.
– Toliko ljubavi, brižnosti, tolerancije, empatije… Ona je strancu pomagala kao da joj je rod rođeni. Svaki dan bi, iz zahvalnosti, išla da kupi čokoladu za medicinske tehničare koji su dolazili da mi previju noge, iako je to njihov posao – navodi Stefan, dok su mu oči pune suza.
Kobnog dana, kaže, ne želi da se seća, ali, nažalost, bio je jedini svedok onoga što se zbilo.
– Baka je otišla u nabavku na pijacu, pa u prodavnicu. Mene je sa nepoznatog broja pozvao David i rekao da je u blizini i da bi svratio da me poseti. Začudilo me je jer nismo toliko bliski, ali rekao sam mu da dođe, nisam ni pomislio šta može da uradi.
Rekao je Davidu da baka nije kod kuće i da sačeka dok ne dođe, jer ne može da otvori vrata.
– Rekao je da nije problem, ali je posle dva minuta došao i počeo da udara na vrata, da histeriše, da urla: „Ajde bre, dopuzi ovamo, ne mogu više da te čekam.” Pomislio sam da je pijan, pa sam pozvao njegovog oca i rekao mu da preduzme nešto. Nakon toga sam pokušao da dobijem baku i da joj kažem da sačeka malo, da ode kod neke drugarice, da ne dolazi odmah kući jer je David pijan, ali mi se nije javljala.
A ONDA JE UŠLA U STAN
Kako kaže, u sledećem trenutku čuo je zvuk ključa u bravi, a na vratima stana video je baku koja je sa nekim razgovarala telefonom. Za njom je ušao i David, vodeći štene sa sobom.
– U razgovoru sam shvatio da je pričala sa ujakom. Čuo sam samo baku da je drhtavim glasom odgovorila: „Za sada, za sada.” Kaže, odjednom, posle nekoliko prozborenih reči, David se zagledao u daljinu, ne čuvši pitanja, kao da nije bio prisutan…
– U tom bunilu u koji je upao, skočio je i rekao da mora da otvori prozor. Kako sam ja nepokretan, a ležim ispod tog prozora u majici, baka je rekla da ne otvara zbog mene, nego da skine jaknu ili da izađe na terasu. David je to odbio i insistirao da se otvori. Videvši gde to vodi, rekao sam baki da batali, a njemu da otvori – objašnjava Stefan.
Ovaj mladić ističe da baka nije želela da odustane, odnosno da je ušla u kratku raspravu sa Davidom, a on je u jednom trenutku samo ponovio nekoliko puta: „U redu je, u redu je.”
– Samo je skočio i uzeo baku za kragnu, stegao je za vrat, bacio na pod i počeo da je guši, rukama i nogama. Ja sam skočio da joj pomognem, ali su me noge izdale, pao sam. David je prišao, uhvatio me i bacio na krevet kao da sam pero. Onda se vratio da nastavi nju da muči – priseća se Stefan.
Tukao ju je oko sat vremena, navodi, sve vreme smejući se i ponavljajući pitanje: „Ti si još živa?”
– Uzeo je saksiju i razbio joj o glavu, a potom i vazu, pa teglu ajvara koju mi je baka malo pre toga držala ispred lica da mi pokaže šta je kupila, a onda je ustao i uzeo flašu alkoholnog pića i polomio je udarajući je u glavu. Do tog trenutka baka se borila kao lavica, ponavljajući: „Bog je sa mnom”, ali verovatno je taj alkohol počeo da je peče, pa je i ona krenula da vrišti. On ju je pesnicama udarao ponavljajući joj da ućuti, a na kraju je, ućutavši je, rekao: „Ha-ha, ispao sam iz kondicije, malo sam se zamorio” – navodi ovaj mladić.
Nakon toga, kaže, ustao je i otišao do kuhinje.
– Mislio sam da sam ja sledeći, međutim, David se vratio i šrafcigerom koji je našao krenuo da ubada baku u oči. Počeo sam da vrištim, udaram rukama, dozivao pomoć… Ona je samo tiho izustila: „Pusti ga, Stefane, neka učini šta želi.” David se, čuvši to, nasmejao, pa dodao: „Je*ote, ova nikako da umre. Tebe tvoj bog baš voli.” Ustao je sa nje, otišao opet do kuhinje i došao sa noževima. – Prvo joj je skakao po stomaku, a onda je uzeo veliki kuhinjski nož i zario ga baki pravo u srce, međutim, nije bio siguran, pa ga je vrteo dok nije izdahnula. Dok joj je rasparao srce, rekao je: „Iščupaću ti srce i daću ga mom psu da ga pojede.” Ubo ju je još nekoliko puta po stomaku i tu je stao. Dok se sve to dešavalo, Stefan kaže da je krišom zvao i slao poruke kome je stigao, a među njima je bio i Đorđe, Davidov otac.
– Javio sam ujaku, koji je zvao i policiju. Oni su došli i opkolili zgradu. Došli su do vrata, a David je uzeo noževe i stavio mi pod grlo kako ne bih progovorio. Nisam mogao da ga gledam i samo sam izustio: „Kolji, pi*ko.” On se udaljio i otišao do prozora, oko koga je sve i krenulo.
UĐITE, ALI OVDE JE NERED
Pogledao je ispred zgrade i video mnogo policije, videli su i oni njega, kaže Stefan.
– Rekli su mu da otključa vrata, a on je rekao da je otključano i kroz osmeh izgovorio: „Uđite, ali malo je nered ovde, i ja sam se zgranuo” – u neverici priča sagovornik.
Za kraj, vidno uznemiren, Stefan kaže da ne može da prežali što nije bio u stanju da pomogne baki.
– Teško mi je jer nisam mogao da je branim. Teško mi je jer ovo nije ona zaslužila. Borim se sam sa sobom, gledam šta bi ona želela sada, zbog nje sam jak, ali se mnogo loše osećam… – zaključuje Stefan Dragićević.
(Espreso/Objektiv)