stres
PREGORELI STE OD OBAVEZA? Potrebno je da USPORITE, a evo kako ćete se rešiti NERVOZE i PREMORA
U poslednje vreme, psiholozi koji su svesni ovog problema i stresa koji ovakav način života izaziva, sve češće savetuju da je tajna srećnog života upravo u usporavanju
Svet je takav da ljudi neprestano nekuda žure.
Neki rade dva poslova kako bi više zaradili, drugi žure sa posla kući, da bi obavili obaveze tamo, treći studiraju i rade pa žure sa fakulteta na radno mesto.
Na samom poslu, ljudi se trude da budu što efikasniji i da za što kraće vreme urade što više, bilo da se to od njih zahteva ili da žele da se dokažu.
Nema potrebe govoriti o tome kako ovakvo ponašanje utiče na čoveka, kako fizički tako i psihički. Umor, iscrpljenost i nezadovoljstvo, gotovo da predstavljaju svakodnevicu. Sva ova stanja mogu da dovedu do osećaja bezvoljnosti i depresije.
U poslednje vreme, psiholozi koji su svesni ovog problema i stresa koji ovakav način života izaziva, sve češće savetuju da je tajna srećnog života upravo u usporavanju.
Istina je da ponekad usporavanje deluje lakše u teoriji, jer u nekim situacijama ljudi prosto nemaju vremena za predah, ali to ne umanjuje činjenicu da je on neophodan kako ne biste život proživeli potpuno iscrpljeni i bezvoljni.
Evo nekoliko praktičnih saveta kako to možete uraditi.
Koristite slobodno vreme – ni za šta
Socijalni kontakti, kućni poslovi, pa čak i hobiji, nekada nisu najbolje rešenje za korišćenje slobodnog vremena. Hobiji poput plesa ili slikanja, zahtevaju određenu moždanu aktivnost, a slušanje priča drugih ljudi ume da bude izuzetno umarajuće.
Ležanje i gledanje u plafon, zaista su najbolja odluka ako se osećate mentalno iscrpljeno. Potrebno je da neko vreme provodite sami i da ne razmišljate ni o čemu.
Boravite u umirujućem prostoru
Odvojite malo vremena, pa svoj dom ili radni prostor učinite mestima na kojima zaista želite da boravite. Potrebno je da se u njima osećate smireno, a ne preopterećeno, napeto ili iscrpljeno.
Možda se to ne čini kao velika i važna stvar, ali gomile nereda u prostoriji, papiri na stolu i sivilo u kancelariji, mogu da počnu da se useljavaju i u vaš um.
– Potrebno je da uredite svoj radni i životni prostor i da stvorite malo više vizuelne harmonije i reda. Ovo će vam pomoći da razmišljate jasnije, da se fokusirate i obavite poslove bolje – smatra stručnjak za slobodno vreme Julija Polet Holenberi.
Odredite prioritete i planirajte
– Nije sve hitno. Odvojte vreme da biste ustanovili šta je zaista neophodno da uradite, šta je stvarno važno i što treba da bude prioritet. Na ovaj način donosite dobre odluke, a ne brzoplete akcije – kaže Julija i dodaje:
– Za dobre odluke je potrebno vreme. Verovatno morate sami da planirate svoj posao, a za to je potrebno vreme. Planiranje nije gubljenje vremena – ono je moćno.
Napravite predah
Pauza nije loša stvar – ona umanjuje stres i omogućava vam da bolje obavite posao.
– Mogli biste da prekinete sa svojom nesvesnom navikom da neprestano žurite da biste obavili nešto. Pokušajte da napravite, kako ja to zovem, produktivnu pauzu. Zastanite na nekoliko sekundi, minuta ili četvrt sata, prestanite sa poslom i radite nešto sasvim drugo, poput odlaska u šetnju ili neobaveznog ćaskanja sa kolegom. Vratićete se svom radnom zadatku osveženi i spremni da se ponovo fokusirate – kaže Holenberijeva.
Ne zapostavljajte svoje blagostanje
Zapitajte se šta je važnije: zadatak koji je pred vama ili vaše zdravlje.
Ovo cvam možda zvuči kao dramatično pitanje, ali istina je da stalno davanje prioriteta radu i potrebama drugih ljudi u odnosu na svoje može biti krajnje destruktivno za vas.
Podsetite se da svaki trenutak preopterećenosti, svaki dan koji je prošao u žurbi, svaka odluka da radite kasnije umesto da se odmarate, može dovesti do premora. Prosto nikada ne smete da radite stvari koje će da štete vašem zdravlju. Julija za to kaže:
– Među svim zadacima koje treba da obavite, briga o samom sebi je najvažnija. Nemojte ignorisati svoju prirodnu potrebu da jedete, pijete, idete u toalet ili se odmorite. Vaše telo zna šta je najbolje za vas. Prekomerni rad može da dovede do premora, depresije i lošeg zdravlja.
Bonus video:
(Espreso/Metro.co.uk)