Fauči i naučnici pozivaju na potragu za univerzalnom vakcinom protiv koronavirusa

Sve veći broj naučnih dokaza, koji se razmatraju zajedno sa ekološkom realnošću, snažno sugerišu da će novi koronavirusi nastaviti da inficiraju slepe miševe i druge životinjske vrste i potencijalno će se pojaviti kao pretnja pandemijom za ljude.

Da bi se suprotstavila budućim epidemijama koronavirusa, globalna naučna i medicinska istraživačka zajednica sada bi trebalo da usredsredi velike napore na tri cilja: okarakterisati opseg genetskog diverziteta koronavirusa u više životinjskih vrsta; bolje razumeti patogenezu bolesti korona virusa u laboratorijskim životinjskim modelima i ljudima; i primeniti ovo znanje na razvoj dugotrajnih vakcina protiv koronavirusa široke zaštite.

Tako tvrde lekari-naučnici Entoni S. Fauči, MD, Jefri K. Taubenberger, MD, Ph. zdravlja, u novom komentaru u "The New England Journal of Medicine".

Autori pozivaju na međunarodnu saradnju na opsežnom uzorkovanju koronavirusa od slepih miševa, kao i divljih i uzgajanih životinja kako bi se razumeo puni "univerzum" postojećih i novih koronavirusa.

Takve studije bi, kažu, mogle da pruže rano upozorenje o koronavirusima koji su spremni da izazovu epidemije kod ljudi.

Oni pišu da bi pažljivo kontrolisana ispitivanja izazvana ljudskim izazovima, u kojima su volonteri izloženi koronavirusima, mogla da dovedu do potpunijeg razumevanja procesa bolesti od korona virusa i da informišu o dizajnu vakcine.

Uprkos dostupnosti bezbednih, efikasnih vakcina protiv kovida 19, ostaje nepoznato da li se i kako može postići trajni imunitet, napominju autori NIAID-a.

Kažu da će SARS-CoV-2, virus koji izaziva kovid 19, verovatno nastaviti da cirkuliše neograničeno u periodičnim epidemijama, a životinjski koronavirusi nepoznate prenosivosti i smrtnosti mogu se pojaviti u bilo kom trenutku.

"Stoga moramo u velikoj meri ubrzati naše napore u vakcinologiji protiv koronavirusa", pišu oni.

Autori navode karakteristike idealne univerzalne vakcine protiv koronavirusa koja bi pružila trajnu zaštitu od većine ili svih koronavirusa za pojedince svih uzrasta i zajednica u celini.

Da bi se postigao ovaj cilj, moraju se pozabaviti osnovnim pitanjima o prirodi zaštitnog imuniteta od koronavirusa, uključujući i koji pristup vakcini najbolje izaziva brze odgovore (antitela, na primer) i trajne imunološke "memorijske" odgovore koji bi mogli da se odbrane od novonastalih koronavirusa.

Pandemija kovida 19 koja još uvek besni, zajedno sa stalno prisutnom pretnjom od novih koronavirusa, zahteva brz razvoj bezbednih i široko zaštitnih vakcina protiv koronavirusa, zaključili su naučnici, a prenosi Technology.

Bonus video:

(Espreso/B92)