NIKOLIĆ PROGOVORIO O STANJU U PARTIZANU: Stanojević radi FANTASTIČAN posao, dotakao se i SLABE POSETE na stadionu!

Trofeji i Marko Nikolić u istoj rečenici. Prirodan spoj. Tako je bilo u Srbiji, Sloveniji, Mađarskoj i Rusiji, tako doskorašnji mašinovođa Lokomotive očekuje da bude i u nastavku karijere, jer kako sam sebe opisuje u prvom intervjuu za srpske medije po povratku iz Moskve, trener je koji osvaja.

Doduše, trenutno se odmara, hvata zalet za naredne izazove, pošto ne deluje logično da posle pehara sa Partizanom, Videotnom i Lokosima, te utabane staze Olimpiji za naslov prvaka, predugo čeka novi izazov. Pre će biti da skuplja energiju za naredni veliki korak u karijeri, jer iz svake njegove reči izbija samouverenost da je siguran kako će i u narednom klubu podići pehar. Dva i po meseca prošlo je otkako je završio misiju u Rusiji, pa ga prvo pitamo gde je, šta radi i čime se bavi bez fudbala.

„Uživam“, ostavlja Marko Nikolić u razgovoru za Mozzart sport utisak zadovoljnog čoveka prilikom predaha u Beogradu. „Okružen sam porodicom, svesno sklonjen iz medija, svojom odlukom. Nisam umoran, ali je iza mene intenzivan period. Ne samo godinu i po provedenih u Moskvi, od poslednjih šest godina pet sam proveo u inostranstvu. Od Olimpije, preko Videotona, do Lokomotive, presečeno sezonom u Partizanu. Željan sam kuće, familije, prijatelja, civilnog života. Svako ko se bavi ovim poslom, a bio je van zemlje, zna koliko to nedostaje. Posvećen sam lepim stvarima, odmorio se minula dva i po meseca“.

A šta voli Nikolić, osim sporta koji obeležava život?

„Nisam strastveni pecaroš ili slično, međutim, bavim se porodicom. Društven sam tip, imam mnogobrojne poznanike, vreme sam iskoristio da se viđam s ljudima. Putovanja mi je preko glave, ali je uvek lepo ako se ode negde sa porodicom. Čitam, gledam filmove i serije zajedno sa suprugom. Normalan, pordičan život mi je nedostajao svih ovih godina“.

Kad je reč o literaturi, šta bi uspešan trener preporučio čitalačkoj publici?

„Za mene su klasici na prvom mestu. Ruski, francuski, nemački... Valja krenuti od lektire. Naše pisce uvek preporučujem, samo je stvar ukusa. U poslednje vreme sam dobio knjigu Boža Koprivice, proširio njegov repertoar, stil mu je zanimljiv. Drag mi je kao naš partizanovac, odgovara mi njegov karakter“.

Čim se pomene Partizan, teško je zamisliti razgovor sa Markom Nikolićem, a ne pomenuti crno-bele. Kako sadašnji tim izgleda autoru poslednjeg velikog slavlja oličenog osvajanjem duple krune 2017?

„Pre svega pratim fudbal i košarku, a od početka sezone imam dobar osećaj. U kontaktu sam sa Aleksandrom Stanojevićem, radi fantastičan posao, samo bi trebalo da bude miran i da privede sezonu kraju, iako je tek na pola puta. Čak i ako mu se čini da nije dovoljno cenjeno, nek’ ostane fokusiran na posao. Ako mu je lakše, kroz nešto slično sam i ja prošao. Ni mi nismo imali više od hiljadu, 2.000 ljudi po utakmici, a na kraju se pretvorilo u euforiju nezapamćenih razmera. Ekipa mu dobro izgleda, naročito u našim okvirima, a u Evropi je prošla grupu“.

Kao ljubitelj košarke, kako gledate na uspon crno-belih posle katastrofalne prethodne sezone?

„Nema potrebe da komentarišem Željka Obradovića, osim da primetim fantastičnu energiju. Sa predsednikom Ostojom Mijailovićem sam u kontaktu, sa Obradovićem sam se čuo pre nekoliko meseci. Iako su crno-beli, možda, u padu forme, meni deluje da je to ciljano. Da, Zvezda je dobra i u košarci i u fudbalu, ali smo posle dužeg vremena konkurentni u oba sporta. I u Evropi. Nadam se, navijam i verujem da će 2022. biti Partizanova godina“.

Šta trener iz jednog sporta može da nauči od kolega iz drugog, ako ste već na vezi sa Obradovićem?

„Svako od nas ima prostor da uči ceo život. Od svakog, bez obzira da li je reč o fudbalu, košarci, vaterpolu ili rukometu. Postoje razlike, ne možeš da učiš taktiku ili metodologiju, ali možeš odnose. Počivši Dušan Ivković, zatim Željko Obradović i Dule Vujošević za mene predstaljaju genijalce. Ostvarene u poslu, priznate širom Evrope, najbolji su treneri u istoriji naše košarke. Još važnije, kao ličnosti su velikani. Imponuje svaki njihov gest. Mnogo sam srećan što je Željko u Partizanu. To se vidi u ambijentu oko kluba i u ekipi. Zato volim druženja sa ljudima iz struke, koristi mi razmena mišljenja, bogata iskustva.“

Nikolićev uspeh je bio poslednji veliki za Partizan. U međuvremenu su se osvajali kupovi, igralo uspešno ili manje uspešno u Evropi, ali je ostala sezona 2016/17 kao svetionik kako bi klub trebalo da izgleda. U njega je zagledana aktuelna generacija, a kako nju posmatra autor duple krune od pre četiri i po godine, da li bi mu bilo drago, bez zrna sujete, da se njegovo dostignuće reprzira?

„Prvo, svi mi imamo sujetu. Ne možeš da budeš dobar sportista ili trener bez te vrste ega da budeš najbolji. To je samo deo priče. Drugi je da, ne daj Bože, želiš nekome loše. Da misliš da ćeš biti bolji ako drugome ne ide. Tako je i u životu. Što se tiče ove sezone, želim crno-belima da osvoje i prvenstvo i kup, ako mogu u Ligu konferencije, da u maju imaju atmosferu bolju nego mi. I ja ću da dođem da se radujem sa njima. Možda je sujeta bila izražena u starijim generacijama, ali u poslednjih deset, 20 godina, svako iskreno navija i želi iskreno klubu“.

Boravak u Humskoj za Nikolića je daleka, a u Moskvi bliska prošlost. Posle godinu i po dana u Lokomotivi, plasmana u Ligu šampiona i Ligu Evrope, osvojenog kupa, napustio je RŽD arenu. Deluje zadovoljno, mada na kraju nije baš sve bilo potaman.

„Postao sam prvi strani trener koji je uzeo trofej za Loko, u maju sam produžio ugovor na još tri sezone. Onda je tokom leta došlo do velikih promena unutar tima: Ćorluka, Ignjatjev, Kočenkov, Muhin, Josifov, Krihovjak su nas napustili, pojačanja nisu dolazila, ali smo opet startovali izvanredno. U klub je došla nemačka grupacija, sa novim idejama. Nikakvih konflikata nije bilo. Naprotiv. Jedino se osetilo da li je to ekipa za mene. Sve dobre igrače smo zamenili mladima. Talentovanim, ali klincima od 19 godina. Moj dogovor sa upravom je bio da ugovor produžavamo zato što sam trener koji želi da osvaja. Kao što sam i osvojio kup. Usledio je sporazumni raskid. Naravno da im želim sve najbolje, iako su me smenili na prvi poraz u sezoni, a drugi u kalendarskoj godini. Bilo im je jasno da je njima potreban drugi koncept. Razišli smo se bez problema, komforno i gospodski“.

Oslonci tima su govorili su da su želeli nastavak saradnje sa vama, ali da su neki maltene bili primorani da odu, poput Gžegoža Krihovjaka?

„Imponuje mi što sam sa saradnicima, Radojem Smiljanićem i Goranom Basarićem, ostvario takav odnos sa igračima da posle svega daju takve izjave. Igrači su najbolja reklama za trenera. Naročito kad asovi poput Ćorluke, Barinova, Smolova, Krihovjaka prepoznaju kvalitetan rad, odnos, verovali su nam, možeš da vičeš na njih, kažeš im u lice i dobro i loše. To je za mene veća pobeda nego osvajanje kupa ili plasmani u Ligi šampiona ili Ligu Evrope“.

Ponosan je i na odnos sa navijačima. Na prvoj utakmici posle odlaska razvili su transparente, ćiriličnim slovima napisane: „Hvala, Marko“.

„Posle finala kupa izlazimo da pozdravimo hiljade ljudi, a oni skandiraju: „Prodljevaj, prodljevaj“, što znači „Produži ugovor“. Najlepši trenutak! Oni kažu da smo osvojili kup, srebro i bronzu, maltene medaljama vrednujući drugu i treću poziciju u prvenstvu. Za Lokomotivu je to predstavljao dobar rezultat u vremenu menjanja koncepta. Mene najviše zanima rezultat. Ja sam taj trener. Može biti klub sa konceptom, da kaže: „Nije važno, bićemo šesti ili osmi, ali ćemo akcenat staviti na razvoj mladih igrača“. Potpuno legitimno. U ovoj fazi moje karijere to mi nije interesantno“.

A šta jeste?

„Više me zanima klub koji ima precizan takmičarski cilj. Što ne znači da na tom putu nećemo da formiramo igrače, kao što smo radili i u Rusiji. Maksim Muhin je stigao do A reprezentacije, a Josifov do Viljareala, golmana Kudjakova (2004) sad svi zovu novi Akinfejev, sa 16 godina sam ga priključio prvotimcima. Ne smetaju oni na tom putu, ali moramo da znamo da oni nisu sami sebi svrha. Rezultat je primaran, a usput razvijamo igrače. Otvorio sam tržište u jakoj ligi i moćnoj zemlji, zanimljivoj po svim parametrima. Kompletno sam zadovoljan boravkom“.

Javnost u Srbiji je uskraćena za detalje. Primera radi, kakav je bio odnos sa Ralfom Rangnikom, sadašnjim trenerom Mančester junajteda, kao predvodnikom nemačke grupacije koja je preuzela komande u sportskom sektoru Lokomotive. Šta se tačno desilo?

„Produžio sam 30. maja ugovor na još tri sezone, anuliravši preostalu. Cilj je bio da se posle kupa napadnu najviši ciljevi. Dogovorili smo se da oformimo ekipu kao zimus, da svi igrači dođu na početak priprema, s tim što je bilo mnogo onih kojima su isticali ugovori ili su ulazili u završnu godinu, a neki su imali klauzule da odu maltene za džabe, pa je Muhin otišao u CSKA. Osim njega, izgubili smo Ćorluku, Ignjatjeva, Josifova, Kočenkova, Edera, onda i Krihovjaka. A niko ne dolazi. Završili smo pripreme maltene bez novajlija. Poslednjeg dana priprema Ralf Rangnik i njegova ekipa zvanično su došli u klub, počeli smo komunikaciji koja je super“.

Šta su bile Rangnikove zamisli, kakve ste relacije uspostavili?

„Njegov projekat je jasan. I to sam mu rekao. Kao što sam kazao da se nadam da je njemu jasno kako ima neka istorija pre njega i da sam ja trener koji je odradio zadovoljavajući posao. Kažem mu: „Meni je jasno da si došao da radiš posao zbog kojeg su te doveli i platili, ali se nadam da je i tebi jasno kako ja imam svoje ciljeve, hoću da budem prvi, da se borim za najviše moguće“. Takav dogovor imam, zato sam produžio ugovor u trenutku kad sam imao neke druge ponude. Kaže: „Potpuno te razumem“. Iskusan čovek. Uzvratim: „I ja tebe“. Nije bilo za očekivati da Ragnik dođe u Lokomotivu i radi šta mu Marko kaže. Ne, došao je da radi kao u Red Bul sistemu, koji je u krajnjem slučaju dobar. Druga je stvar da li to meni odgovara ili ne. Nema nikakvog konflikta, niti ga je ikad bilo. Baš pre neki dan, dok je u Mančesteru, razmenili smo poruke“.

Kakav je utisak na vas ostavio Ralf Rangnik?

„Nemac, profesionalac, 64 godine, iskusan. Pomalo hladan i brutalan u tome što radi, ali profesionalan kad je posao u pitanju“.

Kako je tekla saradnja?

„U prvih šest kola igrali smo fantastično, iako smo imali četiri derbija (Zenit, Dinamo, Krasnodar, CSKA). Dobili smo dva, dva igrali nerešeno, preostala dva meča u prvenstvu smo dobili i bili bod iza Zenita u avgustovskoj pauzi, ali... Postoji neko blago nezadovoljstvo rukovidećih ljudi kluba“.

Prema kome, vama?

„Ne lično... Pričamo o 30. avgustu, potpisuju se ugovori sa mladim igračima, strancima, dolaze u Moskvu, grad od 20.000.000 stanovnika, neki su prvi put u inostranstvu. Svi su dobri, talentovani, selekcija za sutra. Ujedno, ulaze novi ljudi u projekat. Razni šefovi odseka, za razvoj, za ostalo... Sve se menja, osećam da ne ide u dobrom pravcu u tom trenutku i mesec dana posle toga, na sledećoj pauzi, posle jedinog poraza u prvenstvu sam otišao“.

Kako je došlo do rastanka?

„Našao sam se sa predsednikom, saopštio mi je da imaju drugu ideju. Nema problema. Sve je bilo jasno dosta ranije. Pružili smo ruku i razišli se prijateljski“.

Da li je sudar različitih koncepata presudio da napustite Moskvu?

„Pre Ralfovog odlaska u Mančester junajted, sam Rangnik je rekao zvanično da nije on taj koji je mene promenio. To je učinio predsednik kluba Saša Plutnik. Jasno k’o dan. Da li pod nečijim uticajem ili se malo poremetla komunikacija usled razlike u ciljevima nije više ni bitno. Dešava se. Želim Lokomotivi sve najbolje. Idemo dalje“.

Koncept Marka Nikolića je podrazumevao napad na titulu, a nemačka grupacija fokusirala se na razvoj mladih igrača?

„Tako su dela pokazala. Niko od njih nije rekao da ih ne zanima rezultat. Realnost pokazuje da ide u pravcu koji ste navili i koji je legitiman. Možda je i super. Eventualno mi bude zanimljiv za deset godina, ali u ovoj fazi moje karijere sam želeo da radim u klubu jasno definisanog cilja, a da to ne bude odlazak Ćorluke, Ignjatjeva, Josifova, Muhina i Krihovjaka, a dolazak samo igrača koji jesu dobri, ali jedno je igrač koji ima četiri ili 14 utakmica u profesionalnom fudbalu. Možda će oni za godinu ili dve biti svetski igrači, ali možda neće biti trofeja“.

Naposletku, da li je Marko Nikolić ispunio misiju u Moskvi?

„Apsolutno. Prezadovoljan sam. U Srbiji se to ne oseća, ne znam zbog čega. U Rusiji sam uvažen, cenjen, imam ponude nekoliko velikih klubova. Nekih od najvećih. Ostavio sam utisak u javnosti, fudbalskom svetu. Može vrlo lako da se desi da uskoro ponovo budem tamo“.

Vidite li sebe u Lokomotivinim konkurentima: da li gradskim ili onim za trofeje?

„U Rusiji se drugačije nego ovde gleda na to gde je ko bio. Naravno, postoje rivalteti koji bi trebalo da se izbegnu, ali prelasci iz kluba u klubu su normalna stvar. Moj generalni cilj u karijeri je da dođem do „Liga petice“, pre svega Italije, Španije i Engleske. Imam 42 godine, dosta vremena ispred. Moram da savladam nekoliko stepenica na tom putu. Bilo je i sad ponuda da se uđe u neke klubove, ali nisam siguran da je dobro usred sezne uzeti tim koji se bori za opstnak. Nije ideja samo da se uđe, ostane šest meseci i ode. Nego, da se napravi rezultat, kao u Lokomotivi, da može da se radi godinama u jednoj zemlji“.

Pominjali su se Parma i Specija, ali poznajući Marka Nikolića teško da bi se opredelio tokom zime prezme nekog davljenika ili da gasi požar u velikom klub kao što je, primera radi, AEK?

„Idealno je početi na početku priprema. Bilo je i interesovanja i ponuda. Poštujem svaku. Bilo je poziva možda ne iz najjačih liga, ali od najjačih klubova u zemljama odmah iza „Liga petice“. Hoće titulu, uspeh u Evropi. Ima ponuda i iz Rusije, Italije, Čempionšipa i Španije, ali sve sad, usred sezone. Niko ne zove trenera sad zato što je dobro, nego zato što je loše. Da se razumemo, ne bežim ni od tog izazova. Valja izabrati dobar naredni korak, sa svih aspekata za karijeru“.

Kad vidite sebe u elitnom rangu fudbala, nekoj od najjačih pet liga Starog kontinenta?

„Mislim da sam spreman i sad! To što ja mislim je jedno, potrebno je neko da te dovede tamo. Na današnji dan nema nijednog srpskog trenera u top klubu. Osim Siniše Mihajlovića u Bolonji koja je OK. Bio sam u Lokomotivi, na nivou Lige šampiona, imamo još Veljka Paunovića u Čempionšipu i Mladena Krstajića od pre nekoliko dana u Makabiju iz Tel Aviva. Pričamo o nekom solidnom, a to i dalje nije onaj top nivo. Za tako nešto potrebni su rezultati, imidž, kontakti, ali ima ljudi koji neke stvari prepoznaju. Prirodno će se namestiti“.

Vaš zastupnik Dejan Joksimović je rekao da vas u perspektivi vidi na klupi Juventusa?

„Joksimović je pre svega moj prijatelj. Dao je izjave u svom stilu, ne mogu to da mu zabranim, a u krajnjem slučaju, možda to nekome danas zvuči smešno. Možda će i meni ako ne dođem dotle, a možda će jedong dana biti realnost. Rekao je zato što u to veruje da će tako biti. Moj stil je malo skromniji, ali neka malo i zagolica druge ljude, da vidimo kako deluje, hoće li postati realnost za pet ili deset godina ili neće nikad. Meni nije potrebno da se reklamiram kroz medije, više volim mir“, zaključio je Marko Nikolić.

Zenit je lane osvojio titulu, na polovini prvenstva je opet lider. Da li je moguće svrgnuti klub iz Sankt peterburga sa trona?

„Jeste. Možda ne ove sezone, ali ko zna, možda baš ove. Moćan klub, dobra ekipa, ali Azmunu i Dzjubi i Rakitskom se završavaju ugovori, a lideri su ekipe. Ne zna se ko će dođi, otići. Zavisi kako će se pojačati konkurenti, Dinamo i Soči su odlični ove sezone. Ima dosta velikih klubova koji konkurišu za najviši plasman“.

Sarađivali su Marko Nikolić i Saša Ilić u Humskoj, a bivši trener crno-belih punih usta govori o novom kolegi, od letos na klupi Čukaričkog.

„Za Sašu sam ubeđen da ima resurse. Mora da bude trener Partizana jednog dana. Iz nekog razloga su ljudi skloni da ga potcenjuju ili stavljaju pod znak pitanja, ali pogledajte mu učinak: ubedljivo je treći, samo dve utakmice je izgubio i to od večitih rivala. Neka nastavi dobar rad, u kvalitetnoj je sredini za njega, Banovo brdo je izvanredno mesto za početak karijere, da dve, tri godine radi stabilno kako bi stekao iskustvo i spremio se da jednog dana preuzme Partizan, što mu je cilj. Kao svaki početnik, moraju i njemu neki detalji tek da dođu, ali ima posebnu energiju. Ubeđen sam da će za dve, tri godine sesti na klupu Partizana. To bi trebalo da mu bude cilj, prirodna situacija. Verujem da to može, ima potencijal“.

Javnost u Srbiji je u decembarskim danima pomalo iznenadio – pozitivno – odlazak Mladena Krstajića u Makabi iz Tel Aviva, pa je interesantno kako sa pozicije struke na angažman bivšeg selektora gleda Nikolić.

„Ne poznajem ga kao osobu, mada, dobro je čim neki naš trener dobije posao u inostranstvu. Samim tim i obevezujuće, da „otvori“ tržište, jer nas nema mnogo. Profesionalizmom, odnosom sa igračima, ljudima u klubu, kvalitetom rada da zasluži narednu stepenicu u svojoj karijeri i utaba stazu kolegama iz Srbije. Dobro je što je dobio poverenje takvog kluba“.

(Espreso/Mozzart sport)