NAJBIZARNIJI SRPSKI OBIČAJI: "Snohačenje" je SAMO JEDNO OD NJIH!

Naša kultura prepuna je različitih običaja, za koje većina generacija nikad nije čula dok ih se u nekim krajevima još pridržavaju.

Serija "Crna svadba" oživela je istoriju o srpskim običajima koji su praktikovani kod Vlaha, a emitovanje nove serije "Nečista krv, greh predaka", koja oslikava događaje koji su prethodili čuvenom romanu Bore Stankovića, podsetilo je na još neke bizarne običaje koji su bili upražnjavani u Srbiji.

Običaj koji je najviše zaintrigirao javnost, a koji se spominje u seriji, jeste levirat, ali on nije jedini.

Levirat je bizarni običaj koji je dugo bio prisutan na našim prostorima, ali je zabeležen i u mnogim plemenskim zajednicama šitom sveta. Ovaj običaj predstavlja bračnu zajednicu koju sklapa žena sa bratom svog preminulog supruga.

Levirat se uglavnom praktikovao ukoliko žena i pokojni suprug nisu imali dece.

Međutim, ovaj običaj postoji i u drugom obliku, kao sororat. To je običaj koji nalaže da bi muškarac kojem je preminula žena trebalo da oženi svoju svastiku, odnosnu sestru pokojne žene.

I ovaj običaj je upražnjavan ukoliko par nije imao dece, ali se smatralo i da niko ne bi bio bolja prema toj deci od rođene sestre pokojne majke, te su muškarci ženili svoje svastike.

Ustanovljeno je da je sororat postojao sve do polovine XX veka u Istočnoj Srbiji, a ako je žena nerotkinja njena sestra je ta koja preuzima ulogu.

Još neki od običaja koji se pominju su još bizarniji, a u pitanju su svođenje i snohačenje.

Svođenje, prema literaturi koja ga opisuje, je običaj koji podrazumeva "otpremanje mladih u bračnu sobu". Prijateljica mlade bi u sobi u kojoj će par prenoćiti pripremila posteljinu, a kraj kreveta bi ostavila vino i slatkiš. Mladoženja i mlada bi se u međuvremenu "oprostili od roditelja", ljubeći im ruke.

Za majke mladoženja to je značilo da njihova veza sa sinom prestaje, dok veza sa suprugom počinje te su one najčešće bile veoma žalosne.

Nakon što oboje završe s roditeljima, odlaze u sobu gde se sastaju. Na ulasku, mlada ljubi ruku muža kako bi dala do znanja da je on "stariji" od nje. Zatim na red dolazi svlačenje. Mlada pomaže mladoženji da se svuče, ali i on njoj. Jer iako se venčala za njega, stidi se da se skine pred muškarcem kojeg vidi prvi put u životu.

Iako je ranije za vreme "svođenja" mladoženjina rodbina činila razne drskosti - lupala na vrata, razbijala sudove, vrištala, vremenom se takvo ponašanje promenilo.

U zoru mladina prijateljica dolazi u prostoriju gde su mladenci, nestrpljivo čekajući da je napuste. Nakon što razmene darove, mlada odlazi na umivanje, a njena prijateljica zajedno s drugim ženama odlazi u sobu mladenaca kako bi videla znak nevinosti devojke.

Ukoliko ga ne bi zapazili, obično bi zavladala tuga, ne jer bi se sumnjalo u nevestinu nevinost, već jer se verovalo da je mladoženja podlegao "vradžbinama" i nije mogao izvršiti bračnu dužnost.

Iako se neki običaji i danas poštuju, to srećom nije slučaj sa svođenjem.

Jedan od najjezivijih i najbizarnijih običaja je svakako snohačenje, a podrazumeva seksualni odnos između svekra i snaje, koji se javljao zbog seksualne nezrelosti ili odsutnosti sina. A to je trajalo sve do njegovog punoletstva. Ovaj običaj nije smatran za greh, a poštovao se od 1878. godine, pa sve do kraja Drugog svetskog rata.

Snohačenje je nasleđeno od Južnih Slovena, postojalo je od 1878. godine, pa sve do povlačenja Otomanskog carstva s Balkana 1912. godine. Međutim, potpuno je iskorenjeno tek krajem Drugog svetskog rata.

Ovaj običaj nije se "poštovao" samo u Vranjskom kraju, već i u Pomoravlju, gde je pravilo bilo da se oženi maloletni dečak koji još uvek nije sposoban za seksualne odnose sa odraslom devojkom.

Nažalost, iz ovakvih veza, često se dešavalo da snaja svekru rodi dete. Snohačenje niko nije smatrao grehom, pa čak ni mladi muškarci čije su žene spavale s njihovim očevima. Jer su i oni ponavljali ovaj običaj kada su odrasli.

(Espreso / 24sedam)