Ministarka odbrane, Foto: Printscreen/YT/Deutscher Bundestag

tenzije između moskve i zapada

IZ ZVANIČNOG BERLINA ODAPELI KA RUSIJI: Pazite samo ŠTA JE REČENO SVE!

Lanbreht se sastala sa litvanskim kolegom Arvidasom Anusauskasom koji je ukazao da su ruske snage mobilisane u regionu Kalinjingrada deset puta veće od NATO bataljona raspoređenog u Rukli

Objavljeno: 19.12.2021. 17:40h > 17:54h

Novimenovana nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht izjavila je danas po dolasku u Litvaniju da Rusija ne može nametati svoje stavove o regionalnoj bezbednosti NATO-u, u vreme kada rastu tenzije između Moskve i Zapada oko Ukrajine.

Lambreht, koja je došla u Litvaniju u svoju prvu inostranu posetu, obići će vojne jedinice u toj članici NATO, zabrinutoj kao i ostale baltičke zemlje Estonija i Letonija, za regionalnu bezbednost zbob gomilanja ruskih vojnika na ruskoj granici sa Ukrajinom.

„Treba da rešimo ovu napetu situaciju u kojoj se sada nalazimo istovremeno diplomatskim putem i sa verodostojnom odvraćanjem“, rekla je ona novinarima u vojnoj bazi Rukla.

„Treba da razgovaramo jedni sa drugima, što znači slušati predloge koje je Rusija iznela, to je pravilno i važno. Međutim, nije moguće da Rusija nametne svoje stavove NATO partnerima“, dodala je ministarka odbrane nove koalicije na vlasti u Nemačkoj.

Lanbreht se sastala sa litvanskim kolegom Arvidasom Anusauskasom koji je ukazao da su ruske snage mobilisane u regionu Kalinjingrada deset puta veće od NATO bataljona raspoređenog u Rukli.

„U toj situaciji zahtevi Rusije koji slabe bezbednost naše zemlje je jednostavno nemoguće sprovesti. Mislim da treba da budu odbačeni“, rekao je Anusauskas novinarima.

Oko 550 nemačkih vojnika raspoređeno je u vojnoj bazi Rukla u Litvaniji, a Nemačka je na čelu multinacionalnog bataljona u toj zemlji.

Slične vojne jedinice poslate su u druge baltičke zemlje i u Poljsku 2017. godine da odvrate Rusiju od moguće agresije posle njenog pripajanja Krima tri godine ranije. Zapadne zemlje optužuju Rusiju i da pomaže separatistima na istoku Ukrajine, što Moskva negira.

Rusija je nagomilala oko 100.000 vojnika kod Ukrajine i prošle nedelje iznela je predloge oko ograničavanja uloge SAD i NATO u Ukrajini i istočnoj Evropi apelujući za hitne pregovore sa Vošingtonom.

Moskva traži da NATO više ne prima nove članove i da ne otvara baze u bivšim sovjetskim republikama. Zapad je zapretio Rusiji snažnim sankcijama ako njeni vojnici uđu u Ukrajinu.

Pred polazak u Litvaniju nemačka ministarka odbrane pozvala je za uvođenje pojačanih sankcija Rusiji.

Odgovorni za bilo koju agresiju treba da snose „lične posledice“, rekla je Lambreht za nemački nedeljnik Bild am Zontag (Bild am Sonntag) i dodala da Nemačka i njeni saveznici imaju „na meti“ ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovo okruženje.

„Treba da iscrpimo sve mogućnosti diplomatskih i ekonomskih sankcija“, dodala je ministarka, koja iz redova Socijaldemokrata, a na tu dužnost je stupila u decembru, kada je formirana nova vladajuća koalicija u Nemačkoj.

Rekla je da svaki dodatni korak treba da se sprovede u saglasnosti sa saveznicima.

U četvrtak su NATO i EU upozorili Moskvu na „teške posledice“ u slučaju vojne intervencije pošto su odbacili zahtev Rusije o zabrani mogućeg prijema Ukrajine u Alijansu.

Na samitu EU produžene su za šest meseci ekonomske sankcije uvedene Rusiji posle pripajanja Krima 2014. godine.

(Espreso / Beta)