RAZBIJANJE LEDA I RONJENJE NA 5 STEPENI! Pogledajte kako izgleda obuka specijalaca na Tari (VIDEO)

Na površini jezera Zaovine led, temperatura vode ispod je pet stepeni, pada jaka kiša. Ronioci Žandarmerije i Specijalne antiterorističke jedinice Republike Srpske lome led kako bi zaronili. Koriste specijalana odela da im ne bi bilo hladno, ali ne mogu dugo vremena provesti u vodi. Zajednička obuka je u toku.

Ovako izgleda obuka specijalaca na Tari – razbijaju led da bi zaronili, jedno čulo je najvažnije

Vođa ronilačkog tima iz Beograda Ljubomir Ćirić objašnjava da je ronjenje pod ledom simulacija ronjenja u zatvorenim prostorima, speleo ronjenje.

"Imali smo ronjenja i pećinska kako na moru, tako i na rekama. Išli smo na vrelo reke Krupaje. Tamo je zanimljiva lokacija za speleo ronjenje. Slična je konfiguracija opreme kao i ronjenje pod ledom i u suštini to je ono zbog čega ronimo pod ledom - da bismo se familijarizovali sa opremom koja se razlikuje u odnosu na redovne ronilačke zadatke", priča Ćirić.

Najčešći ronilački zadaci ronilaca iz Žandarmerije su pretraga svih voda na teritoriji Srbije, zbog pronalaska utopljenika i predmeta izvršenja krivičnih dela. Rone u svim uslovima, kako u jezerima, tako i rekama na području Republike Srbije.

Roni se u svim uslovima

Od petoro obučenih za ronjenje do posebne jedinice unutar Žandarmerije

Istorija ronjenja u MUP-u počinje 1975. godine kada prva grupa od pet beogradskih policajaca ide na obuku, nakon toga se formira Prvo odeljenje ronilaca u policiji.

Tokom 1979. obuku prolaze i tadašnji pripadnici saveznog SAJ-a.

Dobri ronioci su bili i specijalci iz JSO, u čijoj bazi, ispod Mosta na Adi, su i smešteni ronioci iz Žandarmerije.

Naziv Ronilačka jedinice Žandarmerije aktivan je od 2015. kada je ova jedinica dobila poseban status unutar same Žandarmerije.

"Zaron u zimskim uslovima je izuzetno kompleksan, jer je temperatura vode izuzetno niska, a inače kao što znamo voda 25 puta brže odvlači temperaturu ljudskog tela od vazduha. Samim tim, i podhlađivanje ljudskog tela je dosta brža", kaže pre ulaska u vodu Nikola Jovanović, koji je tri godine u jedinici.

Čak 90 odsto zadataka izvršavaju samo čulom dodira, jer je nulta vidljivost pod vodom. Pretrage rade pomoću klatna.

"Cilj ovakvih obuka je zapravo izlaganje ronilaca povišenom nivou stresa, ali u kontorlisanim uslovima. To je važno jer kad ronilac izađe na konkretan ronilački zadatak ne bi bilo dobro da bude opterećen uslovima u kojima roni, bitno je obezbediti na obuci uslove kakvi će biti približno na zadatku", navodi Ćirić, koji je već 14 godina roni.

Obuka u Crnoj Gori

Kako bi bili što bolji ronioci, neophodno je da rone u svim vodama, što pripadnici Ronilačke jedinice Žandarmerije i rade. Tokom leta uvežbavali su i ronjenje u moru, u Crnoj Gori.

Čak 90 odsto zadataka izvršava se samo čulom dodira

"Reke su specifčne po tome što imaju struje, zahtevno je roniti jer se dosta brže umaramo, dok je u jezerima voda mirnija, ali su dubine dosta veće i obala je strmija. Teško je raditi pretrage na toj konfiguraciji dna. Kod mora je vidljivost jako dobra, ali kod mora rade drugačiji principi", objašnjava Nikola Jovanović.

Ronjenje na moru su značajna, jer se ronioci spuštaju na dubinu do 60 metara. Takođe se izvodi u kontrolisanim uslovima i grupno je, za razliku od ronjenja u rekama i jezerima.

Saradnja sa kolegama iz Republike Srpske

"Ovaj vid saradnje sa Žandarmerijom je veoma koristan i upražnjavamo ga preko 10 godina. Koristan je zato što dobijamo nova iskustva, koja su veoma značajna za našu jedinicu i tim. Pored obuka vršimo i saradnju na terenu prilikom izvršavanja poslova i zadataka možemo da računamo na njihovu pomoć tako i oni na našu pomoć", ukazuje vođa tima ronilaca iz Banjaluke Miloš Škrbić.

Dve jedinice imaju višegodišnju saradnju. Značajna im je jer se vode u Srbiji i Republici Srpkoj dosta razlikuju, pa je i ronjenje drugačije.

Zadatak ronilaca Žandarmerije je i borba protiv kriminala i terorizma

Šta je sve posao ronilaca

Poslovi koje obavljaju ove dve jedinice, skoro su identični. Takođe, da bi postali ronioci, momci prolaze slične procedure.

"Naši zadaci su potraga za predmetima izvršenja krivičnih dela, potraga za nestalim licima, pružanje asistencije drugim organizacionim jedinicama, izvršavanje svih poslova i zadataka koji se tiču vodenih površina. Ronilac u SAJ-u MUP-a Republike Srpske se postaje nakon završene osnovne i napredne obuke. Vršimo kurs u trajanju od pet sedmica gde izabirami najbolje kandidate koji će dalje da nastave rad u timu ronilaca", kaže Škrbić.

"Ronilačka jedinica je namenjena za izvršenje zadataka, kao što su podvodne istražne radnje, potraga za utopljenicima, pronalaženje predmeta krivičnih dela i svim predmetima koji su u vezi sa izvršenjem krivičnih dela, kao i obezbeđivanja raznih sportskih manifestacija, visokih zvanica", navodi Mladenović.

Da bi se ušlo u ovu jedinicu, neophodno je već biti pripadnik Žandarmerije, jer konkurs je interni. Prolaze se zahtevni fizičke i psihički norme, kao i testovi koji se tiču plivanja i ronjenja na dah.

"Imamo različita iskustva, kod nas su jezera i reke sa slabom vidljivošću, kod njih je to malo drugačije. Saradnja je jako bitna zato što razmenjujemo iskustva. U Republici Srpskoj vode sa kojima se oni susreću su bolje vidljivosti, prozirnost je bolja, međutim hladnije su, veći su brzaci. Naše vode su gotovo sve sa nultom vidljivošću, tako da razmena iskustava je vrlo bitna", ističe Marko Mladenović, komandir ronilačkog voda Žandarmerije.

Mladenović dodaje da na Tari nisu uvežbavali samo ronjenje, već i taktičke radnje. Jer zadatak ove jedinice je i borba protiv kriminala i terorizma.

"Pored ronilačke obuke, koju trenutno izvršavamo na planini Tari, takođe obavljamo i borbeno-taktičku obuku, desanta, prilaska objektima u priobalju, kao i hapšenje lica koji se nalaze u objektima na vodi ili priobalju", navodi Mladenović.

Posao ronioca u Ronilačkoj jedinici Žandarmerije je veoma stresan i nemoguće je navići se na to, jer je svaki zadatak nešto novo i svaki zaron je drugačiji. Zato su ovakve obuke važne, jer se na taj način trenira za stvarni scenario.

"Naš posao zna da bude poprilično stresan, pogotovu kad se traže tela utopljenika. Ako uzmemo u obzir otežavajuće faktore, koji recimo, evo videli ste sad zaron u ovakvim uslovima gde je 0 vidljivost, gde je pri tome veoma niska temperatura, kako vode tako i vazduha, dodatno još saznanje da se traži telo", ističe Ljubomir Ćirić.

Što bolja, češća i kvalitetnija obuka, ronilaca Žandarmerije garant je većeg uspeha u obavljanja svih policijskih poslova, ali i borbe protiv terorizma, na i u rekama.

(Espreso/ RTS)