zahvaljujući našim naučnicima
POZNAT IDENTITET PRVOG ČOVEKA LEPENSKOG VIRA: Visok je 178 i težak 70 kila, a evo šta je najviše voleo da JEDE FOTO
Po načinu na koji je individua sahranjena (u sedećem položaju) smatra se da se možda radi o šamanu, tj. o osobi koja je imala specifičnu ulogu u zajednici
Timom naučnika i inovatora rukovodila je prof. dr Sofija Stefanović, na osnovu čije analize kostiju je prvo urađen realističan 3D model praistorijskog čoveka, a potom je uz pomoć vrhunske metahuman tehnologije, poznate domaće gejming kompanije i Unreal Enginea praistorijski čovek virtuelno i "oživeo".
Tim je razvio u potpunosti revolucionarni pristup korišćenju podataka koji se mogu dobiti analizom drevnih ljudskih skeletnih ostataka. Podatke su iskoristili da bi kreirali digitalni biokintetički model lica, kojim predstavljaju drevne ljude baš onakve kako su nekada izgledali.
- Uspeli smo da ostvarimo san, jer do sada nikada nismo mogli da vidimo praistorijskog čoveka kako se smeje, ljuti ili pokazuje neka svoja druga osećanja. Mogu da kažem da je ovo početak jednog novog ljudskog doba, jer do sada je prošlost razumevana samo na osnovu predmeta - objašnjava za naš portal Stefanovićeva, koja je i kreativna ambasadorka platforme Srbija stvara uz čiju podršku je i realizovan projekat.
Visok 178 centimetara i težak 70 kilograma
Prvi projekat Digitalni drevni ljudi je lice mezolitskog čoveka čiji su ostaci otkriveni na lokalitetu Lepenski Vir u istočnoj Srbiji, na obalama reke Dunav pre oko 10 000 godina.
Lobanja ovog čoveka, čuva se u Laboratoriji za bioarheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a antropološke analize ovog skeleta pokazale su da je ova osoba živela oko 55 godina, da je bila visoka 178 cm i teška oko 70 kilograma i da se hranio prvenstveno ribom.
Istraživač Lepenskog Vira, profesor Dragoslav Srejović, po načinu na koji je individua sahranjena (u sedećem položaju) smatrao je da se možda radi o šamanu, tj. o osobi koja je imala specifičnu ulogu u zajednici.
Za forenzičku rekonstrukciju lica na osnovu kostiju lobanje bio je zadužen Oscar Nilson, stručnjak iz Švedske. Jugoslav Pendić, sa Instituta Biosens u Novom Sadu bio je zadužen za 3D skeniranje lobanje i izradu štampane verzije lobanje na kojoj je vršena rekonstrukcija, kao i za izradu 3D modela rekonstruisanog lica, dok je Milica Tomić iz Beograda bila je zadužena za pokretanje biokinetičkog modela u Unreal Engin-u.
(Espreso/ Telegraf)