PRE I ZA VREME PANDEMIJE
UDVOSTRUČIO SE BROJ POZIVA, MRTVOZORNICI I LEKARI ČESTO "VODE BITKU" OKO SANDUKA: A evo nakon koliko stižu na teren
Služba radi 24 sata, sa 12 lekara i pet vozača i pokriva teritoriju celog grada
Od prošlog marta, od kako je počela pandemija korona virusa, medicinski radnici ne dižu glavu od posla. Veliki je broj zaraženih sve to vreme, ali i preminulih, pa su groblja u nekim mestima počela da sahranjuju i nedeljom, što inače, nije praksa. Više posla tokom korona meseci, imaju i lekari mrtvozorničke službe, koji izlaze na teren kada neko premine van medicinskih ustanova, bilo da je uzrok smrti korona ili neka druga bolest.
Mrtvozorstvo Grada Beograda pripada Domu zdravlja Palilula i ova služba zadužena je za taj posao na celoj teritoriji Beograda, u svim opštinama. Služba radi 24 sata, sa 12 lekara i pet vozača.
Prema rečima Aleksandra Stojanovića, direktora Doma zdravlja "Dr Milutin Ivković" na Paliluli, ujedno i direktora Službe mrtvozorstva, po pozivu lekari idu na kućnu adresu, odlaze automobilom, ustanovljuju smrt i izdaju papire.
Mora da prođe 2 sata od smrti
- Pozovete, preminuo je čovek, moja služba ode, ali ne može da ode pre nego što prođe dva sata zato što, po zakonu, lekar tek tad ustanovljava smrt. Dakle, posle dva sata odu, vide ko je umro, upišu podatke, izdaju porodici dozvolu da može da se sahrani. Ako sumnjaju na nasilnu smrt lekari pozovu policiju, tužioca, sudiju, ako je prirodna smrt izdaju potvrdu i to je to - kaže za Telegraf Stojanović.
Lekari ove službe ne obavljaju obdukcije, za to je zadužen Medicinski fakultet, Katedra za sudsku medicinu, na osnovu naloga policije i tužioca.
Prema Stojanovićevim rečima, jedini problem na terenu može da dođe od privatnih pogrebnih firmi, koje često dođu i pre doktora.
- Neko im javi da je osoba preminula i onda moji lekari imaju problema s njima, ne problema kao doktori već jednostavno oni su tamo pre porodice, pre doktora, znate kako, biznis oko sanduka i svega toga... Ali oko toga nema većih problema, jer sam ja uveo kol centar i tu sam stavio doktore od poverenja - kaže direktor DZ Palilula i napominje da je 2016. godine, od kada je na tom mestu, zatekao totalnu anarhiju u toj službi.
- Iz te službe sam kompletno zamenio sve doktore zato što su bili u sprezi sa privatnim sektorom, takozvanim privatnim grobarskim firmama - kaže Stojanović.
U dom pokojnika ulazi samo lekar
U vreme korone, postoji procedura koja se poštuje. Dešava se da nekad porodica ne kaže da je pokojnik bio zaražen koronom.
- Ali protokol je sada uspostavljen, pridržavamo se svih epidemioloških mera koje je donelo Ministarstvo zdravlja, lekari idu sa maskama i rukavicama, procedura je takva da se lekar u potpunosti zaštiti. U kuću preminulog ide samo lekar, dok vozač ostaje u autu - napominje Stojanović.
Pre godinu dana, kaže direktor DZ Palilula, prosek umiranja i odlaska lekara njegove službe je bio između 30 i 50 dnevno.
- Sada imamo dve ekipe i broj smrtnosti se povećao, nažalost, skoro za duplo u Beogradu, tako da idu da obiđu 70 do 80 preminulih.
Pre pandemije na sahrane se čekalo 2 do 3 dana, sada i do 5
Na grobljima u Beogradu koja su u nadležnosti JKP "Pogrebne usluge", u oktobru je bilo nešto više od 1.900 sahrana, što je za oko 800 više u odnosu na oktobar prošle godine. Poređenja radi, u septembru pretprošle godine na beogradskim grobljima obavljeno je 936 sahrana.
U septembru 2020. godine – 1.017, dok je u septembru ove godine sahranjeno 1.417 ljudi. Pre pandemije, na sahrane se čekalo dva do tri dana, ali se taj rok u vreme najjačih talasa pandemije produžio na čekanje do pet dana, u zavisnosti od groblja.
Sahranjivanje nedeljom počelo je opet u oktobru. Tako je bilo u novembru prošle godine, martu i početkom aprila ove godine. Najviše sahrana ima na većim grobljima kao što su Nova Bežanija, Orlovača i Lešće.
(Espreso/ Telegraf)