OKO 200.000 GRAĐANA SRBIJE POSEDUJE NEKU KRIPTOVALUTU: Oglasila se i NBS

Oko 200.000 građana u Srbiji poseduje neku kriptovalutu – procene su stručnjaka, a interesovanje je poraslo nakon što je ta oblast prepoznata i u zakonodavstvu.

S druge strane, od početka primene Zakona o digitalnoj imovini, koji je na snagu stupio 29. juna ove godine, desetak pravnih i fizičkih lica bilo je prinuđeno da prestane da pruža usluge u vezi sa virtuelnim valutama nakon sprovođenja kontrole Narodne banke Srbije. Trgovanje i takozvano "rudarenje" već su uzeli maha u svetu, a neke zemlje su omogućile i plaćanje takvim valutama, među kojima je odnedavno i Hrvatska.

Dobra investicija ili riskantan potez zamene realnog novca za virtuelni. Digitalnu imovinu iza koje ne stoje banke niti druge institucije pojedini stručnjaci vide kao finansijsku budućnost, drugi ukazuju na mnoge rizike.

Dok su neke zemlje u svetu ograničile ili potpuno zabranile upotrebu kriptovaluta, Srbija je Zakonom o digitalnoj imovini pravno regulisala način poslovanja u toj oblasti, a kompanijama koje se bave kupovinom i prodajom donela nove uslove u vezi sa osnivanjem i licenciranjem.

"Korisnici, imajući u vidu da niko ne garantuje za njihove uloge, prema ovom zakonu imaju neka minimalna prava koja se ogledaju u mogućnosti da podnesu prijavu, u mogućnostima da dobijaju neke predugovorne informacije, da zaključe ugovor i na kraju krajeva pred našim sudovima i da utuže tu kompaniju ako dođe do povrede ugovornih prava", ukazao je Dejan Dević iz NBS.

Kriptovalute kao sredstvo plaćanja

Korak dalje u toj obasti su kriptovalute kao sredstvo plaćanja. Pojedine svetske platforme za onlajn trgovinu sa sedištem u Sjedinjenim Državama već su prihvatile takvu opciju ili su za nju otvorene.

Nama bliže na mapi sveta, u susednoj Hrvatskoj, kupci odnedavno za plaćanje u onlajn prodavnici jednog trgovinskog lanca mogu da koriste 11 različitih kriptovaluta. Da takav mehanizam krene postoji interesovanje trgovaca i u našoj zemlji, ističu u kripto menjačnici "I-si-di" i objašnjavaju kako bi takav sistem funkcionisao i van internet mreže.

"Ja kao korisnik dođem kod trgovca, on ima neku aplikaciju, ja tom trgovcu prenesem digitalnu imovinu, zapravo, digitalna imovina ide odmah posredniku, on to zameni, šalje dinare trgovcu. Tako da iz ugla trgovca, on ne može da primi kriptovalute, dakle, i dalje može da prima samo dinare, ali iz ugla potrošača, on realno plaća kriptovalutama", objasnio je Aleksandar Matanović, suvlasnik onlajn servisa za otkup i prodaju bitkoina.

Na takvu uslugu su se neke firme u skorijoj prošlosti i oprobale dok novi zakon nije pooštrio pravila igre. Da bi neka kompanija bila posrednik između kupca i trgovca, sada je neophodna licenca Narodne banke Srbije. Na njenu adresu je već stiglo nekoliko zahteva, a svi su u procesu obrade.

Bez licence NBS u Srbiji nema plaćanja

"U ovom trenutku ne postoji nijedna kompanija koja ima licencu, tako da neke najave koje ovih dana vidimo u javnosti kako će određeni marketi početi da primaju kriptovalute su potpuno neosnovane i nemaju nikakve pravne konsekvence. Vidimo da je u nekim okolnim zemljama to moguće, ali u našoj zemlji, dok se ne pojavi kompanija koja dobije licencu NBS, te poslove ne može niko da obavlja", precizirao je Dejan Dević.

U Narodnoj banci ističu i nekoliko razloga zbog kojih kriptovalute ne mogu da zamene zakonsko sredstvo plaćanja, a prvi su oscilacije njihovih vrednosti na čak dnevnom nivou.

Na početku godine vrednost jednog bitkoina, najpoznatije svetske kriptovalute, bila je 30.000 dolara. Rekord je dostignut pre mesec dana kada je vredeo oko 68.000, dok prethodnih dana oscilira oko 48.000 dolara. U dinarima, reč je o oko pet miliona.

(Espreso/RTS)