put ka eu
"POGLAVLJE 27 JE BEZ DILEME NAJZAHTEVNIJE I NAJSKUPLJE": Šta za Srbiju znači poglavlje 27?!
Analitičari, jučerašnju odluku članica Unije čitaju i kao političku
Na međuvladinoj konferenciji Srbije i Evropske unije u Briselu otvoren je klaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja u pregovorima o pristupanju. Time smo stigli do 22 otvorena poglavlja od 35. Među njima je i ekologija, koja je od početka označena kao oblast gde će morati mnogo da se radi i ulaže, piše RTS.
Pregovori u klasteru četiri vodiće se oko životne sredine, energetike i povezanosti.
- Da ne stojimo i da posmatramo kako se stvari menjaju, već da zajedno sa EU u jednom strateškom partnerstvu i sa finansijskom podrškom, koja će nam biti na raspolaganju, postižemo ove važne i velike ciljeve koji su zahtevni, koji su skupi - rekla je Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije.
Bez dileme najskuplje poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene. I ne samo to, i najvažnije, možda i najzahtevnije u procesu evropskih integracija. Vest iz Brisela stiže u Srbiju i kada sve glasnije građani traže da se sačuva životna sredina.
- Nama će mnogo značiti da vidimo pregovaračku poziciju naše vlade u vezi sa ovim pitanjem i to će biti od velikog značaja za građane Srbije da vidimo šta i kako Vlada namerava da uradi u vezi s tim. Mislim da je jako bitno da se građani osvešćuju oko ovih tema. Evropska unija će omogućiti da se ove oblasti pred građanima Srbije malo transparentnije razmatraju. To ne znači da je stanje u ovoj oblasti dobro, nego da tek treba da se pregovora o tome kako da stanje postane bolje - kaže Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka.
Predstavnici unije u Beogradu svode računicu: do sada je Brisel obezbedio 430 miliona evra za životnu sredinu i oko 800 miliona evra za aktivnosti u klasteru 4.
- Očigledno, sada nastavljamo dalje na viši nivo saradnje oko životne sredine i sada ćemo te aktivnosti staviti u naš fokus i istaći ćemo borbu protiv klimatskih promena. Radimo na projeketu u partnerstvu sa UNDP, čija je vrednost devet miliona evra, čiji će glavni fokus biti na aktivnostima oko dekarbonizirajuće privrede, poboljšanju kvaliteta vazduha, zemlje i vode, promovisanju cirkularne ekonomnije i promociji zaštite diversifikacije - rekao je Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.
Analitičari, jučerašnju odluku članica Unije čitaju i kao političku.
- Poruka čitavom regionu kako je poželjan Zapadni Balkan u EU i kako je – nakon nekoliko godina tapkanja u mestu, gde ni Albaniji ni Severnoj Makedoniji nisu otvoreni pregovori, Srbija nije otvorila nijedno novo poglavlje, odnosno sada klastere – zapravo put Zapadnog Balkana ka EU izvestan i kako EU želi Zapadni Balkan - kaže Krstić.
Francuska, koja od januara predsedava Uniji, inicijator je nove metodologije proširenje. S obzirom na nedvosmislenu podršku Pariza, zvaničnici u Beogradu u narednih šest meseci očekuju otvaranje bar još jednog klastera.
(Espreso/Rts)